Robert Čoban: Ovo nisu tabloidi, već DB

31 Dec 2012

Od 12 dnevnih novina, 11 je neprofitabilno. Većina medija ne živi od prodaje i oglašavanja, nego od javnog novca, fondova i tajkuna

Naša medijska scena je u rasulu i haosu. Moja optimistična procena je da će 30 do 35 odsto medija biti ugašeno u 2013. Srušilo se oglašavanje, vidim da i Tijanić kuka, realno je scena bila prenaduvana za ovo bedno tržište. Biće onoliko medija koliko i para u džepovima građana i oglašivača. Najmanji pad printa je u Nemačkoj, jer imaju novca da odvoje i kulturu čitanja – govori nam Robert Čoban, direktor Kolor Pres grupe.

Dan nakon gašenja štampanog izdanja magazina “Njuzvik” i njegovog prelaska na internet, Čoban kaže do petogodišnje projekcije pokazuju i suprotne primere: “Ekonomist je skočio sa 800.000 na milion i četiristo, jer je kvalitetan i relevantan. Opstaće kvalitetni, prilagodljivi, inovativni i drugačiji mediji. Publika tabloida se preselila na portale, međutim, tu je problem kako to naplatiti. Nama ide dobro, ali je to krvav put. Prognoze govore da će onlajn čitanje biti u porastu ali ne i oglašavanje, jer na internetu možete blokirati reklame, ali ne u novinama i televiziji, kojoj ne preti opasnost jer ljudi vole da su pasivni, zavale se i slušaju, gledaju”, govori nam čovek koji potpisuje najviše izdanja u Srbiji.

* Tabloidizacija je postala opšte mesto kritike?

– Pre 15 godina kada smo krenuli nije bilo tako (smeh)… ako si to hteo da pitaš. Pojmovi tabloida, kakvim smo ih mi doneli i ovi kakvi su danas, su potpuno različiti. Mi tabloide držimo gde im je mesto, a to je šou biznis. Sada se taj pojam odnosi pre svega na to ko će sutra biti uhapšen. Nije sporno da se dnevne novine bave političarima na tabloidan način, u Nemačkoj je ministar odbrane tako dao ostavku. Kod nas, nažalost, je drugačije odavno: nije istraživačko novinarstvo kada popijete kafu s nekim iz DB–a, ili kabineta predsednika, pa vam preda fasciklu u kojoj piše šta će se uskoro desiti.

* Rat protiv kriminala se preselio u novine?

– Da, nažalost. Pre “Sablje” sam imao tu situaciju: pozvan na kafu, čovek iz tada vladajuće DS mi je doneo fasciklu, otvorio je, a unutra kao u “Balkanskom špijunu”: podaci o Draganu Maršićaninu, tadašnjem predsedniku Skupštine. Gde je bio na Zlatiboru, s kim. Vratio sam to, objavili bi jedino ako bi ga paparaco slikao tamo s nekom glumicom ili pevačicom. Pazi, to nije tekovina Slobodana Miloševića! Režimske novine su radile razne brljotine ali ta praksa je, moram priznati, uvedena 5. oktobra. Svi režimi, bez razlike: Đinđićev, Koštuničin, ovi danas.

* Zanimljiva je priča o njihovom intimnom odnosu sa medijima?

– Bilo je momačko veče visokog funkcionera u Koštuničinoj vladi. Kolporter je doneo sutrašnje novine, svi su krenuli da traže svoje fotografije i izjave, posle čega su bacili novine na pod. Sedeli i pili, s novinama pod nogama. To je personifikacija njihovog odnosa prema vlasnicima, urednicima i novinarima.

* Da li su svesni da su pritisci i rat u medijima igranje vatrom?

– Apsolutno igranje vatrom! Samo, ovde ih ništa ne tera da toga budu svesni. Nijedna vlada od 5. oktobra nije imala razloga da brine o tome: što većinski deo medija ima netransparentno vlasništvo, dobar deo se ne odituje, gomila se finansira ilegalno. Od 12 dnevnih novina 11 je neprofitabilno. Ostali opstaju jer neko, političari, domaći i strani centri moći, imaju netržišni interes. Lančana reakcija. Većina medija ne živi od prodaje i oglašavanja, nego od javnog novca, fondova i tajkuna.

* Mehanizam kontrole građana, bez medija?

– Društvene mreže, pre svih Tviter, jesu unele neke promene u političko–angažovanom smislu. Informacije mogu da se proture ako su vam zatvoreni mediji, kao što su bili i za Tadićeve vlasti, a i danas se dešava slično. Ipak, pokazalo se da su štampani mediji i televizije vrlo važni. Ako je borba protiv korupcije stvar oko koje se svi načelno slažu, to kako su je mediji predstavili toliko je napumpano, da sada prvi potpredsednik vlade ima veći rejting nego Koštunica 2000. i Milošević na Gazimestanu. To nije stvorio Tviter, već klasični mediji.

* Iznenađeni ste povlačenjem Miškovića iz Presa i gašenjem lista?

– Nisam, najavljivao sam to. U poslednje tri godine umrlo je preko 50 novina. Izazili su dok su služili nekome, pre krize. Nastaće verovatno novi dnevni list, slične vlasničke i uređivačke strukture. Priča o medijskoj strategiji za mene nije sporna kada se radi o udelu države u medijima. Problem su privatnici s netransparentnim državnim imputima.

* To je obeležilo medijsku 2012?

– Prvu polovinu sigurno jeste, ali mi smo to čuli od Verice Barać pre skoro dve godine. Izdavači koji su kvalitetni više se ne trude, ne razmišljaju tržišno ni o čitaocima ni o oglašivačima. Briga ih, ako dobiju milione iz državnih fondova mogu i po damping ceni da ih prodaju. Naš “Pošalji recept” ide isto po damping ceni, ali da nema oglasa bio bi u gubitku, sve i da ima 300.000 tiraž.

Igor Mihaljević (Dnevnik) 

Podelite ovu stranicu!