Ristić: Lobiraću za statut Vojvodine

23 Feb 2009

Republi?ki poslanik iz Demokratske stranke Boško Risti? izjavio je za „Dnevnik“ da ?e u okviru poslani?ke grupe…

boskoristic.jpgRepubli?ki poslanik iz Demokratske stranke Boško Risti? izjavio je za „Dnevnik“ da ?e u okviru poslani?ke grupe „Za evropsku Srbiju“ lobirati za podršku vojvo?anskom statutu. On je, me?utim, napomenuo i da ne može da proceni kakav ?e biti generalni stav najve?e poslani?ke grupe o tom pitanju pošto, kako je naveo, „ipak imamao partijsku demokratiju“.
– Ja ?u svakako lobirati za statut Vojvodine, ali trenutno ne mogu da kažem da li ?u u okviru svoje poslani?ke grupe biti u ve?ini ili u manjini – rekao je Risti?.
On je podržao i ideju gradske vlasti u Nišu o formiranju zajedni?kog predstavništva tog grada i AP Vojvodine u Briselu, a koja je javnosti saopštena prekju?e, nakon razgovora ?elnika Niša i delegacija pokrajinskog i republi?kog parlamenta o predlogu statuta APV.
– Naš je interes da predo?imo Evropi naše komparativne prednosti i da to budu vrata za investitore koji bi na taj na?in prepoznali prednosti grada Niša, ali i vrata koja ?e nam omogu?iti pristup evropskim fondovima za ja?anje lokalne infrastrukture – kazao je Risti?.
– Kad na dnevnom redu bude statut Vojvodine, u Skupštini Srbije ?e se ?uti glasovi i drugih delova Srbije, jer i isto?na i centralna Srbija, kao i jug Srbije, ve? imaju razvijenu svest o tome da je decentralizacija neophodna – ocenio je on.
Dodao je da u njegovom niškom regionu veliki broj gra?ana shvata da centralizovana Srbija stvara ogromne razlike izme?u pojedinih regija, te da je neophodno stvoriti mehanizme kako bi se oja?ao „srednji nivo vlasti“, koji bi bio izme?u republi?kog i lokalnog. On kaže da je vojvo?anski statut u Nišu „toplije“ primljen nego u nekim drugim gradovima Srbije upravo zbog toga što je u ovom regionu razvijenija svest o potrebi regionalnog organizovanja.
– Još 1996. godine imali smo veliki antagonizam izme?u lokalne i republi?ke vlasti, i kad smo stvorili Asocijaciju slobodnih i nezavisnih gradova i opština, ideja decentralizacije, koja je tad bila na?in otpora autoritarnom režimu u Beogradu, ovde u niškom regionu se ukorenila – navodi Risti?.
On, me?utim, kaže da još uvek nije zrelo da bi se povla?ili konkretni potezi koji bi vodili ka formiranju niškog regiona, ali napominje da „ljudi ose?aju da postoji potreba da se na tom planu nešto uradi“.
– Ovde se ne radi o bilo kakvom protivljenju Beogradu, ve? o otporu beogradizaciji Srbije. Nama je Beograd potreban kao partner u ostvarivanju srednjeg nivoa vlasti, koji bi imao kapacitet da nosi regionalne planove razvoja, vodi regionalne fondove za iskorenjivanje siromaštva… – istakao je Risti?.
Po njegovim re?ima, iako Ustav Srbije garantuje svim gra?anima pravo na pokrajinsku autonomiju, potrebno je zakonima o teritorijalnoj organizaciji i regionalnom razvoju utvrditi mehanizme i uslove za uspostavljanje novih pokrajina. Risti?, me?utim, veruje da bi najbolje rešenje bilo da se ovo pitanje uredi posebnim zakonom o formiranju novih autonomnih pokrajina. On je izrazio nezadovoljstvo aktuelnim nacrtom zakona o regionalnom razvoju, koji je u javnoj raspravi, ocenivši da taj tekst sadrži „prikrivenu centralisti?ku formu“.
– U Srbiji, nažalost, još uvek postoji strah od decentralizacije, pošto mnogi u tome vide opasnost od separatizma, a ne preduslov dalje demokratizacije zemlje – ocenio je.
Risti? kaže da ?e Niš ipak insistirati na stvaranja srednjeg nivoa vlasti, „jer je to klju?no za ubrzani razvoj svih delova Srbije“. Dodao je da bez sistemskih promena na tom planu, regije u Srbiji nemaju mehanizme da preuzmu odgovornost za sopstveni razvoj, ve? im preostaje samo da vode „zavi?ajnu politiku“.
Na pitanje ra?una li u tom pogledu i na podršku Demokratske stranke koja je vode?i akter vlasti, on je kazao da je „stvaranje politi?ke volje za decentralizaciju Srbije još uvek u toku“, ali i da je sve više pristalica ove ideje, dok o modelu njene realizacije ipak „još nema jasnih vizija“.
– O modelima decentralizacije se samo pri?a, doduše, još uvek stidljivo. A tom temom se u dovoljnoj meri ne bave ni politi?ke stranke, ni mediji, ni stru?na javnost – zaklju?io je Risti?.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!