Ristić: Gledam šta radi Vojvodina

14 Sep 2008

– Skupština DS-a 5. oktobra ne?e biti izborna ve? redovna. Strana?ki izbori ?e biti održani tek za dve godine, na os…

boskoristic.jpg– Skupština DS-a 5. oktobra ne?e biti izborna ve? redovna. Strana?ki izbori ?e biti održani tek za dve godine, na osnovu odluke prošle Skupštine da se rukovodstvo bira na ?etiri godine – izjavio je u inervjuu za “Dnevnik” ?lan Predsedništva DS-a Boško Risti?, ?ime je potvrdio onu opciju da u DS-u ostaje status kvo do 2010. godine, kada ?e biti popunjena i sada upražnjena potpredsedni?ka mesta. Risti? je najavio da ?e se nakon ratifikacije SSP-a intenzivirati zahtevi da Niš bude administrativni centar nove regije ili pokrajine, a da ?e zahtevi i?i u skladu s onim što je zahtev politi?kih stranaka Vojvodine.

Šta zna?i: gledam šta traži Vojvodina, pa ?u to tražiti i za Niš i region?
– Nisam rekao da ?emo to tražiti, ali naš uzor je politika koju promoviše Vojvodina i njeni gra?ani, kao i politi?ke stranke koje deluju u Pokrajini, dakle, i one koje imaju svoje odbore širom Srbije, a imaju posebne politi?ke platforme koje se odnose na Vojvodinu. Želimo da kao gra?ani Srbije ostvarimo pravo na autonomiju i lokalnu samoupravu, ali u svom mestu. Ne želimo da pravo na autonomiju ostvarimo u Novom Sadu. Nišlije žele da ga ostvare u svom gradu. Stepen centralizacije je veliki. Evo, i ugovori koji se sada potpisuju s me?unarodnom zajednicom o finansiranju i kreditiranju nekih projekata pre svega su usmereni na Beograd i na sever, a sve manje jug i jugoistok. Smatramo da postoji šansa da koristimo pare za podsticaj razvoja lokalne samouprave, za regionalni razvoj, kao što je izgradnja regionalnih deponija, puteva, podizanje šuma, lov, ribolov i sve ostalo. Nema razloga da se tim pitanjima bavi država, ve? regionalne agencije, ?iji ?e jedan od osniva?a biti država, zajedno s nevladinim sektorom, s drugim institucijama, s lokalnom samoupravom i privrednim subjektima koji imaju interes da rade na planiranju, upravljanju fondovima i realizaciji tih projekata.

Kada ?ete pokrenuti ovaj zahtev za novom pokrajinom?
– O?ekujem da ?e se politi?ki život u Srbiji odvijati u tom pravcu. S obzirom na to da je i platforma DS-a decentralizacija i regionalni razvoj, o?ekujem da ?e i politika DS-a bitno uticati na politiku države i da ?e se ostvarivanje puta evropskih integracija oslanjati na decentralizaciju Srbije po uzoru na sve evropske države. Evropa je, u suštini, zajednica regiona i oni imaju svoje institucije u okviru EU.

Dakle, ?ekali ste da se ratifikuje SSP da biste pokrenuli tu incijativu?
– Da bismo poja?ali inicijativu, jer ona nikada nije zamrla, samo nije bilo dovoljno politi?kih aktivnosti za ostvarenje tog cilja. Ali, sada se stvaraju realni finansijski preduslovi za ostvarivanje ove ideje. Prvenstveno koriš?enje novca iz pretpristupnih fondova EU, koji prepoznaju regionalne razlike i potrebe. U skladu sa Strategijom o regionalnom razvoju, koju je usvojila Vlada Srbije, treba da se prepoznaju regioni koji treba da imaju svoje institucije, prvenstveno u oblasti planiranja ili koje bi upravljale fondovima za ravnomeran regionalni razvoj. Tu prepoznajem nedostatak kapaciteta, prvenstveno u institucijama lokalnih samouprava na jugu i jugoistoku Srbije.

Zato je potrebno posebno ulagati u regije. Postoji i potreba da se stvara konkurencija regiona na osnovu njihovih komparativnih prednosti, da se koriste resursi u regijama i smanji disproporcija koja postoji izme?u prirodnih bogatstava i privrednog razvoja. Nerazvijenost putne mreže, infrastrukture, pruga, tako?e pokazuje da su jug i jugoistok Srbije u velikom zaostatku za Beogradom i Vojvodinom. I ne smemo da dozvolimo da Srbija bude sastavljena iz Beograda s okolinom i Vojvodinom.

I, po vama, rešenje je u regionalizaciji, odnosno novoj pokrajini?
– Kada neko kaže “vojvo?anski interes”, svi gra?ani Srbije prepoznaju da je to brendirani interes i prepoznaju ga i na politi?kom, ekonomskom, razvojnom, multietni?kom, multikulturnom polju, na polju tradicije. Iste takve interese želimo da brendiramo na jugu i jugoistoku Srbije, i da se zna, kada neko kaže da dolazi iz Moravske regije, ili kako se ona ubudu?e bude zvala, šta to nosi sa sobom, koliko stanovnika ima i kakve su im politi?ke potrebe. I na jugu i jugoistoku Srbije postoje multietni?ki odnosi, jer tamo žive Vlasi, Bugari, Makedonci, Albanci, ali se o njima ne pri?a, i kada se kaže “nacionalne manjine”, obi?no se misli na one koje žive u Vojvodini. A uticaj nacionalnih manjina na život na jugu i jugoistoku Srbije postoji, ali ne i politi?ka artikulacija njihovih potreba u odsnosu na potrebe ve?inskog naroda u Srbiji.

Vreme je da do?e neko s juga

Mediji su aktuelizovali pitanje dva upražnjena potpredsedni?ka mesta u DS-u, a Niš je na protekle dve izborne skupštine ostao bez svog ?oveka u najužem strana?kom vrhu. Ho?ete li aplicirati na slede?im strana?kim izborima za tu funkciju?
– Skupština koja nam predstoji nije izborna, jer bi u suprotnom ve? bio otvoren kandidacioni postupak i sve pripremne radnje. Za dve godine treba razmišljati o kandidovanju, a li?no smatram da nije dobro što jug i jugoistok Srbije nemaju svog predstavnika u užem Predsedništvu DS-a, jer je to deo strana?ke organizacije koja pokriva veliku teritoriju, s razli?itim problemima, optere?enu siromaštvom, nerazvijenoš?u, disproporcijom u razvoju u odnosu na zapadnu Srbiju, Beograd i Vojvodinu. Trebalo bi da se odbori s juga Srbije na slede?im izborima organizuju da podrže nekog kandidata koji tu živi za potpredsednika DS-a. Li?ne ambicije su razli?ite, a legitimno je samokandidovati se za to mesto.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!