Ristić: Gledam šta radi Vojvodina

14 Sep 2008

– Skupština DS-a 5. oktobra neće biti izborna već redovna. Stranački izbori će biti održani tek za dve godine,…

boskoristic.jpg– Skupština DS-a 5. oktobra neće biti izborna već redovna. Stranački izbori će biti održani tek za dve godine, na osnovu odluke prošle Skupštine da se rukovodstvo bira na četiri godine – izjavio je u inervjuu za “Dnevnik” član Predsedništva DS-a Boško Ristić, čime je potvrdio onu opciju da u DS-u ostaje status kvo do 2010. godine, kada će biti popunjena i sada upražnjena potpredsednička mesta. Ristić je najavio da će se nakon ratifikacije SSP-a intenzivirati zahtevi da Niš bude administrativni centar nove regije ili pokrajine, a da će zahtevi ići u skladu s onim što je zahtev političkih stranaka Vojvodine.

Šta znači: gledam šta traži Vojvodina, pa ću to tražiti i za Niš i region?
– Nisam rekao da ćemo to tražiti, ali naš uzor je politika koju promoviše Vojvodina i njeni građani, kao i političke stranke koje deluju u Pokrajini, dakle, i one koje imaju svoje odbore širom Srbije, a imaju posebne političke platforme koje se odnose na Vojvodinu. Želimo da kao građani Srbije ostvarimo pravo na autonomiju i lokalnu samoupravu, ali u svom mestu. Ne želimo da pravo na autonomiju ostvarimo u Novom Sadu. Nišlije žele da ga ostvare u svom gradu. Stepen centralizacije je veliki. Evo, i ugovori koji se sada potpisuju s međunarodnom zajednicom o finansiranju i kreditiranju nekih projekata pre svega su usmereni na Beograd i na sever, a sve manje jug i jugoistok. Smatramo da postoji šansa da koristimo pare za podsticaj razvoja lokalne samouprave, za regionalni razvoj, kao što je izgradnja regionalnih deponija, puteva, podizanje šuma, lov, ribolov i sve ostalo. Nema razloga da se tim pitanjima bavi država, već regionalne agencije, čiji će jedan od osnivača biti država, zajedno s nevladinim sektorom, s drugim institucijama, s lokalnom samoupravom i privrednim subjektima koji imaju interes da rade na planiranju, upravljanju fondovima i realizaciji tih projekata.

Kada ćete pokrenuti ovaj zahtev za novom pokrajinom?
– Očekujem da će se politički život u Srbiji odvijati u tom pravcu. S obzirom na to da je i platforma DS-a decentralizacija i regionalni razvoj, očekujem da će i politika DS-a bitno uticati na politiku države i da će se ostvarivanje puta evropskih integracija oslanjati na decentralizaciju Srbije po uzoru na sve evropske države. Evropa je, u suštini, zajednica regiona i oni imaju svoje institucije u okviru EU.

Dakle, čekali ste da se ratifikuje SSP da biste pokrenuli tu incijativu?
– Da bismo pojačali inicijativu, jer ona nikada nije zamrla, samo nije bilo dovoljno političkih aktivnosti za ostvarenje tog cilja. Ali, sada se stvaraju realni finansijski preduslovi za ostvarivanje ove ideje. Prvenstveno korišćenje novca iz pretpristupnih fondova EU, koji prepoznaju regionalne razlike i potrebe. U skladu sa Strategijom o regionalnom razvoju, koju je usvojila Vlada Srbije, treba da se prepoznaju regioni koji treba da imaju svoje institucije, prvenstveno u oblasti planiranja ili koje bi upravljale fondovima za ravnomeran regionalni razvoj. Tu prepoznajem nedostatak kapaciteta, prvenstveno u institucijama lokalnih samouprava na jugu i jugoistoku Srbije.

Zato je potrebno posebno ulagati u regije. Postoji i potreba da se stvara konkurencija regiona na osnovu njihovih komparativnih prednosti, da se koriste resursi u regijama i smanji disproporcija koja postoji između prirodnih bogatstava i privrednog razvoja. Nerazvijenost putne mreže, infrastrukture, pruga, takođe pokazuje da su jug i jugoistok Srbije u velikom zaostatku za Beogradom i Vojvodinom. I ne smemo da dozvolimo da Srbija bude sastavljena iz Beograda s okolinom i Vojvodinom.

I, po vama, rešenje je u regionalizaciji, odnosno novoj pokrajini?
– Kada neko kaže “vojvođanski interes”, svi građani Srbije prepoznaju da je to brendirani interes i prepoznaju ga i na političkom, ekonomskom, razvojnom, multietničkom, multikulturnom polju, na polju tradicije. Iste takve interese želimo da brendiramo na jugu i jugoistoku Srbije, i da se zna, kada neko kaže da dolazi iz Moravske regije, ili kako se ona ubuduće bude zvala, šta to nosi sa sobom, koliko stanovnika ima i kakve su im političke potrebe. I na jugu i jugoistoku Srbije postoje multietnički odnosi, jer tamo žive Vlasi, Bugari, Makedonci, Albanci, ali se o njima ne priča, i kada se kaže “nacionalne manjine”, obično se misli na one koje žive u Vojvodini. A uticaj nacionalnih manjina na život na jugu i jugoistoku Srbije postoji, ali ne i politička artikulacija njihovih potreba u odsnosu na potrebe većinskog naroda u Srbiji.

Vreme je da dođe neko s juga

Mediji su aktuelizovali pitanje dva upražnjena potpredsednička mesta u DS-u, a Niš je na protekle dve izborne skupštine ostao bez svog čoveka u najužem stranačkom vrhu. Hoćete li aplicirati na sledećim stranačkim izborima za tu funkciju?
– Skupština koja nam predstoji nije izborna, jer bi u suprotnom već bio otvoren kandidacioni postupak i sve pripremne radnje. Za dve godine treba razmišljati o kandidovanju, a lično smatram da nije dobro što jug i jugoistok Srbije nemaju svog predstavnika u užem Predsedništvu DS-a, jer je to deo stranačke organizacije koja pokriva veliku teritoriju, s različitim problemima, opterećenu siromaštvom, nerazvijenošću, disproporcijom u razvoju u odnosu na zapadnu Srbiju, Beograd i Vojvodinu. Trebalo bi da se odbori s juga Srbije na sledećim izborima organizuju da podrže nekog kandidata koji tu živi za potpredsednika DS-a. Lične ambicije su različite, a legitimno je samokandidovati se za to mesto.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!