Riga: Kulturna prestonica Evrope 2014.

01 Jan 2014

Uloga kulturne prestonice u Evropi, dobra je prilika da se skrene pažnja na gradove, koji i nisu toliko u fokusu svetske javnosti. Doduše, ta promocija donosi poene i na domaćem terenu, ali i dobre prihode

Za početak, Letonci bi najradije da izađu na ulice. Masovno okupljanje trebalo bi da se pretvori u ljudski lanac, od stare Narodne biblioteke u starom delu grada, do novoizgrađene na drugoj strani reke – Zapadne Dvine (Daugava). Potom je zamišljeno simbolično prenošenje knjiga iz ruke u ruku, u novo zdanje. Time će i građani Rige indirektno učestvovati u za čitavu naciju, važnom preseljenju Narodne biblioteke. Doduše, time će biti obeležen i početak „kulturnog predsedavanja“ Evropom u 2014. godini.

„Pre svega to će biti važna godina za same žitelje grada. Važno nam je da prvo njih razveselimo i oraspoložimo. Jer ako su oni srećni, to će se dopasti i turistima“, kaže Aiva Rozenberga, direktor programa pripremljenog za period predsedavanja.

Malo novca, veliki planovi

Međutim, kulturna prestonica Riga, morala je da se suoči sa surovom realnošću. Tokom pet godina priprema, kao i za vreme predsedavanja, Letonija je imala na raspolaganju 24 miliona evra, znatno manje nego prethodne kulturne prestonice. Riga se odrekla ulaganja u infrastrukturu. Nova Narodna biblioteka, ogromno stakleno zdanje u novom delu grada, trebalo je da bude izgrađena još tokom 90-tih, ali radovi su završeni tek nedavno, baš uoči svečanog preuzimanja uloge predsedavanja.

Neobičan rasplet događaja, ako se uzme u obzir činjenica da je do finansijske krize, Letoniji dobro išlo. Glavni grad se do 2008. godine konstantno razvijao i gradio. Nekoliko meseci nakon bankrota Leman-Braders banke, u stečaj odlazi i najveća letonska banka. Sve je krenulo nizbrdo. Nezaposlenost je počela da raste, a primanja građana pala su za 30 odsto. U državnoj kasi bilo je sve manje novca za penzionere, škole i bolnice. Baltička država sa 2,3 miliona stanovnika, preko noći se zatekla u slepoj ulici.

Mnogi su emigrirali, ostali pate za sovjetskim vremenima, jer tada se o svemu brinula država. Protesta nije bilo, svi se snalaze na sebi svojstven način. „Letonci su po prirodi kao usamljeni vukovi“, kaže Ana Muhka saradnik na projektu „Riga 2014“, zadužena za saradnju sa stranim medijima. Zato je organizatorima bilo važno da pokrenu stanovnike glavnog grada, da ih zbliže.

Narod koji voli da peva

U Letoniji je muzika oduvek bila u fokusu kulturnih zbivanja. Letonci rado pevaju. „Mi pevamo od kolevke, pa do groba. Sve generacije i u tokom cele godine“, dodaje Ana Muhka. Kaže kako su njeni sunarodnici nekada najčešće radili na farmi za nemačku gospodu (kasnije i za sebe). Da bi zaboravili na fizičke napore, ljudi su obično pevali. I u sovjetsko vreme Letonci su organizovali festivale na kojima bi se izvodile narodne pesme. Pa i sama nezavisnost izdejstvovana je „pevanjem“.

Za leto 2014. planirane su Svetske horske igre i okupljanje 20.000 pevača iz 90 zemalja, koji će pesmom preplaviti ulice Rige. Do tada u glavnom gradu Letonije biće upriličeno mnoštvo koncerata. Najpoznatiji letonski muzičari poput Eline Garance, Marisa Jansonsa i Gidona Kremera, predvodiće muzički program predviđen za godinu predsedavanja. Svečano otvaranje u januaru proći će u znaku premijere multimedijalne operske produkcije Vagnerovog dela „Rijenci“ u letonskoj Nacionalnoj operi. Rihard Vagner je naime u vreme dok je tadašnja „Livonija“ pripadala Nemačkoj, od 1837. do 1839. godine, u Rigi radio kao horovođa.

Pogled iz prošlosti – u budućnost!

Program koji Letonci za 2014. pripremaju obuhvata 200 kulturnih manifestacija. Mnoge će tematski biti posvećene istoriji Evrope i Letonije. Pogled iz prošlosti uperen ka budućnosti, koncept je sveobuhvatnog programa, među kojim je i projekat „Bernštajnštrase“. Dve teme biće naročito u fokusu, prva valuta na Baltiku i put koji je nekada vodio do Rima, odnosno do Crnog mora. A što se budućnosti tiče, ne bi trebalo zaboraviti da od 1. januara Letonija pristupa evro-zoni.

U januaru 2014. biće otvoren i Nacionalni muzej umetnosti, izložbom „1914“. „Smatrali smo neophodnim da naš program obuhvati i tematiku početka Prvog svetskog rata“, navodi Aiva Rozenberga. Zanimljivo je da će u muzeju biti izložena dela 11 umetnika iz zemalja koje su nastale nakon rata.

Strahote letonske istorije najbolje ilustruje zgrada nekadašnje Državne bezbednosti (KGB), u kojoj su građani bili zastrašivani ili mučeni. Njeno otvaranje predviđeno je za maj 2014. godine.

Oblikovanje budućnosti

Šefica programa „Riga 2014“ najradije govori o malim projektima. Mnogo toga biće u pokretu, a tome posebno doprinose manifestacije manjih razmera, kaže Rozenberga. „Ponekad su ti projekti toliko mali da bi na Zapadu verovatno izazvali samo osmeh na licu.“

Za Rigu su ti projekti podjednako važni, bilo da se odigravaju na nekoj farmi ili dvorištu neke zgrade. Jer su u njihovu realizaciju uključeni i stanovnici letonske metropole. Biće to prilika i za nešto drugačija okupljanja, i za decu, kao i za odrasle. Trenutak kada svi koji postaju deo projekta mogu da vide rezultat svog rada. „Kultura je nešto što počinje u vama, u srcu“, kaže naša sagovornica i svim gostima obećava uzbudljiv boravak u novoj kulturnoj prestonici Evrope – Rigi!

(Silke Bartik/Jakov Leon, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!