Remed za Autonomiju: Mural može da promeni svet

15 Sep 2017

Intervju: Gijom Albi Remed, ponovo u Novom Sadu

Francuski muralista Gijom Albi Remed poznat je širom sveta, a na desetine njegovih dela nalaze se od Južnoafričke republike, Norveške, Španije, Ukrajine, pa sve do Australije. Njegov mural „Jedina istina“ osam godina je krasio zid u srcu Novog Sada, da bi netragom nestao u martu ove godine. To je izazvalo negodovanje u javnosti i ulične proteste, a Remedovo ime, koje se do tada vezivalo samo za umetnost, dobilo je i drugi kontekst – kontekst pobune i samoorganizovanja građana zbog otimanja umetničkog dela koje im je pripadalo.

Sreli smo se u Kulturnom centru LAB, čiji zid će nakon ovog vikenda krasiti novo Remedovo delo. Miran, tih i nenametljiv čovek, gotovo je potpuna suprotnost njegovim radovima koji zrače ogromnom energijom, živopisnim bojama i eksplozivnim idejama. Pokazuje nekoliko skica, među kojima i par direktnih referenci na prethodni mural, poput obezglavljenih dvoglavih bića koja, ovoga puta, gube bitku. Tu je i jedna sa mnoštvom različitih cvetova koji iz zajedničke stabljike rastu na različite strane, simbolišući tako Novi Sad, njegovu različitost i multukulturalnost. Najviše šanse za naslednika “Jedine istine” ima natpis koji bi uradio stilizovanim ćiriličnim slovima. Nakon razgovora ispostavlja se da je dobio još nekoliko ideja, pa da do poslednjeg sekunda ni sam nije siguran koja će se naći na zidu.

Kaže da ne želi da se osvrće i da će novi mural biti nastavak priče, ali ne kao odgovor na uništenje, već kao novi početak.

– Čak iako to ne želim, biće odgovor, odnosno sledeći korak. Ne smeta mi što zidovi nestaju, ponosan sam i srećan kad vidim da ljudi reaguju, zbližavaju se i kada postoji zajedništvo. Dobra je stvar što su se okupili ljudi sličnih perspektiva, vizija i potencijala i sjajno je što su zahvaljujući brisanju murala shvatili ko su i šta mogu da urade. Da ih mural okupi, natera da razmene ideje i shvate šta sve pojedinac može da uradi.

Novi mural, dakle, neće biti kritika već pružena ruka?

– Nikada nemam nameru da kritikujem. Samo želim da pozovem ljude da tragaju za sopstvenom istinom, da vide šta mogu da urade sa svojim životom i kako mogu da ga dele. To je glavna ideja mog rada. Imam sreću da putujem, vidim život iz toliko različitih perspektiva i uočim mnoge sličnosti. Mislim da svi mogu da pokušaju da budu slobodni, bez obzira na kontekst. Nisam ovde da kažem ovo je loše ili ovo je dobro ili pazite se ovoga…

Nisi propovednik?

– Ne. Ja sam samo slobodan čovek. Ili makar to pokušavam da budem. Mislim da svi treba da probaju isto.

Šta očekuješ od novog murala?

– Od murala očekujem da neko, ko ne zna ništa o tome, neki stranac, kao i neko ko je ispratio sve što se dešavalo sa prethodnim muralom, ali i slučajni prolaznik, budu iznenađeni i vide kako su moje reči i rad jednostavni. I da shvate da i oni mogu da urade nešto tako. I da se, na kraju, izbore za malo sreće i otkriju svoju istinu. To je naivno verovanje da svi možemo biti kreativci, a ne samo konzumenti.

Remed foto Dalibor Stupar

Remed u razgovoru sa našim novinarom Daliborom Stuparom

„Jedina istina“ je bila različita od većine tvojih murala. Da li te je to Novi Sad inspirisao da probaš nešto drugo? Šta se dogodilo?

– Stvarno ne znam. Uvek želim da prvo slikam za sebe. Želim i da slika bude primerena kontekstu, pa da i drugi ljudi mogu da je osete, da ne budem sebičan. Ali vrlo retko želim da budem političan. Možda se nešto dogodilo te 2009. godine. Možda sam bio opsednut nečim što sam video. Mediji uglavnom pokazuju samo loše stvari u životu i pokušavaju da nam nametnu strah. Stalno nas ubeđuju u opasnosti koje vrebaju, traže da budemo oprezni podstičući istovremeno naše strahove. Ali to apsolutno nije istina.

Takođe, u to vreme sam razmatrao dvojakost. Crtao sam ptice sa dve glave. Ali to je više bila predstava mene i reprezentovala je želju za proširenjem sebe, svoje svesnosti i delanja. Dvojakost kao strah od smrti i ekstaza kreativnog potencijala. Igrao sam se s tim, otkrivao ko sam. Jer, sve je dvojako.

Sanjam da će ljudi jednom biti dovoljno mudri da im ne trebaju pravila. Da neće biti frustrirani, da će podržavati jedni druge kroz kreativnost. Verujem da svi imaju nekakve veštine i da mogu da budu kreativni, iako to nužno ne moraju da budu korisne veštine. Jer, možemo da radimo ni za šta…

Za opšte dobro?

– Da. I, možda je Srbija u mom umu mesto tenzije i odličan primer onoga što se dešava u svetu. Mesto gde su svi živeli zajedno, sa drugačijim pogledima, drugačijim religijama, drugačijim očekivanjima. I onda je  neko rekao – Dosta! Različite ste, shvatite da ste različiti i poubijajte se…

I oslobodite prostor..

– Da. Ali to se, na žalost, dešava i na mnogim drugim mestima na svetu. Mural koji sam uradio u Beogradu, „La Santa de Beograd“, takođe je dualan iako nije politički. To je devica sa čistim svetlim profilom, ali i tamnim profilom. Crnim. Ona pušta civlilizaciju da raste, ali je na kraju uništi.

Stalno želim da pokažem da je čovek mogo više od stanovnika neke države. Ne treba obuzdavati svoju maštu zbog fizičkih limita i ograničenja svoje teritorije. Mašta ide veoma daleko, a onda, zahvaljujući njoj mnogo ste bliži tome da ona postane stvarnost. To je nešto u šta zaista verujem. I ne znam, možda sam veoma srećan u svom životu, pa želim da i svi drugi budu srećni. Da radim i mislim, a ne da se žalim. Da posadim seme.

Nikada cenzurisan

mural novi sadKomentarišući proletošnji događaj u Novom Sadu i nestanak svog murala, Remed kaže da je jedan njegov mural nestao i u Kijevu. Međutim, kako dodaje, to se nije dogodilo iz političkih razloga ili cenzure, već zbog toga što je na parceli ispred izgrađena zgrada zbog koje je nestao čitav zid, uključujući i mural.

–Vreme teče i mnoge stvari se događaju zidovima. Oni nestaju, murali nestaju, to je normalno. Iako sada nije kao nekad i crtanje murala podrazumeva ozbiljnu logistiku i novac, oduvek sam shvatao da, ako slikam na ulici, slika može da nestane.

Ali, jedno je kada se sruši zgrada, a sasvim drugo je cenzura?

– Novi Sad je jedinstven slučaj. Nijedan od mojih radova nikada nije bio cenzurisan i u Novom Sadu se prvi put dogodilo da je slika bila uznemirujuća za neke ljude.

Po svemu što si rekao, izgleda kao da je postati umetnik, muralista, bio jedini izbor za tebe? Jedini i pravi način da se izraziš.

– Ne znam. Veoma sam se bojao budućnosti. Nisam uviđao model koji bi mi odgovarao. Veoma sam se plašio da ne postanem rob ili robot, da ostarim bez da makar pokušam da shvatim. Srećom, sreo sam neke umetnike, ljude koji su posvetili svoje živote kreativnosti i sopstvenom izražavanju, otkrivanju sveta… Sa 18, 19 ili možda 20 godina sam shvatio da postoje ljudi koji rade takve stvari i izabrao sam da i ja budem takav.

Srećan si izborom?

– Veoma sam srećan. Ponekad skoro osećam krivicu zbog te sreće. Kao i svi ljudi, i ja sam u životu bio veoma tužan, depresivan, srećan, ali sam uvek bio zahvalan. Moguće je da živiš za nešto, da osećaš, da se hraniš nepreglednim perspektivama i neograničenom ljubavlju. Strah će uvek biti tu, sumnja će uvek biti tu…

Remed mural Johanesburg

Remedov mural u Johanesburgu (foto: Flickr, remed_art)

Pa treba probati nešto drugo?  Nešto lepo, za promenu?

– Tako je. Moguće je biti živ. Priroda je svemoguća, a i mi smo priroda, iako to zaboravljamo. I mi smo  moćni kao i priroda i moramo da pronađemo pravi način da koristimo sopstvenu energiju.

Nestanak tvog murala iznedrio je organizaciju „Chain Reaction“ zahvaljujući kojoj je Novi Sad već dobio tri murala. Da li si ih video i kako ti se čine?

– Izgledaju kao nada. Izgledaju kao kreativnost, kao mogućnost. Izgledaju kao život… Pojedinac može – to je vrlo jednostavna filozofija. Pojedinac može postići stvari u životu, bez obzira da li je reč o materijalnom ili ne. Ta filozofija je most između misli i realnosti, a umetnost je dobar način da se to iskaže. Kao i ples, muzika, pozorište…  Uvek će biti ljudi koji tragaju da pronađu smisao u tome šta znači biti živ. A imate sav prostor da to pronađete.

Hoćeš da kažeš da mural može da promeni svet? Ili makar komšiluk u kom se nalazi?

– Može. Isto kao i pesma ili reč stranca koji ti nešto kaže na ulici, u baru ili crkvi. Mural je mali detalj, kao pesma ptice. Možda je to naivno, ali da, mislim da može.

Dalibor Stupar (naslovna fotografija: KC Lab)

Podelite ovu stranicu!