Relativizacija zločina i rehabilitacija haških osuđenika

12 Oct 2017

VOICE: Kako država Srbija opstruiše suđenja za ratne zločine

Društvo i država u kojima se ratni zlo?ini slave i gde se poru?uje da zbog njih ne treba da bude stida duboko je bolesno društvo, ocenjuju sagovornici VOICE-a, isti?u?i da se u isto vreme su?enja za ratne zlo?ine u Republici Srbiji sprovode u atmosferi relativizacije zlo?ina i rehabilitacije zlo?inaca, uz nezainteresovanost, neretko i direktne opstrukcije državnih organa uklju?enih u procese. Tome u prilog govore brojne ?injenice – Srbija godinu i po dana nije imala tužioca za ratne zlo?ine, haški osu?enici aktivno u?estvuju u politi?kom životu pod patronatom vladaju?ih partija, na delu je, prakti?no, novo ?itanje dešavanja iz devedesetih uz nastojanje da se sve relativizuje i dovede u pitanje, kako bi se nametnula zavesa zaborava na te doga?aje.

Sa druge strane, reakcije na presude poput osloba?anja Nasera Ori?a, pokazuju i dalje da je jedina poželjna slika ona u kojoj su Srbi žrtve. Dva prošlonedeljna doga?aja najbolje ilustruju odnos države prema zlo?inima: prvo je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vu?i? u Rumi, na otvaranju fabrike nudli kojem je prisustvovao i osu?eni ratni zlo?inac Veselin Šljivan?anin, burno reagovao i napao Televiziju N1 zbog pitanja o Šljivan?aninovom prisustvu, a par dana kasnije ministar odbrane Aleksandar Vulin i sekretar predsednika Srbije Nikola Selakovi?, zajedno su sa haškim osu?enicima generalom Vladimirom Lazarevi?em i Nikolom Šainovi?em, prisustvovali okupljanju bivših starešina Tre?e Armije Vojske u Nišu.

Tom prilikom Vulin je poru?io da se “nikada više niko ne?e stideti ovih ljudi, jer ih se nikada nije postidela vojska kojoj su komandovali i nikada ih se nije postideo narod koji su branili i odbranili”, a Selakovi? da je “obaveza Republike Srbije da ceni profesionalnost pripadnika tadašnje VJ, naro?ito Trec?e armije, one koja je bila najviše na udaru tokom oružane pobune na Kosovu i Metohiju 1998. i tokom NATO agresije 1999. godine.”. Inicijativa mladih za ljudska prava zatražila je od najviših državnih funkcionera da se ograde od tih izjava.

– Hitno zahtevamo od predsednice Vlade i predsednika Republike da se ograde od izjava svojih ?lanova kabineta Vulina i Selakovi?a, kao i da se jednom za svagda odreknu osu?enih ratnih zlo?inaca. U protivnom, njihovo ?utanje ?e biti potvrda da je politika negiranja ratnih zlo?ina i glorifikacije ratnih zlo?inaca – zvani?na politika države Srbije – saopštila je Inicijativa.

Vulinov korak dalje

Dejan Anastasijevi?: Vulin otvoreno tvrdi da zlo?inima koji su po?injeni na Kosovu treba da se ponosimo

Novinar nedeljnika Vreme Dejan Anastasijevi? smatra da je Vulin otišao korak dalje od ranije prakse kada su ratni zlo?ini gurani pod tepih, a ratni zlo?inci nisu bili baš otvoreno slavljeni, niti su dobijali pohvale državnih struktura i glavnih stranaka.

Vulin sada otvoreno tvrdi da zlo?inima koji su po?injeni na Kosovu treba da se ponosimo. Što se ti?e Šljivan?anina, on je ve? neko vreme prisutan na raznim promocijama SNS. Ne znam da li ima strana?ku funkciju, ali onda treba postaviti pitanje kakva je to stranka i kakva je ideologija te stranke kada su joj potrebni ljudi kao što je Šljivan?anin, pravnosnažno osu?en zbog ratnog zlo?ina koji se sastojao u tome da je više od 200 pacijenata izveo iz bolnice u Vukovaru i dao ih u ruke paravojsci koja ih je mu?ila i skoro sve pobila. Gde je tu oficirska ?ast? Gde je tu bilo kakva ?ast? Kakva je to partija kojoj su potrebni ljudi kao što je Šljivan?anin? I na kraju, kakva je država Srbija u kojoj vam to što ste osu?eni za ratne zlo?ine može pomo?i da dobijete posao ili po?nete politi?ku karijeru – navodi Anastasijevi? i podse?a da Šljivan?anin nije jedini osu?enik u redovima vladaju?e koalicije.

– U Izvršnom odboru socijalista sedi Nikola Šainovi?. Što se ti?e Gorana Radosavljevi?a Gurija on je, da kažemo, sumnjiv, ali nije zvani?no optužen za Biti?e ni od strane naših organa niti od strane stranog suda. Ali se vodi kao jedan od vode?ih osumnji?enih. Zna?i, o?igledno da stranke koje su na vlasti smatraju da imati u svojim redovima pravnosnažno osu?enog ratnog zlo?inca donosi nekakav plus – navodi Anastastijevi?.

Mešanje Srbije u slu?aj Ori?

Komentarišu?i izjave državnih zvani?nika zbog osloba?aju?e presude Naseru Ori?u, novinar nedeljnika Vreme Dejan Anastasijevi? isti?e da treba imati na umu da je glavna tužiteljka u tom sporu Srpkinja i da su u sudskom ve?u dvoje sudija Srbi.
– Re?i da je Naser Ori? oslobo?en zbog toga što je sud koji mu je sudio antisrpski je, blago re?eno, tupavo. Da su naši politi?ari koji osu?uju ovakve ishode malo pratili tok su?enja, onda bi videli da je Naser Ori? oslobo?en, izme?u ostalog, zbog toga što je bilo pokušaja uticaja na svedoke od strane nekih ljudi bliskih službama bezbednosti. To je bio glavni razlog zbog ?ega je on oslobo?en, zbog toga što je bilo mešanja sa strane i to od strane Srbije u rad suda – istakao je Anastasijevi?.

Nedostatak politi?ke volje

Marina Kljaji? iz Fonda za humanitarno pravo upozorava za VOICE da postupci vlasti poslednjih godina, od sve?anog do?eka osu?enog generala Vladimira Lazarevi?a, kojeg su na aerodromu sa?ekali tadašnji ministri pravde Nikola Selakovi?, odbrane Bratislav Gaši? i rada i zapošljavanja Aleksandar Vulin, preko sve?anog prijema u Predsedništvu za Mom?ila Krajišnika, sve do tribina koje SNS sa Veselinom Šljivan?aninom organizuje po Srbiji, upravo pokazuju težnje da se umanji zna?aj su?enja za ratne zlo?ine.

Po?ev od ?injenice da punih 17 meseci nismo imali tužioca za ratne zlo?ine, pa preko svega ovoga, možemo da izvedemo samo jedan zaklju?ak – da je ozbiljan nedostatak politi?ke volje da se procesuiraju ratni zlo?ini. Ne da se to ne radi, nego da se ?ak ide u relativizovanje ratnih zlo?ina, što je trend koji se samo nastavlja. Krajišnik je bio u poseti, promovisao je svoju knjigu „Stvaranje Republike Srpske“. Pazite, ako se nekome omogu?ava da u Beogradu promoviše svoju knjigu, a osu?en je za ratni zlo?in, onda vam je jasno – isti?e Kljaji?.

Anastasijevi? upozorava da je u ?itavoj pri?i najopasnije to što je ceo preovla?uju?i narativ promenjen tako da se osu?enici za ratne zlo?ine tretiraju kao heroji.

Zlo?ini u zape?ku

Marina Kljaji? iz Fonda za humanitarno pravo za VOICE navodi da njihovi podaci pokazuju da iz godine u godinu opada broj optužnica za ratne zlo?ine, te da je u 2017. godini podignuta samo jedna i to prosle?ena iz Bosne i Hercegovine.
– Ta optužnica nije rezultat samostalne istrage Tužilaštva za ratne zlo?ine, to je ustupljen predmet iz BiH, što zna?i da je Bosna sprovela kompletnu istragu, podigla optužnicu, potvrdila optužnicu i onda je prosledila – kaže Kljaji?.
Dodaje da više od tri godine nije podignuta nijedna optužnica za zlo?ine na Kosovu, iako je Fond podneo ?ak devet krivi?nih prijava. Problem je, kaže, i što nema postupaka protiv visokorangiranih funkcionera, ?ak ni kada, kao u predmetu Lovas, protiv komandanta brigade postoje materijalni dokazi u vidu zvani?nih dokumenata.
Kljaji? upozorava da se smanjuje broj sude?ih dana u godini, te da je u 2016. taj broj ukupno iznosio nešto više od 50, iako je ranijih godina toliko dana su?enja bilo u svakom predmetu ponaosob.

– Danas je potpuno legitimno govoriti da je ne samo Mladi?, nego da je i Šljivan?anin heroj, da je Slobodan Miloševi? bio nevin, da je nevin ubijen u Hagu… Sve te stvari su potpuno ušle u mejnstrim i više se skoro niko i ne trudi da ih opovrgne. E, to je ono što izaziva zabrinutost – kaže Anastasijevi?.

Advokat Božo Prelevi? kaže da je opstrukcija izbora tužioca za ratne zlo?ine pre svega ogledalo nekompetencije koja je u Srbiji vidljiva na svakom koraku.

– U tim doktoratima i diplomama tih njihovih fakulteta mogu?e je da oni postave koga ho?e da bude javni tužilac – kaže Prelevi? i podse?a da tužilac za ratne zlo?ine nije ni izabran iz prvog puta, iako su kandidati bili „zamoljeni da se kandiduju“. Sve to, prema njegovim re?ima, govori da ima opstrukcije su?enja za ratne zlo?ine.

–Ima opstrukcije svakako. Na kraju krajeva, oni su te ?inove vojvoda i dobili iz tog rata – kaže Prelevi?.

VMA pomaže u manipulaciji?

A sredinom septembra Fond za humanitarno pravo (FHP) upozorio je da su Vojnomedicinske ustanove u službi ometanja pravde u postupcima za ratne zlo?ine. Kako je istaknuto u saopštenju nakon ponovnog otkazivanja glavnog pretresa pred Odeljenjem za ratne zlo?ine Višeg suda u Beogradu u predmetu Trnje, sudu ponovo nije pristupio optuženi Pavle Gavrilovi?, kome je navodno pozlilo na dan su?enja, a taj izostanak je, kao i u ranijim slu?ajevima, opravdan na osnovu medicinske dokumentacije Vojne bolnice u Nišu. Kako navodi FHP, sli?nu taktiku izostajanja sa su?enja koristio je u prošlosti i drugooptuženi Rajko Kozlina, s tim da je potvrdu o hospitalizaciji pribavljao od beogradske Vojnomedicinske akademije. Fond za humanitarno pravo ocenjuje da se radi o smišljenoj opstrukciji odbrana, uz sau?esništvo vojnih medicinskih ustanova, i poziva sud da, barem odre?ivanjem pritvora optuženima, stane na put evidentnom ometanju pravde.

Dodaje se da takva opstrukcija traje od samog po?etka procesa 2014. godine, zbog ?ega je od tada održano svega devet glavnih pretresa.

– To je primetila i predsednica sudskog ve?a, koja je na glavnom pretresu 25. februara 2016. godine konstatovala da se „vrlo ?esto dešava da on (okrivljeni Pavle Gavrilovi?) bude hospitalizovan, da bude u bolnici dva dana ili tri dana pred pretres i da se njegovo le?enje završava posle otkazanog pretresa” – navodi se u saopštenju FHP.

Uobi?ajeni marifetluci ili sistemsko odugovla?enje

Božo Prelevi? kaže iz iskustva da je zloupotreba procesnih prava uverenjem o bolesti – uobi?ajen na?in prolongiranja sudskih postupaka, uz napomenu da sud nije stru?an da utvrdi da li je neko stvarno bolestan ili nije.

Božo Prelevi?: Zloupotreba procesnih prava uverenjem o bolesti – uobi?ajen na?in prolongiranja sudskih postupaka (foto: Medija centar Beograd)

– Zato i postoji taj sistem gde vi nekog vešta?ite, pa vam onda veštak sa sudske medicine kaže da li je neko sposoban da prati su?enje ili nije. U slu?aju oružane pobune jedan veštak je utvrdio da Dušan Mari?i? može da prati su?enje iako se poslednjih 15 godina le?i na neuropsihijatrijskom odeljenju, a zatim je komisija utvrdila da on nije sposoban da prati su?enje. Zna?i, to je prosto jedno polje koje je na lekarima – kaže Prelevi? dodaju?i da je eventualno lažno uverenje pitanje krivi?nog dela lekara, a ne okrivljenog.

Anastasijevi? veruje da postoje dva razloga za takvo postupanje – nezainteresovanost za su?enja za ratne zlo?ine i opstrukcija države.

– Vaditi se na zdravlje je najstariji trik u advokatskoj torbi, a to se samo uklapa u tu šemu. Država, s obzirom da se ina?e ponaša kao deo odbrane, sau?estvuje u tome. To nije nimalo iznena?uju?e – navodi Anastasijevi?.

Dodajmo da je Amnesti international u svom izveštaju za 2016/2017, u februaru ove godine istakao da je nastavljeno s odugovla?enjem procesuiranja ratnih zlo?ina i zlo?ina protiv ?ove?nosti, uz upozorenje da je položaj glavnog tužioca za ratne zlo?ine ostao upražnjen tokom 2016. godine. Bivši tužilac Vladimir Vuk?evi? nedavno je za Televiziju Al Džazira rekao da nije zadovoljan u?inkom Tužilaštva.

– Mislim da tu nedostaje odre?ene energije. Onda, o?igledno da je politi?ka volja, politi?ka klima potpuno druga?ija, sve je totalno relativizovano. Onda, tim raznoraznim procesnim marifetlucima se svašta radi, ukidaju se presude koje su bile ?iste iz nekih kranje formalnih razloga – rekao je Vuk?evi?.

Opstruisan i Haški tribunal

Od kad je Haški tribunal oformljen, podse?a Dejan Anastasijevi?, stavovi vlasti u Srbiji kretali su se od otvoreno neprijateljskih do opstrukcije po sistemu „ho?emo da sara?ujemo, ali ne baš stvarno“, izmišljanjem razli?itih prepreka. Osim u slu?aju garancija haškim optuženicima.
– Njihov glavni argument je da se radi o gra?anima Srbije i da je država dužna da štiti gra?ane Srbije ma u kakvoj se situaciji našli u inostranstvu. Ali taj argument ne drži vodu zato što država o?igledno preferira one koji su optuženi za ratne zlo?ine, a onaj koji je uhva?en da je pokušao da oplja?ka banku u Nema?koj teško da može da ra?una na državnu pomo? na ovaj na?in na koji se haški optuženici tretiraju – kaže Anastasijevi?.
Božo Prelevi? potvr?uje da je bilo opstrukcija i sa su?enjima u Hagu.
– Neki koji su tvrdili da su bolesni su tamo i umrli. A neki koji su tvrdili da su neizle?ivo bolesni, evo ih u politi?kom životu. Ušli su u svetske anale kako su se izle?ili od te bolesti. Evo vidite i doktor je napredovao i postao direktor Dedinja – kaže Prelevi?. Anastasijevi? podse?a da se i Hrvatska služila sli?nim trikovima.
– Kad je trebalo izru?iti Mladena Naletili?a Tutu zbog zlo?ina u Zapadnoj Hercegovini, vrhunski hrvatski doktori rekli su da je on na samrti. Na kraju su ga ipak izru?ili, a ?ovek je posle nedelju dana provedenih u haškom pritvoru po?eo da igra tenis! Mrtvi ozbiljni do?u u Hag, a odjednom ništa im nije. A kod Šešelja imamo suprotan primer, ?ovek mrtav bolestan izašao i procvetao – kaže Anastasijevi?.

Garancije za Mladi?a, zaštita za radikale

Sa druge strane, Republika Srbija dala je garancije za puštanje na privremenu slobodu Ratka Mladi?a iz pritvora Haškog tribunala radi le?enja, dok istovremeno osloba?a njegove jatake ili gotovo dve godine Hagu ne isporu?uje ?lanove Srpske radikalne stranke koje Tužilaštvo traži zbog nepoštovanja suda, odnosno pritiska na svedoke, pravdaju?i se odlukom Višeg suda.

Marina Kljaji?: Kredibilitet države Srbije je na najnižim granama što se ti?e saradnje sa Tribunalom (foto: Medija centar Beograd)

Marina Kljaji? podse?a da je Vlada Srbije dala garancije za sve koji su ih tražili, ali ne veruje da ?e Mladi? biti pušten.

– Kredibilitet države Srbije je na najnižim granama što se ti?e saradnje sa Tribunalom, tako da garancija jedne države koja ne?e da postupi po nalogu i isporu?i tražene ljude ima svoj odre?eni tretman. Sa druge strane, svima nam je dobro poznat stav tribunala da ne udovoljava zahtevu osobama koje se nisu dobrovoljno predale, a ovde imamo situaciju da se ?ovek 16 godina krio, po svim pokazateljima uz svesrdnu pomo? države, od tog istog tribunala – kaže ona. Dodaje i da je upitno njegovo zdravstveno stanje.

– Teško je poverovati da ?e on imati bolje le?enje u Srbiji nego u Hagu. Pogotovo kada po potrebi odlazi na kliniku gde se le?i i njihova kraljevska porodica – dodaje naša sagovornica.

Anastasijevi? smatra da Republika Srbija nije zainteresovana za su?enja pred Haškim tribunalom, jer on više nije zna?ajan faktor za evropske intergacije Srbije.

– Prošlo je to vreme kad je tužilac ili tužiteljka Tribunala „nogom otvarala“ vrata najmo?nijih ljudi na svetu. To je institucija na umoru, to je lav bez zuba i naše vlasti to znaju, pa se i ne trude bog zna koliko da se bave Tribunalom – kaže Anastasijevi?. Zbog toga i ne o?ekuje da Srbija ispuni svoje obaveze i izru?i radikale koje Tribunal potražuje.

Dalibor Stupar (VOICE)

Podelite ovu stranicu!