Regionalizacija – put do jače Srbije

18 dec 2007

Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš ocenio je da Srbija nikad nije bila država centralizovanija, ali ni…

Predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš ocenio je da Srbija nikad nije bila država centralizovanija, ali ni manje efikasna nego danas, navodeći da je preduslov za demokratizaciju zemlje upravo u jačanju lokalnih samouprava i regionalizaciji. – Srbija može biti demokratska i jaka država samo ako je decentralizovana. A decentralizacija ne znači samo jačanje vojvođanske autonomije već i lokalne samouprave. I to je proces koji će sigurno uslediti u Srbiji u predstojećem periodu – kazao je Kostreš na okruglom stolu s temom “Decentralizacija u kontekstu novog Ustava Srbije i EU integracija” održanom juče u Pokrajinskoj skupštini u organizaciji nevladine organizacije Centar za regionalizam.
Kostreš je kazao da regionalni naboj postoji i u drugim delovima Srbije, te da ima ideja o formiranju novih pokrajina u niškom regionu, Šumadiji, Sandžaku, i da bi taj status mogao imati i grad Beograd.
– Uveren sam u to da je to pravac kojim će se Srbija kretati u narednom periodu i zato Skupština Vojvodine, kao trenutno jedini regionalni organ koji funkcioniše u okviru državnopravnog sistema Srbije, treba da bude pokretač ovakvih inicijativa koje će doprineti demokratizaciji Srbije i približiti je evropskim standardima – istakao je predsednik vojvođanskog parlamenta.
Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov kazao je da su kao alibi za centralizaciju države prilikom usvajanja Ustava iz 1990. godine poslužili problemi na Kosovu, navodeći da se pogubnost takve politike najviše ogleda upravo u činjenici da se danas pitanje statusa te pokrajine rešava van Srbije.
– Da je Kosovo imalo mogućnost da ispoljava svoje osobenosti, ne bismo došli u situaciju da je sad samo pitanje dana kad će se taj deo teritorije i formalno izdvojiti iz Srbije – ukazao je on.
Popov je izrazio žaljenje što ni demokratska vlast, uspostavljena u Srbiji 2000. godine, nije ostvarila obećanja u pogledu decentralizacije Srbije i jačanja vojvođanske autonomije, dok je aktuelnu vlast optužio da je donela “oligarhijski ustav koji je na liniji Miloševićevog sistema vladavine”. Zbog toga je, po njegovim rečima, Centar za regionalizam formirao ekspertsku grupu s ciljem da se napravi analiza rešenja o teritorijalnoj organizaciji u važećem Ustavu, s kojom bi se potom upoznala i javnost kroz seriju okrulih stolova po većim mestima u Srbiji.
Članica ekspertskog tima Centra za regionalizam dr Marijana Pajvančić kazala je da aktuelni Ustav “pravno nije validan”, te da predstavlja “veliki korak unazad u odnosu na Ustav iz 1990. godine”. Dodala je da je problematično što Ustav sadrži samo načelne garancije o pravu građana na pokrajinsku autonomiju, bez definisanja sadržaja tog prava.
– Poražavajuće je što je jedina izvorna nadležnost pokrajine po važećim Ustavu pravo da donese svoj grb i zastavu, dok su sva druga prava uslovljena donošenjem zakona – kazala je ona.
Marijana Pajvančić istakla je da je jedan od ključnih problema u tome što Ustavom nisu na odgovarajući način definisane procedure i instrumenti koji bi omogućili da pokrajina odlučuje o pitanjima o svom statusu i ovlašćenjima.
– Očigledno je da se mi, i kad je reč o autonomiji, ali i generalno o ustavnom modelu u kojem živimo, nalazimo na prostoru pretpolitičke zajednice, u kojoj se nijedan spor ne rešava ustavnom procedurom već izvan nje, dogovorom političkih aktera. A tu pravne države nema, već je na delu partijska država, i to ovaj put višepartijska – istakla je ona.
Politički analitičar dr Jovan Komšić kazao je da analiza programa političkih stranaka pokazuje da postoje različita gledišta stranaka prema pitanju autonomije. Delovanje DS-a u pogledu pokrajinske autonomije, po njemu, svodi se na ocenu: bez interesa za promenama dok je partija na vlasti. Smatra da taj stav deli i Nova Srbija. Drugi tip razmišljanja, dodao je, karakteriše otpor prema jačanju autonomije, koji vezuje za SRS i SPS. Zagovornika za promene unazad i simetričnu varijantu regionalizacije uz negiranje autonomije Vojvodine vidi u DSS-u. Komšić kaže da se za jačanje autonomije u stranačkim programima zalažu jedino LSV, G17 plus i LDP, dok SVM zagovara model etničke teritorijalne autonomije.

(Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!