Reč nedelje: Psihološkinja

20 Oct 2017

Rodno osetljiv jezik kao reality show

U izjavi za medije (emitovanoj u Dnevniku na N1, 19.10.2017. u 19 sati), povodom rasprave o  rodno osetljivom srpskom jeziku, Miloš Kovačević, najpoznatiji sintaksičar srpskog jezika u Srbiji (predsedavajući Matične komisije za oblasti jezika pri Ministarstvu prosvete), tvrdi da oblik ženskog roda za zanimanja psihološkinja nije prihvatljiv, te da treba sačekati da se najpre ustali u jeziku, pa da ga neko propiše za upotrebu u standardnom jeziku (u obrazovanju, administraciji, informisanju).

Što se tiče ustaljenosti i opšte prisutnosti  psihološkinja u javnosi danas, valja podsetiti na podatak da je u poslednje dve decenije na odsecima za psihologiju svih fakulteta u Srbiji upisan daleko veći broj studentkinja od studenata, i one su stekle diplomu o kompetenciji u svom zanimanju. Već danas one rade po školama u daleko većem broju na poziciji školskog psihologa nego što je to slučaj sa muškarcima; zatim, one u  podjednakom broju sa kolega muškarcima predaju studentkinjama i studentima  na odeljenjima za psihologiju u Srbiji. Danas se promenila situacija u javnom delovanju u pogledu broja i učinka psihološkinja u Srbiji i u svetu, ali se nije promenio stav srbista (‘čuvara jezika’) u odnosu na tu društvenu novinu u tom istom periodu od 20 godina. Moćnici nad jezikom u okviru institucija moći, ne daju stvarnosti da uđe u jezik.

Izjava najpoznatijeg srpskog sintaksičara Miloša Kovačevića, da treba pisati i govoriti Psiholog je rekla, u suprotnosti je i sa onim što mu je osnovna struka – sintaksa rečenice – jer upravo u svim udžbenicima za osnovnu i srednju školu piše, kao istina nad istinama, da je osnovno pravilo za stvaranje rečenice srpskog jezika upravo slaganje subjekta i predikata u rodu i broju. Kako će studenti primiti izjavu profesora (datu u etru) da ne može da se kaže u ženskom rodu  psihološkinja, tačnije da treba da se kaže u muškom rodu u rečenici:  Psiholog je rekla? Samo kao neistinu (ili kao laž). Jer se studentska populacija pita: šta je istina o jeziku? Da li ono što je u glavama filologa i njihovim konstruktima o jeziku, ili je istina u realnom svetu? Svakako nije istinit konstrukt jezikoslovca o ‘nemoći’ jezika da primi novine, zato što je jezik tako moćan da  usisa sve neistine koje o njemu kruže, po principu reality show programa danas kod nas.

Čini se da srbisti, jezikoslovci, koji pišu udžbenike sintakse za osnovnu i srednju školu i za fakultete, ne osluškuju stvarnost koja tutnji jezikom. A realnost je da nam umanjuju penzije, pa nam sada umanjuju i dozvolu da koristimo naziv za profesiju – psihološkinje –  deo istine i našeg intelektualnog vlasništva.

Zato psihološkinje sasvim izvesno mogu, kao i kneginje, da budu inventar današnjeg srpskog jezika, jer one jesu kneginje naše nauke o psihi i mišljenju dece i odraslih kod nas – one to zaslužuju danas od nas.

Svenka Savić

(autorka je profesorka emerita Univerziteta u Novom Sadu) 

Podelite ovu stranicu!