Rakić-Vodinelić: Ustav menjati i zbog Vojvodine

28 Mar 2016

Vojvodina treba da bude "prava regionalna autonomija"

Profesorka prava Vesna Rakić-Vodinelić smatra da je neophodno menjati Ustav iz mnogo razloga, a da je jedan od njih svakako i položaj Vojvodine.

Ona je u intervjuu za TV N1 rekla da je položaj Vojvodine u Ustavu neadekvanatn i zapravno neuređen i da Vojvodina treba da bude “prava regionalna autonomija”.

“Neophodno je Ustavom garantovati uticaj Vojvodine na donošenje zakona koji se tiču položaja Vojvodine, kao i neka zakonodavnih ovlašćenja, koja se odnose na upotrebu jezika i pisma nacionalnih manjina na području Vojvodine, obrazovanja, socijalne sigurnosti”, rekla je Rakić-Vodinelić.

Ona napominje da ima još mnogo odredaba Ustava koje bi morale biti promenjene.

Najpre, Srbija treba, napominje ona, da bude definisana kao republika svih koji u njoj žive, za razliku od današnje odredbe Ustava u kojoj se ona definiše kao država srpskog naroda i drugih koji u njoj žive. Navodi da je to bitno zato što, na osnovu Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava, sva ljudska prava nabrojana u toj Konvenciji uživaju podjednako svi koji žive u državi potpisnici, bez obzira na etničku pripadnost, veru, jezik i druga lična svojstva.

Prema njenim rečima, čitav sistem ustavnih odredaba o pravosuđu – sudovima, tužilaštvima, pravosudnim telima treba da bude promenjen tako da normativno ozbiljno garantuje nezavisnost sudova i slobodu sudskog odlučivanja na osnovu priznatih izvora prava.

Najvažnijim smatra promenu odredaba o tome da predsednike sudova bira Skupština, da kandidate za javne tužioce predlaže Vlada, da članove Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca bira Skupština, kao i da postoje članovi ovih tela po funkciji, kao što je to važećim Ustavom uređeno.

Kako dodaje, neke od nabrojanih promena predviđene su Strategijom reforme pravosuđa, koju je usvojila Skupština, ali nema informacija o tome da se ova Strategija primenjuje u pripremama za promenu Ustava.

Prema njenim rečima, veoma su važna i druga pitanja koja se odnosi na izbore i konstituisanje organa zakonodavne i izvršne vlasti.

Upitana na koji način bi trebalo rešiti pitanje Kosova u najvišem pravnom aktu, sagovornica Danasa upućuje na rešenje nekadašnje Zapadne Nemačke.

Ako se imaju u vidu takozvani Briselski sporazumi, nezavisno od mog ličnog političkog stava da Kosovo funkcioniše kao samostalna, iako međunarodno još nepriznata država, verujem da bi u ustavnoj preambuli, umesto današnjeg rešenja koje ne odgovara stvarnosti, trebalo da stoji rešenje slično ustavu (Grundgesetz) nekadašnje Zapadne Nemačke, smatra Rakić Vodinelić.

“Naime, ne verujem da bi potpuno ‘istiskivanje’ Kosova iz Ustava Srbije moglo da bude usvojeno u Skupštini. ‘Nemačko rešenje’ ne iskazuje teritorijalne pretenzije, već ukazuje na istorijske razloge”, ocenila je Rakić Vodinelić.

(N1/Autonomija)