Radulović: Na suđenju sa Andrejem Vučićem

09 May 2017

"Laž im je izgleda porodični posao"

U ponedeljak sam bio na ročištu po tužbi Andreja Vučića protiv mene u vezi sa Vršačkim vinogradima. Pojavio se i tužilac. Zajedno sa njim na suđenju je sve vreme u sali bio policajac u uniformi, sa zadenutim pištoljem, kao obezbeđenje. Andrej Vučić je danas na suđenju i ponašanjem i uvredama pokazao koliko braća po svemu liče. Međutim, za razliku od monologa koji su omogućeni njegovom bratu, Andrej je morao da sluša kako sam podneo krivičnu prijavu protiv njega, da odgovara na moja pitanja i pitanja mog advokata Vladimira Gajića. Bio je vidno uznemiren, bilo mu je nelagodno. Uhvaćen je u laži više puta. Verovatno je zažalio zašto je uopšte podnosio tužbu.

Očigledno osokoljen dosadašnjim rezultatima pritisaka na sud u suđenjima u slučaju falsifikovane lične karte i firme “Asomakum” kao i incidenta sa žandarmima na Paradi ponosa 2016. godine, kao i odbijanjem tužilaštva da procesuira krivičnu prijavu koju sam protiv njega podneo u vezi sa Vršačkim vinogradima, rešio se da tuži. Sud je rekordno brzo zakazao ročište, za razliku od mojih tužbi protiv Aleksandra Vučića koje sud ne može da mu uruči još od decembra 2014. godine jer ne može da nađe predsednika Vlade čak ni u Nemanjinoj 11.

Andrej Vučić je tužio zbog mojih izjava o Vršačkim vinogradima. To je jedan od slučajeva pljačkaške privatizacije o kome sam najčešće govorio jer je primer korupcije u samom vrhu vlasti — akteri su braća Vučić i Mali, a loše namere, pljačka i kriminal više su nego jasni. Vršački vinogradi su poučna priča o tome kako su jednom Kinezu, koji se nikada nije bavio vinogradarstvom ili trgovinom vinom, namestili da dobije zalihe vina vredne 5 miliona evra, objekte, opremu i 1.600 hektara zemljišta, plus rod grožđa vredan 5 miliona evra – sve za 5 milona evra. Uz to je trebalo da dobije i po 6.000 evra za svakog zaposlenog, jer je trebalo da svi radnici Vršačkih vinograda prethodno budu otpušteni, uz otpremnine. O Vršačkim vinogradima je pisao i CINS, a konsultanti Kineza u poslu sa Vršačkim vinogradima bili su braća Andrej Vučić i Predrag Mali.

Pljačkašku privatizaciju Vršačkih vinograda sprečio sam dok sam bio ministar privrede u Vladi Srbije, a dojave o tome šta se desilo u Vršačkim vinogradima je Ministarstvo privrede dobilo od zaposlenih. Odmah sam pokrenuo istragu i oformio Radnu grupu koja je istraživala navode zaposlenih da je Predrag Mali sa svojom firmom bio konsultant Kineza i da je Andrej Vučić bio sa njim. Na osnovu izveštaja Radne grupe podneo sam krivičnu prijavu protiv svih lica i poništio privatizaciju Vršačkih vinograda. Tu krivičnu prijavu sam poslao elektronskom poštom Aleksandru Vučiću i zatim mu u njegovom kabinetu i predao u ruke. Samo je ćutao i gledao u pod.

Tužilaštvo nije procesuiralo krivičnu prijavu. Slično kao i za ličnu kartu, za narko-tržište u Srbiji ili za sukob sa žandarmerijom na Paradi ponosa. Ništa.

Elem, danas na sudu je Andrej Vučić izjavio da mu je Predrag Mali samo poznanik, pa se onda ispravio i priznao da mu je prijatelj. Zatim je Andrej Vučić rekao da ne zna ništa o Vršačkim vinogradima i da nema pojma čime se Predrag Mali bavi. Andrej Vučić je rekao i da nikada nije sreo Kineza koji je trebalo da kupi Vršačke vinograde i da nikada sa Predragom Malim nije bio u poslovnim kombinacijama. I to nisu jedine neistine koje je danas izneo u sudnici.

Na ročištu je pokušao da negira da je javna ličnost i da je funkcioner i predstavio se kao anonimno, privatno lice. Pokušao je da sakrije da je u Nadzornom odboru Udruženja osiguravača rečenicom da je to “privatno” udruženje. Zatim je priznao da u Udruženju ima i osiguravajućih društava sa državnim kapitalom. Otkrio je da je u Izvršnom odboru SNS-a. Priznao je i da je bio u upravnom odboru KK Crvena Zvezda.

Na ročištu se Andrej Vučić bečio i na mene i na mog advokata. Vređao, optuživao, a onda lagao da nije vređao. Iz načina govora je jasno da su braća. Pokušao je da mi se unese u lice, isprovocira, nazvao me „psihopatom“ i rekao „da majka takvog lažova ne rađa dva puta“. Kada sam ukazao sudiji na uvrede, rekao je da to nije rekao. Laž im je izgleda porodični posao.

Na Andrejevu nesreću, uvrede je čula devojka koja je sedela u sudnici. Kad je sudija rekla da ih ni ona nije čula i pitala da li je još neko čuo, devojka se javila i potvrdila da je čula. Nije bilo druge, nego da se sve unese u zapisnik. Kad je postalo jasno da tužilac laže, umešala se njegova advokatica, supruga ministra Lončara, i objasnila da se u stvari ona konsultovala sa svojim klijentom i da se njen klijent nije obraćao meni.

I tako je, na ročištu, Andrej Vučić morao bez vređanja da sluša kako je podneta krivična prijava protiv njega i šta je radio u Vršačkim vinogradima. I u sudnici sam objasnio Andreju Vučiću da su Vršački vinogradi društveni interes i da javnost o tome ima pravo da zna. I to je odslušao. I da javnost mora da zna da SNS deli paketiće na izborima, pa i za MZ Kljajićevo i da je on bio tamo i to organizovao. I tako tuži Andrej Vučić i onda ne može da podnese da mu se u lice kaže ono što jeste. Baš kao i brat.

Dok sam ulazio i izlazio iz sudnice, ljudi su mi pokazivali palčeve na gore. Slaba je to uteha za raspad pravne države. Država u kojoj tužilaštvo ne procesuira one koji kradu ili pokušaju da kradu, u kojoj se umesto toga za uvredu tuži bivši ministar koji je uhvatio nekoga u pokušaju krađe društvene imovine, podneo krivičnu prijavu i o tome obavestio javnost, nije država. Istorija nas neće oprati od činjenice da smo nasledili državu Srbiju od ljudi koji su dali svoje živote za nju, da smo dozvolili da dođe u ovakvo stanje i da je takvu dalje ostavljamo deci. Zato poraz nije opcija. Moramo mi.

(Dosta je bilo)

Podelite ovu stranicu!