RADOVAN RADOVANOVIĆ: Dva jubileja Vojvodine

02 Apr 2008

Bezbroj je jubileja koje će Vojvođani lično i u okviru svojih porodica proslaviti ove godine. Mnogo datuma će obel…

Radovan RadovanovićBezbroj je jubileja koje će Vojvođani lično i u okviru svojih porodica proslaviti ove godine. Mnogo datuma će obeležiti organizacije i kolektivi sa teritorije Vojvodine u 2008. godini. Od svih tih godišnjica dve imaju imaju posebno značenje.
Prva je 160 godina od kada je Vojvodina dobila svoju autonomiju. Velika carevina je Vojvodi Šupljikcu dala Vojvodstvo i od te 1848. godine Vojvodina je kroz desetak država u kojima se do sada nalazila, imala manji ili veći stepen autonomije. Nikada se većina Vojvođana, osim od 1974. do 1988. godine u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, nije zadovoljavala nivoom te autonomnosti. Od čoveka koji se izborio za ime Vojvodine, preko Joce Laloševića i mnogih drugih, sve do Nenada Čanka uvek je bilo Vojvođana koji su nas predvodili u nastojanju da građani ove ravnice imaju region uređen po njihovoj meri.
Druga godišnjica je 20 godina od „jogurt revolucije“, od tog 6. oktobra 1988. godine sve što su naši očevi i dedovi gradili preko noći se raspalo. Tim datumom je otpočeo i sunovrat države u kojoj smo tada živeli, a Vojvođane je stigla ona najteža „dabogda imao, pa nemao“. Tek danas znamo da je onda za nama bilo 14 godina koje će ostati zabeležene u našoj istoriji zlatnim slovima. Dokazali smo u tom periodu da znamo pisati i donositi svoje zakone, da ih znamo sprovoditi i da možemo izaći na kraj sa svima koji ih ne poštuju. Dokazali smo i sebi i drugima da umemo sa svojim novcima, ali ne samo u Novom Sadu već i u svakoj lokalnoj samoupravi. Procvala je vojvođanska privreda, a napredak je bio više nego vidljiv i u svim oblastima života naših građana. Jedino što nije bilo dobro jeste da je postojala mogućnost sve to uništiti. Da se ne zavaravamo „jogurt“ je samo završni udarac u projektu koji kreirali klika iz Beograda, a sprovele raznorazne službe.
Liga socijaldemokrata Vojvodine je već 18 godina svetionik vojvođanske autonomije. Većina Vojvođana, manje ili više, baš od nas očekuje da omogućimo našoj pokrajini i svim naseljenim mestima u njoj, status kakav većina regiona ima u zemljama Evropske unije. Uostalom oduvek smo i bili Evropa u malom, pa je bar u tome naš zadatak olakšan. Više je otežavajućih okolnosti, a najteže će nam biti da iz svog novčanika sklonimo ruku onih iz kruga „dvojke“.
Vidim, čujem i znam došlo je vreme da Vojvođani ponovo preuzmu brigu o svojim autoputevima, o svom „Naftagasu“, o svojim novcima i o sebi. Građani Republike Srbije znaju, ova država se u najkraćem mogućem periodu mora decentralizovati. Ne smeju se naši novci vraćati iz Beograda bez ikakvih pravila već državi da ide samo onoliko koliko joj pripada sa ostalim treba da raspolažu oni koji su ih i stvorili. Nebrojano puta posvedočilo se da jedino ligaši kada govore o razvlašćivanju „dvojke“ tako i misle i sve će uraditi da i najmanje naselje u Srbiji dobije svoju imovinu i svoje novce. Viđali smo ranije, a i sada se već javljaju „veći“ autonomaši od nas, naravno – iz Beograda. Kao dobro znaju šta to sve treba uraditi za Vojvodinu i u njoj. Sve dok ne dobiju glasove, a onda po starom.
Iz dana u dan obilazimo Vojvodinu, viđamo se sa znanim i neznanim i zasigurno možemo posvedočiti da je došao dan. Došao je dan kada Vojvođani žele da sklope sporazum sa Ligom socijaldemokrata Vojvodine i krenu ZAJEDNO ZA VOJVODINU. Spremni smo i jedni i drugi. Mi punoletni, preležali sve dečije bolesti, a građani Vojvodine sve više uvereni da samo Vojvođani mogu zastupati njihove interese. Znamo da veliku odgovornost prihvatamo na sebe, ali svesni svoje snage i podrške koju imamo. Spremni smo, Vojvođani da nam ukažu poverenje, a Liga socijaldemokrata Vojvodine da realizuje svoj program i svoju misiju, a sve zarad boljeg života svih građana.

Autor je narodni poslanik u Skupštini Srbije.

(Slobodna Vojvodina)

Podelite ovu stranicu!