Radoman: Nova Pokrajinska vlada oštetila finansijski sistem Vojvodine

19 Dec 2016

Vojvodina realno raspolaže sa jednom trećinom predviđenih budžetskih sredstava

Bivši pokrajinski sekretar za finansije Zoran Radoman izjavio je danas da od predloženih 63,6 milijardi dinara pokrajinskog budžeta za 2017. godine, Vojvodina faktički raspolaže samo sa dvadesetak milijardi, jer se preostale dve trećine sredstava preko pokrajinske kase samo prosleđuju obrazovanju i lokalnim samoupravama.

Radoman je za Autonomiju rekao da će zbog odluke nove Pokrajinske vlade o zaduživanju, odnosno refinansiranju duga, finansijski sistem Vojvodine biti oštećen za oko 350 miliona dinara, pošto će ta sredstva, po osnovu kamata, otići poslovnim bankama a ne pokrajinskim fondovima, koji su dosad bili poverioci.

On je ocenio da novi budžet Vojvodine ne predstavlja iznenađenje, te da se njegovi prihodi gotovo i ne razlikuju u odnosu na prethodne godine, jer još uvek nije donet zakon o finansiranju Vojvodine.

“Prihodi budžeta Vojvodine utvrđeni su na isti način kao i prethodnih godina, a povećanje obima budžeta u odnosu na 2016. godinu posledica je predviđenog zaduživanja od nešto više od dve milijarde dinara i nešto većeg obima transfernih sredstava, namenjenih jedinicama lokalne samouprave i obrazovanju, koja iznose oko 2,3 milijarde dinara”, naveo je Radoman.

Istakao je da upravo ta transferna sredstva, kojima Pokrajina ne raspolaže već ih samo prosleđuje krajnjim korisnicima, čine najveći deo budžeta – skoro dve trećine.

Vojvodina realno raspolaže sa jednom trećinom predviđenih budžetskih sredstava, koja se pune na osnovu ustupljenih prihoda od poreza na dobit preduzeća sa teritorije pokrajine i poreza na zarade zaposlenih u Vojvodini, te prihoda od imovine, među kojima su i naknada za odvodnjavanje i prihodi od izdavanja državnog poljoprivrednog zemljiša.

Prema rečima Radomana, ovi prihodi, koji pokrajinskoj administraciji zaista stoje na raspolaganju, gotovo su identični sa budžetom za 2016. godinu i ukupno iznose 17,7 milijardi dinara. Dodao je da se čak ni iznos od 4,5 milijardi dinara prenetih neutrošenih prihoda iz ranijih godina ne razlikuje u značajnoj meri u odnosu na ovogodišnji budžet.

“Budžetom su predviđena i sredstva za Žeželjev most, 800 miliona, i za izgradnju zgrade RTV-a, 995 miliona. Ova sredstva, međutim, nisu nikakav vanredan priliv iz republičkog budžeta”, ukazao je Radoman, navodeći da bi navedeni iznos trebalo da bude dovoljan za izvršenje obaveze Vojvodine u gradnji mosta, ukoliko su realizovane obaveze iz tekuće godine i ukoliko nije ustanovljena neka nova obaveza.

Radoman napominje i da je u obrazloženju budžeta tabelarno navedeno šta će, osim transfernih sredstava, biti usmereno iz republičkog budžeta na teritoriju Vojvodine, te da je u tom pogledu navedeno 14 stavki sa ukupnim iznosom od 11,5 milijardi, od čega devet milijardi čine subvencije za poljoprivredu.

“Što se tiče rashodne strane, ona je po strukturi slična načinu raspoređivanja sredstava kao i prethodnih godina. Naravno, ima odstupanja koja su i logična, s obzirom da svaka politika kroz budžet i definiše svoje ciljeve”, kazao je on.

Ocenio je da je dobro što je nastavljen kontinuitet u većini programa koje je sprovodila prethodna Pokrajinska vlada, među kojima su demografske mere, odnosno naknada za treće dete i vantelesnu oplodnju, zatim zaštita od poplava i zaštita vodotokova, kao i mere zaštite poljoprivrednog zamiljišta, zapošljavanja, podrška ustanovama kulture, sporta i nevladinim organizacijama.

“Značajno je što su i ovog puta obezbeđena sredstva za sufinansiranje projekata koji se finansiraju većim delom iz sredstava EU. Iznenađuje me, međutim, činjenica da nisu planirana sredstva za program novih tehnologija. Lično smatram da je ovo bio dobar program, jer se istim sredstvima postižu tri bitna efekta: omogućava se otpočinjanje neke nove proizvodnje, zapošljavaju novi i budžetski korisnici, te bez nadoknade dobijaju ti ili neki drugi proizvodi”, rekao je Radoman .

On smatra da sumnje na moguće zloupotrebe koje su predstavnici nove pokrajinske vlasti iznosili u vezi sa programima novih tehnologija ne mogu biti razlog za odustajanje od tog programa, već one moraju biti proverene i ispitane.

Radoman je ocenio i da je “zajam za vraćanje duga po povoljnijim uslovima” dobar potez ali samo u delu koji se odnosi na dug, odnosno obveznice koje su u posedu Poštanske štedionice, jer će se, kaže, na taj način postići ušteda od oko 60 miliona dinara.

Međutim, kako je istakao, u drugom delu koji se odnosi na obveznice u posedu Razvojnog fonda i Garancijskog fonda Vojvodine, efekta bi bilo samo da su ovi fondovi ostanu poverioci.

“Vojvodina je emitovala obveznice po tržišnim uslovima. Tako su obveznice koje je kupila Poštanska štedionica prilikom gašenja RBV i pravljena RFV prodate sa šest odsto kamate, što je oko četiri milijarde dinara. Tada je, iz istog razloga i po istim uslovima, i Srbija prodala obveznice Poštanskoj štedionici za oko dve milijarde dinara. Sad će Vojvodina dobiti kredit od Poštanske štedionice na ostatak duga, sa tri odsto kamate, što je dobar posao za pokrajinu a loš za Poštansku štedionicu”, kazao je Radoman.

Dodao je da je u drugom slučaju Vojvodina emitovala obveznice radi finansiranja kupovine opreme za medicinski institut Kamenica 2. “Emitovano je dve milijarde dirara sa kamatnom stopom do 4,7 odsto. Kupci ovih obveznica su Razvojni fond Vojvodine i Garancijski fond Vojvodine. Znači pare, glavnica i kamata su u ‘finansijskom sistemu’ pokrajine. Mogu se prenositi u budžet, pa je tako i poslednji rebalans budžeta Vojvodine za 2016. zasnovan na prenosu dobiti od jedne milijarde koju je ostvario Razvojni fond Vojvodine u pokrajinski budžet”, objasnio je Radoman.

Radoman napominje da je odlukom nove Pokrajinske vlade o “refinansiranju duga” predviđeno da se Vojvodina zaduži kod poslovnih banaka po stopi od tri odsto godišnje i da se tako otkupe obveznice od Razvojnog i Garancijskog fonda Vojvodine.

“To znači da će budžet Vojvodine kamatu plaćati toj poslovnoj banci a ne Razvojnom i Garancijskom fondu. Tako će budžet uštedeti oko 170 miliona, ali će nastati šteta jer će kamata od tri odsto, oko 350 miliona dinara, otići poslovnoj banci a ne pokrajinskim fondovima, čime će se umanjiti finansijski potencijal Vovjodine”, ukazao je Radoman.

B. D. S. (Autonomija)

Podelite ovu stranicu!