RADOJE STEFANOVIĆ: Da je Stambolić pobedio, ne bi bilo rata

17 Sep 2017

"Stambolić je dobro znao Miloševićeve mane, ali nikada nije mislio da će da mu zabije nož u leđa"

Stamboli? je dobro znao Miloševi?eve mane, ali nikada nije mislio da ?e da mu zabije nož u le?a, kaže advokat Radoje Stefanovi?, koji je u vreme Osme sednice Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije (CK SKS) 1987. godine bio na ?elu Privredne komore Srbije.

Uo?i tridesete godišnjice sednice, koja je predstavljala kona?ni obra?un tadašnjeg predsednika CK Slobodana Miloševi?a sa njegovim politi?kim mentorom Ivanom Stamboli?em, Stefanovi? govori o dvojici ljudi sa kojima je nekada sara?ivao, tadašnjoj atmosferi u zajedni?koj državi i Miloševi?evoj politici koja ?e Srbiju uvesti u rat sa svim republikama bivše Jugoslavije i koja ?e se okon?ati ubistvom Ivana Stamboli?a 2000. godine.

Stefanovi?: To je bila kombinacija svakojakih uzroka. Sa jedne strane je stari sistem i cela situacija u Jugoslaviji bila pri kraju i tako se nije moglo nastaviti. Moralo se tražiti nešto novo, i tražilo se. U tome su polako, ali sve oštrije, nacionalisti zauzimali svoju poziciju u svim republikama, a u Srbiji se našlo ljudi koji su, zarad vlasti koju su hteli da u?vrste, bili spremni na pakt sa ?avolom. Tako je i krenulo.

To je bio privid partijskog obra?una jer se dešavao na partijskom forumu, ali su u stvari to bile razli?ite koncepcije. Mada li?no mislim da pobedni?ka ekipa uopšte nije imala koncepciju, osim da do?e do vlasti. Nismo ni mi, poražene snage, baš uspevali dobro da vidimo koliko ?e to i?i nizbrdo, iako je ve?ini bilo sasvim jasno da takvim putem nema izlaza i da se sasvim sigurno ide u ?orsokak, sa velikim rizicima.

Istorijski zna?aj Osme sednice je u tome što je rasturen jedan sistem koji je ve? bio na izdisaju, bez pripreme i ideje šta da se namesti kao novo. Onda su pušteni sve guje i gušteri ispod kamenja, pa se napravilo šta se napravilo narednih godina.

RSE: Kakav je bio vaš stav prema rešavanju “kosovskog pitanja”, kako je na njega gledao Stamboli?, a kako Miloševi??

Stefanovi?: Pojednostavi?u pre toga, a onda ?u da vam odgovorim na pitanje.

Sticajem okolnosti, skoro tri godine pre Osme sednice bio sam predsednik Privredne komore Srbije, koja je u srpskom državnom vrhu bila zadužena da operativno sprovodi ubrzana investiranja na Kosovu, na nov na?in. Jedna od novina koju je Stamboli?eva ekipa pripremila u Jugoslaviji, i uz teške otpore uspevala da se za to izbori sa drugim republikama, jeste da se Fond za finansiranje nedovoljno razvijenih republika transformiše tako da ko god investira na Kosovu ne mora da daje odgovaraju?i iznos novca u taj Fond. Time se otvorila mogu?nost da fabrike iz svih republika, a pre svega fabrike iz Srbije, direktno investiraju kod svojih kooperanata i da prave današnjim re?nikom re?eno greenfield investicije radi zapošljavanja, prvenstveno Srba na Kosovu i da se na taj na?in smanji ili potpuno zaustavi iseljavanje.

U tom periodu je veliki deo investicija, o kojima se danas pri?a kao o srpskim ulaganjima, bio u stvari zajedni?ki novac koji je tamo otišao, umesto da ide nemušto preko Fonda Federacije, pa se ne zna ni kako, ni na šta se troši. Mi smo imali veoma dobru saradnju sa Privrednom komorom Kosova, a i sa politi?kim faktorima na Kosovu jer oni su shvatali da je i za razvoj Kosova bolje da se konkretna preduze?a iz drugih delova Jugoslavije, a pre svega iz Srbije, tamo angažuju sa svojim programima, sa pristupom tržištu.

Se?am se, možda ?e se setiti i Azem Vlasi, koji je tada bio šef Partije (Komunisti?ke op.a) na Kosovu, da smo nas dvojica imali razgovor u ?etiri oka i kada je on insistirao da pokušamo malo da na?emo neku ravnotežu u kojoj fabrike ne bi zapošljavale isklju?ivo Srbe jer je strašno mnogo bilo i albanske sirotinje.

RSE: Jeste li ?uli tada Vlasija?

Stefanovi?: Oni su o tome stalno razgovarali sa srpskim rukovodstvom. Kosovsko rukovodstvo, u kome su ve?ina bili Albanci, kooperantski se odnosilo prema ovoj akciji i otvoreno je sa nama razgovaralo o svojim problemima. A mi smo na to nastojali da damo neki odgovaraju?i odgovor.

Paralelno sa tim je išla i politi?ka atmosfera. Zbog nagomilanih raznoraznih problema na Kosovu, Srbi su se iseljavali, prodavali imovinu i kada treba i kada ne treba, i kada su pod pritiskom i kada ho?e da zarade i sli?no. Albanski nacionalisti su o?igledno imali jedan agresivan pristup i to se zaoštravalo. A u Srbiji su nacionalisti to isto vrlo dobro koristili, optužuju?i rukovodstvo u Srbiji za oportunizam i da ne vodi ra?una o Srbima na Kosovu. To se stalno spo?itavalo Stamboli?u i ljudima u Vladi Srbije.

Stvorila se atmosfera u kojoj je trebalo nešto “preduzeti energi?no”, što bi rekao pokojni Buca Pavlovi? (Dragiša Pavlovi?, nekadašnji predsednik Gradskog komiteta Saveza komunista Beograda i blizak saradnik Ivana Stamboli?a, prim.nov.) trebalo je obe?ati brzinu. A u takvim stvarima nema brzine koja bi bila uspešna. I tu smo se ve? tada razlikovali od Miloševi?a, i pre nego što je na osnovu te re?enice, Buca smenjen iz Predsedništva, a potom i iz Gradskog komiteta Saveza komunista jer je to proglašeno za oportunizam, za neko šurovanje sa Albancima na štetu Srba i sli?no.

Postojala je višeslojna atmosfera u kojoj je ekipa oko Miloševi?a, koja je bila žedna vlasti, dobro procenila da kontroverzno pitanje odnosa Srba i Albanaca, aktivnosti na Kosovu i drugo, može dobro da se iskoristi da pobede oni koji su za ?vrstu ruku, odnosno koji ?e “dovesti u red te mangupe na Kosovu”.

RSE: Kakav je, za razliku od Miloševi?a, bio Stamboli?ev plan?

Stefanovi?: Stamboli? je po mentalitetu uvek bio ?ovek pregovaranja i kompromisa, traženja zajedni?kih rešenja sa onima koji druga?ije misle, što je Miloševi?u bilo prili?no strano. Pogotovo nekim ljudima oko njega, koji su na njega vršili još više pritisak da bude oštar, da sve dovede u red jer “mi nismo drugorazredna nacija, mi smo Srbi”.

Stamboli? je bio ?ak dosta kritikovan od strane rukovodstava obe pokrajine i od nekih drugih republika da previše forsira Srbiju i Srbe. A njegova ideja je bila da se na?e rešenje. Ustav iz 1974. godine je gotovo izjedna?io pokrajine i republike. Nije istina ono ?ime se posle operisalo, da su pokrajine vladale republikom, to je potpuna besmislica. Ali, Stamboli?eva ideja je bila da se taj Ustav i Ustav Srbije, koji je bio zasnovan na Ustavu Jugoslavije iz 1974. godine, preispita i da se pokrajine na neki na?in ?vrš?e vežu za Srbiju, ali da im se time ne oduzme samostalnost, te da se ne oduzme individualitet nacijama.

To je nailazilo na otpor kod pojedinih ljudi u pokrajinama. Njima je bilo nezgodno da to direktno proglase za jeres protiv koga se bore, pa su onda više išli na to da ta Stamboli?eva ekipa, koja je istovremeno zna?ila i podmla?ivanje nekih kadrova, preuzima previše vlasti i šta se onda oni sada, posle Titove smrti, prave važni. Bilo je tog otpora.

Ja?i je otpor bio od kadrova iz Vojvodine, nego sa Kosova. Rukovode?i sastav na Kosovu je bio spremniji da iza?e u susret kompromisima. Bio je pripremljen nacrt izmena i dopuna novog Ustava Srbije 1987. godine. U prvom polugodištu te godine se intenzivno na tome radilo i postignuta je saglasnost o bitnim ta?kama sa kosovskim rukovodstvom, ali ne sa vojvo?anskim. Interesantno je da je to došlo do pred kraj. Verovatno, da se krenulo još malo tim putem, našlo bi se rešenje u kome bi se i Vojvo?anima nešto izašlo u susret, nešto bi verovatno i oni prihvatili, i onda bi se došlo do tih izmena.

Me?utim, došla je Osma sednica na kojoj o tome nije bilo re?i. To je bila tabu tema. Nije se moglo složiti sa tim da se sada pregovara i da se u tim pregovorima postižu sporazumna rešenja, trebalo se “boriti se za Srbe”. Tu su, nažalost, neki doga?aji pomogli nacionalistima, kao što je bilo ono ubistvo vojnika u Para?inu (3. septembra 1987. vojnik Aziz Keljmendi pucao je po spavaonici kasarne JNA u Para?inu i ubio ?etvoricu vojnika, prim.nov.)

RSE: Koja zapravo uopšte nisu bila nacionalno motivisana.

Stefanovi?: Svejedno, vi ste novinar i znate šta zna?i kada tri dana izlaze takvi naslovi. Posle ne vredi demantovati. Akumulirali su se ti besovi. Kada iza?e na miting ko zna koliko hiljada ljudi i vi?u uhapsite Vlasija, to je atmosfera i ne vredi vam da objašnjavate.

RSE: Vrati?u vas pre nego što nastavimo razgovor još malo unazad, poznavali ste i Stamboli?a i Miloševi?a pre ovih doga?aja, radili ste zajedno.

Stefanovi?: Stamboli? je došao za direktora Tehnogasa i tu je skupljao ekipu. Mislim da je on u tom periodu bio prevashodno orijentisan da napravi jedno dobro jugoslovensko preduze?e. Krenuli smo od jedne pr?varnice u Rakovici, a stigli smo do toga da imamo svoje pogone u pet republika. Tamo sam vrlo brzo došao za njegovog zamenika i bio sam zadužen za integracije. Svi smo bili školovani za to kako se sa ljudima iz drugih republika Jugoslavije može dogovarati i sporazumevati i deliti novac za investicije, da svi budu koliko -toliko zadovoljni i pomalo nezadovoljni.

Posle nekoliko godina izgledalo mi je logi?nije da radim operativno u beogradskoj fabrici. Sklonio sam se, a na moje mesto je došao Miloševi? po inicijativi Ivana Stamboli?a. Doveo je svog druga sa fakulteta, koji je u to vreme bio savetnik u Gradskoj skupštini. Ve? tada se pokazalo da on ima više ambicija da drži vlast i da što pre postane direktor kada Stamboli? ode negde drugde, nego što su ga interesovale investicije i sporovi.

Dva puta me je zamenjivao na stolici gde sam bio, drugi put je to bilo u banci. Svi smo mi tada bili relativno mladi. Imao sam trideset i nešto godina i bio sam vršilac dužnosti predsednika Beogradske banke. Pristao sam na to dok se ne na?e pravo rešenje. Onda su me pritisli da ostanem za stalno i tome sam uspeo da se oduprem sa argumentom da ne znam dovoljno o bankarstvu. Digli su ruke od mene i pozvali Slobu, koji je odmah znao sve o bankarstvu.

RSE: Posle toga Stamboli? ulazi u politiku, a sa sobom vodi i Miloševi?a. Kada je vama postalo jasno da izme?u njih dolazi do raskola?

Stefanovi?: Osma sednica je pripremana u toku tog leta, ali preduslovi su pripremani mnogo ranije. Da ne idem mnogo u istorijat, ono što je bilo vrlo simptomati?no je sastav Centralnog komiteta, koji je držao Osmu sednicu. Taj sastav je definisan u prole?e 1986. i tu je Ivan nosio glavnu borbu da savlada stariju gardu i razne druge koji su se opirali da Sloba postane predsednik Centralnog komiteta. I uspeo je. Kada je Sloba postao kandidat, po tom demokratskom na?elu, Ivan gotovo da nije hteo da se meša u sastav. Sloba je napravio Centralni komitet od ljudi za jednokratnu upotrebu. Oni su, kada je trebalo, na Osmoj sednici, glasali kako su glasali, osim retkih izuzetaka.

RSE: Da li ste odluku da Miloševi?a postavi na ?elo Centralnog komiteta smatrali Stamboli?evom greškom?

Stefanovi?: Razgovarali smo mnogo puta o tome. Nisam u?estvovao aktivno, nisam podržavao, nisam bio protiv, izmakao sam se iz nekih mojih oportunisti?kih razloga. A i bio sam na funkciji odakle se nije ni moglo mnogo uticati.

Ivan je bio jako lakoveran u odnosu na ljude, smatrao je da su ljudi pošteni, da svako ima pravo na grešku, ali da ih u osnovi život tera u nekom smeru i da tu nema mnogo mesta da se mi sva?amo. Mislio je da je krajnje vreme da se ljudi iz starije generacije ?estito penzionišu i da im se priznaju zasluge, ali da treba dovoditi mla?e ljude. Mla?ih ljudi nije ni u njegovom vidokrugu bilo beskona?no mnogo. Njemu je Sloba bio jedan od uzdanica. Znao je on dobro Slobine mane, ali nikada nije mislio da ?e Sloba da mu zabije nož u le?a, to nije mogao da zamisli. Bio je naivan i nije mogao da zamisli, ?ak iako bi Miloševi? to probao da uradi, da ?e na tome mo?i da dobije podršku. On se zaneo oko toga i propustio da vidi šta se dešava.

RSE: Klju?na je, uo?i Osme sednice, bila proširena sednica Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. Vi na tu sednicu niste bili pozvani, ali ste se ipak tamo pojavili. Zašto?

Stefanovi?: Tu je ve? Sloba vodio igru, a drugi su se prilago?avali i nastojali da urade što je moglo da se uradi. Nisam bio pozvan iako je trebalo. Sloba je znao moje stavove, a on je pravio spisak ko ?e biti pozvan. Me?utim, ja sam odlu?io da do?em jer je i meni i drugima ve? tada bilo jasno da ?e to Predsedništvo biti odlu?uju?i trenutak za neko razjašnjavanje. I ja sam, kao i Ivan, mislio da ako mi pobedimo ne?e biti obra?una sa protivnom stranom, nego ?e oni morati da se koriguju. A oni su imali drugu koncepciju i pobedili su. Ali su pobedili za jedan ili dva glasa.

RSE: Šta je bila tema te sednice?

Stefanovi?: Koliko se se?am, Kosovo i naša odlu?nost prema Kosovu i “oportunizam” Gradskog komiteta i Buce Pavlovi?a. U suštini, te ve?eri u petak je izgledalo da Sloba ostaje u manjini, bez obzira kako je to sve išlo. Mitevi? (Dušan Mitevi?, tadašnji ?lan Predsedništva Gradskog komiteta Beograda, prim.nov.) je sutradan ujutru došao sa ?uvenim Stamboli?evim pismom Gradskom komitetu i predstavio ga kao diverziju u odnosu na partijsku disciplinu. Mislim da je to napravilo preokret. Naravno, nije to Mitevi? radio sam.

Nekoliko dana kasnije je bila Osma sednica. Tu sam bio pozvan i došao sam jer je ta?ka dnevnog reda o Kosovu podrazumevala da se razgovara o investicijama. Imao sam obavezu da referišem šta i kako radimo.

RSE: Da li je na vas vršen pritisak pre sednice?

Stefanovi?: Ne. Mada, ovo što ?u sada da ispri?am, možda to demantuje.

Kada je po?ela Osma sednica, referatom Zorana Sokolovi?a i drugim politi?kim temama, a ne investiranjem na Kosovu, ja se prijavim za re?. Sedim u sali pored Buce, u nekom sedmom, osmom redu, ali onako namerno, da me slikaju pored njega. Iako je tu ve? bilo jasno da mi gubimo i ve? je termin “poražene snage” bio u opticaju. Ali mislio sam da ?emo tri godine biti poraženi, pa ?e oni biti poraženi. Nisam dobro mislio.

Prijavim se za re?, prijavi se još jedno petnaestak ljudi, pa pauza. Pa se prijavi još desetak ljudi, ali meni ne daje re?. Za sve vreme sednice nijednom, sem na pauzi, nisam išao u WC jer znam ako iza?em, Sloba ?e me prozvati. I onda ?e re?i – ja sam te prozvao, što nisi bio tu. Znali smo se mi suviše dugo da bih naseo na te sitne trikove.

I tako pro?e ceo dan i negde pred kraj sednice, a tada su ve? bili “Odjeci i reagovanja”, telegrami podrške, stvorila se jedna kafanska atmosfera, mene Sloba zovne na pauzi i kaže mi da odustanem od diskusije. Pitam ga što da odustanem, kaže – hajde nemoj da vršiš politi?ko samoubistvo, najpametnije što možeš da uradiš je da me poslušaš, spakuj tu hartiju, ja te ne?u prozvati i ideš za nekog saveznog ministra, pomo?nika, vidiš da smo pobedili. Ja mu kažem – vidim da ste pobedili, ali ti meni daj re? i pita?u te za tri godine ko je pobedio. On mi da re? i ja izvršim politi?ko samoubistvo.

Govorio sam onako sarkasti?no jer više nije imalo smisla. ?im po?nete da govorite, ako im ne dajete podršku, odmah po?nu zvižduci. Ali eto, za zapisnik sam nešto rekao.

RSE: Kako ste videli odnos drugih republika prema Osmoj sednici?

Stefanovi?: Republike su bile u previranju i u svojim mukama. Svuda je bilo besparice i svi smo se malo i opustili u prethodnih 10-20 godina, živeli smo lagodno, a onda su došla teška vremena. Te nema benzina, te štedi se na par – nepar. Teško je vreme došlo, a ljudi generalno nisu bili dovoljno pripremljeni za to da se i kroz ovo može pro?i.

Svi su tražili svoja rešenja, a istovremeno i ako mogu malo da ?opnu od Federacije, a to zna?i od svih drugih. Gledalo se na Srbiju jer je ona ipak bila najve?a republika, a Srba je bilo i u Hrvatskoj i u Bosni i na Kosovu i u Crnoj Gori. Sve što se dešavalo u Srbiji imalo je ozbiljne reperkusije i u vreme pre Osme sednice, a da ne kažem posle. Imao sam prilike da u?estvujem u razgovorima sa drugim republikama. Svi smo mi doživljavali taj jugoslovenski vrh kao dosta neoperativan, neangažovan. Nekako su se i oni svi našli u prevelikim ?izmama posle Titove smrti. Od ogovaranja njih i ?ekanja šta ?e da urade nije bilo vajde i morali smo da radimo sami, da tražimo neke dogovore sa republikama.

Moje iskustvo je da su ti dogovori mogli biti uspešni u nekim stvarima da se tako nastavilo. Ali, kada smo se mi uzjogunili i kada je najve?a republika po?ela da proklamuje stvari koje u suštini vode u unitaristi?ku Jugoslaviju, onda su se oni uplašili. I onda dobili krila i njihovi nacionalisti da sa tim argumentima svoje gra?anstvo isprepadaju još više. Mi smo dali povod da se Jugoslavija rastura, ako je ve? nismo sami rasturili. A posle Osme sednice smo i to uradili.

Mi smo prvi posle Drugog svetskog rata u Evropi uveli embargo Slovencima. To se sada ve? sve zaboravilo. Pa ona provala u finansijski sistem, kada je dve milijarde dolara naštampano i za toliko podignuta inflacija u celoj zemlji. Te dolare smo uzeli mi u Srbiji.

Mislim da je Latinka Perovi? jednom rekla – jedino je srpski nacionalizam imao mo? da rasturi Jugoslaviju. Ostali su mogli nekako da se suzbiju ukupnom akcijom svih.

Vra?am se sada na vaše pitanje, mislim da je kod mnogih ljudi u rukovodstvima drugih republika postojala neka vrsta zebnje i podozrenja prema previše velikoj mo?i u Srbiji. Broj dva, za Stamboli?evo vreme je Srbija možda prednja?ila u nekim demokratskim transformacijama i promenama, koje birokratskim vrhovima u Srbiji i u drugim republikama nisu baš mirisali na dobro. Oni su se malo i za svoje stolice pribojavali. Svima je, u stvari, odgovaralo da se ta Stamboli?eva demokratska struja malo priguši i da malo sa?eka neka druga vremena. Miloševi?eva ekipa je to dobro videla i razumela i tražila je saveznike u takvima, a oni su naletali i bivali jednokratni saveznici jer su kasnije ?ušnuti.

RSE: Mnogi ?e re?i da o Osmoj sednici ne možemo govoriti bez Memoranduma Srpske akademije nauka. Kakav je bio vaš, ali i Miloševi?ev odnos prema tom dokumentu kada se tek pojavio?

Stefanovi?: To je bila jedna od manifestacija srpskog nacionalizma, koja treba da izvrši pritisak na srpsko rukovodstvo da zauzme oštriji stav u korist Srba i protiv svih drugih i video sam u njemu veliku opasnost. Mi smo svi u školi u?ili da je Jugoslavija mogu?a samo kao federacija. Posle smo se nau?ili da je verovatno mogu?a i kao konfederacija, ali kao unitarna država je potpuna besmislica. Jugoslavija je mogla da opstane kao zajednica, druga?ije nije mogla, a Memorandum je izvla?io temelje takvoj zajednici.

Nekoliko puta sam se zatekao u trojnom razgovoru – Miloševi?, Stamboli? i ja o Memorandumu. Tu sam uglavnom ?utao ili sekundirao Stamboli?u, a Miloševi? je objašnjavao da mi ne treba da pravimo pitanje i da se sva?amo sa Akademijom, ona je nacionalna ustanova, to ?e sve pro?i, tako dalje. To je sve bilo pre Osme sednice. Ivan je stalno tražio od njega da se Centralni komitet odredi prema tome, da to ne može tako da pro?e, ali Sloba nije prihvatao. Sama Osma sedmica je na neki na?in bila preuzimanje te politike jer je srbovanje tu najviše došlo do izražaja.

Spadam u one koji se u zadnjih 20 godina ?esto stide što su Srbi. Stidim se što se u ime Srba i Srbije radi to što se radi.

RSE: Šta bi se dogodilo da je na Osmoj sednici pobedila vaša poražena opcija?

Stefanovi?: Ne znam. Na po?etku sam govorio o tome kolike su bile te protivre?nosti i koliko je ve? istrajalo sve ono što je ranije postojalo. To o?igledno ne bi moglo dugo da traje i nešto se moralo ozbiljno menjati. Nije bilo jednostavno na?i rešenje, ali mislim da bi se, da je pobedila druga struja, tražilo rešenje. To je sigurno. Da li bi se našlo i kakvo bi ono bilo, videli bismo. Ono u šta sam siguran, to je da rata ne bi bilo.

RSE: Da li se Osma sednica reflektuje na današnje vreme?

Stefanovi?: Toliko je toga sa Osmom sednicom zapo?eto da mislim da današnje vreme ne bi bilo zamislivo bez toga. To je stvorilo teren za opšti haos, za ratove, sankcije, neimaštinu, odlazak sposobnih ljudi. Svega toga ne bi tako bilo da nije bilo Osme sednice. U tom smislu vidim njene posledice. Svaki narod ima vladu kakvu zaslužuje. Mi smo ovakav narod. A ono što se sa narodom dešavalo povodom i posle Osme sednice doživljavam kao kada odvedete grupu ljudi u kafanu, pa ih dobro napijete. Ponašaju se kako se pijani ponašaju.

RSE: Da li u današnjoj politici vidite recidive Osme sednice?

Stefanovi?: Pre svega, nije se odustalo od nacionalizma. Osma sednica je bila kombinacija borbe za vlast i zloupotrebe nacionalizma da bi se do vlasti došlo, a sa druge strane nacionalisti?ke politike i zloupotrebe nosilaca funkcija da bi se to sve radilo. I to je bio jedan tragi?an spoj. Tog nacionalizma itekako i danas ima. Mi se stalno tobož družimo sa okolnim državama, bivšim republikama. Iznad stola delimo tortu, a ispod stola ih lupamo po cevanicama. Sve su to na neki na?in recidivi Osme sednice.

(Iva Martinovi?, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!