RADIVOJ STEPANOV: Ponovo na istom početku

24 Jul 2010

Hoće li Srbija svoj bes zbog odluke MSP o Kosovu ponovo iskaliti na Vojvodini?

Odlukom MSP kojom Srbija nije zadovoljna, Kosovo intenzivnije ulazi u naš politički diskurs.
Zapravo i više od toga!
Kosovo ulazi u naš društveni, kulturni, verski, nacionalni, međunarodni, u naš lični život, upravo onako kako je to u mitskom nadahnuću doktorski konstatovao Vojislav Koštunica: “Svi se rađamo i umiremo sa Kosovom u glavi!”
To, drugim rečima, znači da sve “ostalo” ostavljamo po strani i posvećujemo se Kosovu.
Ni globalna ekonomska kriza, ni očajno stanje naše (srpske) privrede, ni svakodnevni pad vrednosti dinara, ni prosveta, ni zdravstvo, ni paraliza institucija, ni pravosuđe, ni Ustav, pa ni mi građani u svojim oskudicama, ne mogu imati prioritet u odnosu na epsku veličinu i istorijski značaj kosovskog pitanja i albansko “jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova”.

O čemu je reč?
Kratko rečeno, o tome da je Kosovo najpre “iskočilo” iz državnog i političkog sistema Srbije, a sada postaje jasno da je Kosovo za Srbiju i pravno “izgubljeno”!

Naime, Međunarodni sud pravde (MSP) pre neki dan saopštio je javnosti svoje “savetodavno mišljenje” da “Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom”.
Sud je ovakvu svoju odluku doneo nakon što je dobio zahtev od generalne skupštine Ujedinjenih nacija da pravno oceni Albansku jednostrano donetu Deklaraciju kojom se proglašava nezavisnost Kosova!
I tu je priča o međunarodnoj pravdi koju je Srbija tražila dospela do samog finala!
Sve ono dalje što može da usledi, kao, naprimer, akademski diskurs o ovoj Odluci MSP ili istraživačka radoznalosti pravne hermeneutičke, ne može imati nikakav praktični značaj!

Kada je Odluka MSP saopštena, usledila je vanredna sednica Vlade Srbije u proširenom sastavu – sastanku je prisustvovao i predsednik Srbije. Vlada je kratko zaključila da MSP svojom odlukom “nije odgovorio na suštinsko pitanje o legalnosti nezavisnosti Kosova”.
Osim toga, Vlada je odlučila da u novonastalu kosovsku problematiku uvede i Skupštinu Srbije tako što će “predložiti parlametu usvajanje odgovarajućeg akta kojim bi bilo ostvareno jedinstvo po pitanju teritorijalnog integriteta Srbije”.
Vlada najavljuje i nastavak “političke borbe” za Kosovo tako što će se pripremiti rezolucija za Generalnu skupštinu Ujedinjenih nacija, koja će biti održana u septembru, a kojom će Srbija “tražiti da se pregovorima dođe do rešenja za Kosovo”!?
I sasvim konkretno, iz Vlade je najavljen “nastavak borbe i još veća diplomatska ofanziva”. Naime, specijalni izaslanici Srbije odneće ovog vikenda pismo Predsednika Tadića brojnim vladama i šefovima država u svetu koje još nisu priznale nezavisnost Kosova jer je sada kako kaže ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, “otpočela trka sa vremenom”.
Ne samo to, i svi ministri će krenuti u žestoku ofanzivu za Kosovo!

I tako smo posle dugotrajne borbe (Srbije) za Kosovo, opet (smo) na istom početku sa (istim) Kosovom!
Ta okolnost ukazuje da je državna (?) strategija sa Kosovom i oko Kosova pretrpela potpuni fijasko!

Za Odluku MSP predsednik Srbije Boris Tadić je rekao da je “teška za Srbiju”.
To je sa stanovišta (neuspeha) politike koju je vodio – njegova Vlada, njegova stranka i njegovi koalicioni paartneri – nesumnjivo tačna konstatacija!
Ali, treba pritom reći i ovo.
Ma kako to zvučalo paradoksalno ili nelogično,  Odluka MSP nije bila ni neočekivana, ni iznenađujuća ni nepredvidiva!
Oni koji nisu bili upućeni u “visoku državnu politiku”, pravni laici i “običan svet” nisu šokirani Odlukom MSP!
Ta Odluka je naprosto samo “pravni aneks” političkoj stvarnosti priznavanja kosovske nezavisnosti u Evropi i svetu!
To je sudska, međunarodna pravna “overa” države Kosovo!
Jer ne zaboravimo, Kosovo je 17. februara 2008. godine proglasilo nezavisnost, i od tada do danas nezavisnost Kosova priznalo je
69 zemalja i država u svetu, Evropi i našem najbližem susedstvu!
Još od Rezolucije 1244 Kosovo je praktično izašlo izvan državnog i pravnog domašaja Srbije i to je bio Kosovski “put bez povratka”!
Neki politički analitičari misle da je Kosovo za Srbiju “izgubljeno” još davne 1988. godine.
Sve to dalo je osnova konstataciji MSP “da Rezolucija UN 1244 nije zabranjivala autorima Deklaracije da proglase nezavisnost”.
(Sapienti sat!)
Postavlja se pitanje zašto je službena Srbija gotovo pune dve godine podgrevala krajnje nerealan optimizam u povoljan pravni ishod u postupku pred MSP?
Zašto su zvaničnici Srbije dok je postupak pred sudom tekao, posebno Tadić i Jeremić, odbijali svaki susret sa kosovskim političkim liderima, pa su čak napuštali i međunarodne skupove demonstrativno odbijajući da sede za istim stolom sa kosovskim Albancima ili su tražili njihovo izuzeće iz dijaloga u međunarodnim forumima?
Treba se samo prisetiti Jeremićevih političkih isključivosti: “Ako Srbija treba da bira između Evrope i Kosova…”, itd.
Sve to ukazuje na nerazborito političko ponašanje prema Kosovu Srbije i njenih političara!

Može li odluka MSP imati određenog uticaja i na “unutrašnje” prilike u Srbiji?
Svakako da može. U “oštrijoj” formi mogu se sada postaviti brojna unutrašnja pitanja.

Hoće li Srbija praviti politički zaokret na svom putu u/za Evropu?
Da li će Srbija u međunarodnoj politici zadržati svoje “stubove oslonce” u Briselu, Moskvi, Pekingu, Vašingtonu?
Koliko se (sada) umanjuju izgledi da Srbija pristupi izradi novog ustava po “evropskim standardima”?
Može li desna i antievropska politička opcija u Srbiji aktivirati nemire širom zemlje i politički oboriti Vladu Srbije?
Da li će stanje ljudskih i manjinskih prava u Srbiji i Kosovu ući u još veći minus?
Hoće li dijalog između Beograda i Prištine (sada) potpuno zamreti?
Može li iz ovog političkog rašomona Vojvodina “ni kriva ni dužna” izaći “još kraćih rukava”?
Drugim rečima, može li parlamentarna kampanja za “amputaciju autonomije” Vojvodini prerasti u prerasti u političku histeriju koja će se iskaliti na zakonodavnom “kresanju” i onako mršavih prava Vojvodine uz dodatno jačanje centralizma i centralizacije Srbije?

Dok se ne ukažu odgovori na ova i slična druga pitanja, imaćemo priliku da vidimo i Rezoluciju Srbije u UN.
U politici je sve moguće (“politika je veština mogućeg”), pa i to da Generalna skupština UN “vrati” Kosovo Srbiji.
I šta onda?
U tom slučaju, na ovom istom mestu, priznaću svoju analitičku neukost i nedostatak mašte!

Podelite ovu stranicu!