RADIVOJ STEPANOV: Mnogo količine, ni malo suštine

30 Mar 2009

Upravo to se može, bez preterivanja, reći za Nacrt zakona o utvrđivanju nadležnosti APV: maksimalan kvantitet …

Radivoj StepanovUpravo to se može, bez preterivanja, reći za Nacrt zakona o utvrđivanju nadležnosti APV: maksimalan kvantitet – minimalan kvalitet!
Drugim rečima, gotovo je pravni podvig u 90. članova Nacrta zakona i na 36 stranica teksta ne reći ništa suštinsko o nadležnosti APV, o prirodi i vrstama nadležnosti kojima će APV raspolagati!

Da krenemo redom:

I. Nacrt zakona je pre svega trebao precizno da kaže šta je nadležnost koju ima nameru da reguliše, uređuje i obezbeđuje tj. ostvaruje.
Praksa modernih zakona je da neke bitne zakonodavne kategorije koje su predmet regulative precizno definišu kako ne bi došlo do nepotrebnih nedoumica tokom njihove primene i ostvarivanja.
Kao primer te dobre zakonodavne prakse mogu se navesti svi današnji moderni zakoni, a u Srbiji:
naprimer: Zakon protiv diskriminacije, Zakon o radiodifuziji, Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, Krivični zakonik, itd.
Ta dobra praksa u ovom Nacrtu zakona je izostala/izostavljena i to nije slučajno!
Jer kad je Srbiji potrebno – ona se jako dobro stara o svojim nadležnostima i tu ništa ne prepušta slučaju i proizvoljnosti u pravnom tumačenju. Uzmimo samo za primer čl. 97. Ustava RS gde su u 17 tačaka navedene (sve) suštinske nadležnosti Srbije!
Ovako, Nacrt zakona ne govori o nadležnostima već, pre bi se reklo o ovlašćenjima APV.

Ovlašćenja vidim kao slabiji oblik prava od nadležnosti u pravnom sistemu. Ovlašćenja možeš “sad da imaš, sad da nemaš”, ona ne zavise od onog kome su data već od onog ko ih daje! I to se vidi kroz celinu Nacrta zakona!

II. Pošto Ustav RS nije dao nikakve suštinske nadležnosti APV teško je očekivati da to može i da to hoće da učini Nacrt zakona.
Nacrt je u samom startu mogao da kaže/da odredi koje zakonodavne, izvršne i sudske nadležnosti APV pripadaju. A tada da u okviru zakonodavne nadležnosti kaže šta “sve” APV uređuje, reguliše i obezbeđuje. Ovako Nacrt zakona samo nastavlja sa izvođenjem “pravnih trikova” kao i “omnibus zakon 1”. Ovaj Nacrt zakona je u suštini “omnibus zakon 2” koji samo sprovodi u život “poveravanje nadležnosti” utvrđenih čl. 178. Ustava RS. I tu je, nažalost, početak i kraj priče i pravno ozbiljnog razgovora o nadležnostima APV!

Šta u suštini predstavlja “poveravanje nadležnosti“?
To je trik naše novije ustavne nauke u centralističkoj Srbiji Miloševića i onih posle njega!
Poverena nadležnost je nadležnost koja izvorno pripada centralnoj vlasti, ali je ona, recimo zbog efikasnosti i celishdnosti, ili zbog stišavanja socijalnih i nekih drugih tenzija preneta na decentralizovanu jedinicu, zadržavajući mogućnost kontrole kako zakonitosti, tako i celishodnosti izvršavanja. Dakle, onu nadležnost koju centralna vlast dá decentralizovanoj jedinici, ona može da joj oduzme kad hoće i ne mora nikakva objašnjenja da pruža za takvu svoju odluku!
Decentralizovana jedinica/vlast takve nadležnosti obavlja, ali joj one ne pripadaju i mogu biti uvek promenjene ili ukinute (od strane centralne vlasti).
Autonomija Vojvodine je prema Nacrtu zakona samo novi dizajn šišanja Vojvodine “na nulu”.

Pokrajina nema nikakvih izvornih nadležnosti!
Ukratko, da bi bile izvorne, nadležnosti moraju biti definisane ustavom, jer ako nadležnost utvrđuje zakonodavac tada nema nikakve razlike u odnosu na poverenu nadležnost!
Sa teorijskog stanovista, razlika između izvornih i poverenih nadleznosti je zapravo razlika između principa decentralizacije i dekoncentracije vlasti – odnosno pitanja kome pripadaju neke nadleznosti i na koji način se njihovo obavljanje kontroliše od strane centralnih organa.

III. Tako se problem nadležnosti APV opet vraća na Ustav RS koji nikad nije ni imao nameru da propiše stvarne nadležnosti APV.
Oduda, kada je reč o zakonodavnim nadležnostima odgovarajuće rešenje imao je model ustava Forum iuris koji je predviđao potpunu i osnovnu zakonodavnu nadležnost. I tu se tačno predviđa šta Republika uređuje potpunim a šta osnovnim zakonima. A onda APV preko svojih organa neposredno uređuje odnose koje potpuno ne uređuje Republika ili ih Republika uređuje samo osnovnim zakonima! I tu onda više nema “ping – ponga” oko nadležnosti APV, da li će biti ovakva ili onakva, i da li će trajati od danas do sutra.
Jer kad su nadležnosti decentralizovane jedinice krajnje uslovljene političkom (i zakonodavnom) voljom centralne vlasti onda tu nema ni pravne države ni jemstva principa pravne sigurnosti u celom pravnom sistemu!
A pogledajte sad na koje niske grane je pala nadležnost APV prema čl. 2. Nacrta zakona: “AP Vojvodina, u skladu sa Ustavom RS i Statutom AP Vojvodine utvrđuje nadležnost, organizaciju i rad organa i službi koje osniva”!
Pa o čemu mi sad govorimo?
O nadležnostima autonomije ili o nadležnostima resora autonomne jedinice vlasti?

IV. Pošto Nacrt zakona na jedno misli a o drugom piše (“Zašto kažeš ljubav, a misliš na seks” V. Alen), sledi taksativno, količinsko nabrajanje poverenih nadležnosti u kojima vollens-nolens ima uvek propusta baš onih najvažnijih nadležnosti.

Evo kako izgleda spisak/lista taksativno poverenih nadležnosti:

– prostorno planiranje, regionalni razvoj i izgradnja objekata – povereno;
– poljoprivreda – povereno;
– vodoprivreda – povereno;
– šumarstvo povereno – povereno;
– lovstvo i ribolovstvo – povereno;
– industrija i zanatstvo – povereno;
– drumski, rečni i železnički saobraćaj – povereno;
– osnovno obrazovanje (uz neke male izuzetke) – povereno;
– srednje obrazovanje (uz neke male izuzetke) – povereno;
– visoko obrazovanje – povereno;
– kultura – povereno;
– socijalna zaštita – povereno;
– pravna zaštita porodice i starateljstvo – povereno;
– nauka i tehnološki razvoj – povereno!!!;
– rudarstvo i geološka istraživanja – povereno itd.

Dakle, gomila besmismisleno poverenih nadležnostii kao da je Vojvodina u nekom “retardiranom” teritorijalno-političko-pravnom statusu!
I sad treba malo lukavstvom malo političkim pritiscima – pribaviti legitimitet tim stupidnostima i ozakoniti ih!

U Nacrtu zakona nije regulisana nadležnost u pogledu ostvarivanja i zaštite ljudskih i manjinskih prava, nije utvrđena nadležnost u ostvarivanju informacionog sistema Vojvodine, nema nadležnosti Vojvodine u oblasti radiodifuzije, nisu regulisane nadležnosti Vojvodine u pogledu upravljanja finansijama, nisu predviđene nadležnosti APV koje se odnose na plaćene poreze, nisu predviđene odredbe koje određuju visinu i vrste izvornih prihoda, nije inventarisana i utvrđena “imovinska nadležnost” Vojvodine itd.
Dakle, što se tiče Nacrta zakona ovakav kakav je, on je čista makulatura!
Statut Vojvodine i Nacrt zakona o nadležnostima APV su samo lice i naličje iste priče, istih tvoraca i iste političke zamke!
Ali takav zakon je samo logična posledica Ustava koji Srbija sada ima…i koji treba što pre otpraviti u “muzej nakaza”.

Podelite ovu stranicu!