Rade Radovanović: Tako je govorio na suđenju Aleksandar Vučić

27 Mar 2017

Gledam ga kako napreduje. Kako ga već zadugo niko i ništa ne može zaustaviti na putu ka konačnom cilju – koji nije sam osmislio

Bilo je tu i pomo?i prijatelja, doma?ih i stranih – svetskih majstora od Berlina, Moskve i Pekinga… do Vašingtona, Tel Aviva i Dubaija… Gledam ga kako gazi ne prezaju?i ni od ?ega! Svestan podrške koju mu zaštitnici pružaju, on je ?as Makedonski, ?as nema?ki, ruski, ameri?ki… On je jedan od njih velikih s ?ijom se silom ili metodom, od prilike do prilike, poistove?uje. Ide li ide, gazi li gazi… Cilj koji (mu) je postavljen opravdava sredstva! Gledam ga i se?am ga se…

***

Aleksandar Vu?i?, kao ministar informisanja, i ja kao šef biroa i izvešta? Radija Slobodna Evropa, tokom NATO bombardovanja 1999. bili smo ?esto u kontaktu i imali ?ak i dramati?nih zajedni?kih trenutaka. Kao ono u maju kada su natovci ga?ali Petrohemiju u Pan?evu i u njoj poga?ali tankove strašnog Ve – Ce – eMa. Igrom slu?aja, njegov klinac, sa bakom i dekom, bio je tada u Vojlovici, a kojoj je, opet, Petrohemija u neposrednom komšiluku. Zvao sam ga i pitao – zna li šta je vinil-hlorid-monomer? Nije znao, pa mu kažem da pita nekog od hemi?ara ili tehnologa, ali da prethodno, svakako, ode po dete!

***

Moja supruga Nada, moja li?na urednica sve vreme tokom NATO bombardovanja i ja, zvali smo tih dana na desetine svojih prijatelja i poznanika po svetu objašnjavaju?i im da je vinil-hlorid-monomer smrtna opasnost ne samo za nas u Pan?evu, Beogradu i Srbiji, nego, zavisno od ruže vetrova, i za ve?inu u Evropi. Koncentracija u vazduhu te gadne hemikalije, od koje se proizvode obi?ne plasti?ne kese, ali i bojni otrov fosgen, bivala je tih dana u Pan?evu i okolini, ponegde, i 10.600 puta ve?a od dozvoljene! Jutro posle te najstrašnije no?i, kada je nebo i nad Beogradom isijavalo dugine boje, Aleksandar Vu?i? me je zvao i dugo, dugo se zahvaljivao. Dete je bilo sa njim.

***

Dvadeset tre?eg aprila te 1999, jedva nekoliko sati po bombardovanju zgrade RTS, izmešten u neku kancelariju na Tehnološkom fakultetu, potreseno mi je govorio kako mu je majka, novinarka, bila u Televiziji te prethodne no?i.

– Zar ti, pitao sam ga, stvarno nisi znao da ?e ga?ati Televiziju?

– Nisam, nisam znao… siktao je besno… ali znam ko jeste! Znao je Milanovi?, znao je Komrakov, Risti?, znao je Vojvodi?… Znate li šta je taj Vojvodi? uradio?

Ne.

– On je došao pola sata pre napada i izveo svoju ?erku! Da nije, možda, slu?ajno to uradio?

***

Svašta mi je ministar Aleksandar Vu?i? tog 23. aprila još rekao i za Ricu Debelog, i za nepismenog Milanovi?a, glupog Komrakova…

– Re?i ?u no?as u programu ko je sve znao za napad, kažem mu, a on sko?i i po?e da vi?e:

– Šta ?ete da uradite? Šta ?ete re?i! Šta?… Osvr?u?i se i aludiraju?i na Bra?ni par, palcem mi je pokazivao na plafon. – NJima treba što je mogu?e više mrtvih!… A vi ho?ete da kažete… pa to bi vam bilo poslednje što ste rekli.

***

Uve?e gledam njihov, “patriotski” TV dnevnik. U prvih dvadeset minuta bave se Miloševi?evom praznom ku?om na Dedinju, koju je NATO tako?e pogodio, i nekim tri?arijama, a tek u 22. minutu jedva pomenu ubijene u pogo?enoj zgradi Televizije. Užasnut i besan, zovem ministra Vu?i?a… Kažem mu da je to što oni rade odvratno… strašno!… Da je to zlo?in!… Da ?e neko zbog toga… kad-tad… odgovarati!… Kažem mu svašta! Derem se na njega… On sluša i… ?uti, ?uti, ?uti… pa jedva procedi kroz zube… – Nemojte tako sa mnom… i prekine vezu.

***

Ja nisam ameri?ki agent! Ni strani pla?enik, ni doma?i policijski doušnik… Nisam bilo ?iji saradnik te vrste. Ne zato što mi nije nu?eno, naprotiv – nego što je pitanje elementarne pristojnosti poštovati jednostavno pravilo: – Nije lopov onaj koji je uhva?en – nego onaj koji krade! Ali, moj ministar AV i njegova vlada, posebno potpredsednici Vojislav Šešelj, Tomislav Nikoli?, Ratko Markovi? i Milovan Boji?, sve vreme bombardovanja bili su ube?eni u suprotno.

***

Majku mu j…., kaži da mu nudimo da sam napiše cifru, pa da radi za nas! – citirao mi je Vu?i? jednom prilikom Voju, kako je zvao svog radikalskog lidera i potpredsednika Vlade Šešelja. Ostao sam tada zabezeknut! Kriju?i da mi je knedla u grlu, gledao sam ga zna?ajno, tajanstveno se smeškaju?i…

***

Setim se da mi je Adil Kulenovi?, glavni i odgovorni urednik ratnog sarajevskog RTV Studio 99, ?iji sam dopisnik bio, pri?ao kako je „Služba, tamo, još sedamdesetih, uz pomo? operativke B., filmske kamere i partijske i državne zastave, lako privolela studenta prava Vojislava Šešelja na saradnju“. I bi mi doista smešno! Kakva urnebesna scena! Mladi Šešelj i Operativka DB-a vode ljubav a ne rat! – na crvenoj partijskoj i trobojnoj državnoj zastavi! ?ubre, amoralno, debeovsko! Kako je samo uveren da se svako može kupiti!

***

Kada su 11. aprila te 1999. u Svetogorskoj ubili Slavka ?uruviju, ministar je sutradan u hotelu „Metropol“ Gruji Spasovi?u, glavnom i odgovornom Danasa, i meni, sav izgubljen “objašnjavao” da su “to uradili mafijaši… Ubili su ga zbog dugova!”… Gruja ga prekine: – Aleksandre, kako možete tako nešto da pri?ate!… Kakva mafija!… AV je bio van sebe: – Jeste, crnogorska mafija! ?uruviju je ubila crnogorska mafija jer im je dugovao pare!

***

Negde polovinom juna 1999, kada je bombardovanje ve? bilo gotovo, a izbegli sa Kosova se potucali po Srbiji, Aleksandar Vu?i? me pozove da se hitno na?emo. Po nekom prelepom sun?anom danu, u baštu Ruskog cara došao je sa sinom. Klinac nije imao više od dve godine i dok se vrpoljio izme?u nas dvojice i stolova, njegov tata je, poluglasno, bljuvao otrov na vo?in ra?un. – Vojislav Šešelj je jedan vulgaran i odvratan tip!... Vi nemate pojma kakav je to ?ovek!… Vi ne znate kakav je prema ženama!… Mene je sramota da sa njim idem ulicom zbog gadosti koje ženama dobacuje!… Vi to da ?ujete… On svakoj ženi kaže… O?eš da ti razvalim… On je takav primitivac… da vi to ne možete ni zamisliti!

***

Slušao sam ministra informisanja Aleksandra Vu?i?a jedva veruju?i i ušima i o?ima… Slušao i pitao se: – Zašto je Miloševi?–Ahtisarijev mir uneo toliko nemira u radikalske duše i redove?

***

U „vladi narodnog jedinstva“ crveno-crne koalicije SPS – SRS – JUL, radikali su imali trinaest resora, koliko i socijalisti. Ali, Vojislav Šešelj je, a ne premijer Mirko Marjanovi?, bio prva violina u toj veseloj ratnoj trupi. Pod okriljem vladaju?eg Bra?nog para radikalska družina se 1998. i po?etkom 1999. s punim žarom i elanom spremala za rat. Sprovode?i zakone koje su glatko progurali u skupštini, srpski nacional-socijalisti harali su na univerzitetima i divljali po medijima. U Danasu je to ostalo zapisano i zapam?eno!

***

Zadovoljan što NATO hara i razara, što je sve više mrtvih i ranjenih dok se njemu smeši još ve?a vlast i mo? – Vojislav Šešelj se tokom bombardovanja ose?ao nikad ja?im i mo?nijim. Neretko je pretio kako ?e radikali, ako se potpiše kapitulacija a NATO u?e na Kosovo – oboriti vladu. I nije mahao praznom puškom. Samo je previ?ao neke detalje. Stanove, recimo.

***

Pri?alo se i tada i kasnije da su od Vlade u to vreme stanove dobili Toma Nikoli?, Dragan Todorovi? i Aleksandar Vu?i?. Istina je, me?utim, bitno druga?ija! Od formiranja crveno-crne koalicije, Slobini i Mirini su Šešeljevima na raznim nivoima, što u Vladi, što van nje, po nekom svom planu i programu, dodelili klju?eve za više od stotinu stanova. Tako je usre?eno nekoliko stotina ?lanova radikalskih porodica. Klju?evima i useljenjima, ali ne i rešenjima o dodeli tih stanovima. Ili, sasvim precizno, dobili su samo ?etiri rešenja. Jedno je dato potpredsedniku vlade Tomislavu Nikoli?u, drugo ministru informisanja Aleksandru Vu?i?u, tre?e… Svima ostalima je diskretno poru?eno da „ne brinu za stanove dok je vlade narodnog jedinstva“.

***

Prihvatanjem Ahtisarijevog plana i potpisivanjem kapitulacije koja se zvala Kumanovski sporazum, NATO trupe zvane mirovne snage UN, ušle su na Kosovo. Pobedni?ki kao i uvek, Miloševi? je gra?anima ?estitao mir, a Šešeljevo biti ili ne biti u vladi koja je na kapitulaciju pristala, razrešili su srpski i patriotski. Milan Milutinovi?, Slobin izvršilac na mestu predsednika Srbije, 15. juna 1999. uveo je radikalima radnu obavezu zbog „neophodnosti i kontinuiteta sastava i rada vlade”.

***

Na važnom radikalskom sastanku “radna obaveza” je oduševljeno prihva?ena. Izbegnuto je pominjanje stanova i apanaža, i svima je laknulo. Svima sem ministru informisanja ?ija se ruka digla u znak protivljenja… AV je bio za izlazak iz vlade! A onda je nastao krkljanac! Vojislav Šešelj se drao i urlao prete?i i Vu?i?u, i svakom ko odbije „radnu obavezu“.

***

U krcatoj bašti Ruskog cara, tog junskog dana 1999, ube?en da sam ja “ameri?ki ?ovek”, Aleksandar Vu?i? mi se zaricao da ?e podneti ostavku na ministarsko mesto u Vladi. Neopozivu! I ne samo to! Rešio je, kaže, da se više uopšte ne?e baviti politikom! Šta ?e mu to! Nije on Šešelj… Primitivac koji mu preti!

***

A ?ime ?e se baviti ako ne?e politikom?

– Bavi?u se naukom, ostalo mi je sasvim malo da završim magistarski i da ga predam…

Zatim po?uta, pa kao da mu je baš stalo da me u to uveri, dodade:

– Ja sam bolji pravnik od njega! Mnogo bolji… Ne?u ni da se poredim sa njim.

***

Odustaju?i od svake namere da mu objašnjavam kako ja nisam bilo ?iji pla?enik, a njegov firer jeste, gledao sam i slušao Aleksandra Vu?i?a sa izvesnim razumevanjem i sažaljenjem…

– Pretio je da ?e me pojesti mrak!

– On tebi?

– Da, on meni… Koji gad!

– ?uvaj se, znaš sa kim imaš posla!

AV je odmahivao glavom i delovao mi još uplašenije dok je ponavljao kako se “gada” ne plaši. Još ga i sada vidim onako jadnog i snuždenog.

***

Krajem februara 2003. u Beogradu se odvijalo su?enje Dragoljubu Milanovi?u, bivšem direktoru RTS. Ovom Vu?i?evom sadašnjem prijatelju i heroju, koga Happy, Pinkovi i Informeri sada uzdižu na nivo nacionalne žrtve DOSovskog terora, sudilo se zbog odgovornosti za smrt šesnaestoro zaposlenih prilikom NATO bombardovanja zgrade Televizije u Aberdarevoj 23. aprila 1999. Nažalost, sudilo se samo njemu!

***

Ja sam živeo i radio u Pragu, ure?uju?i i vode?i emisije u Radio Slobodnoj Evropi namenjene Srbiji i Balkanu. Tri puta sam pokušao da od Džejmija Šeja, portparola Alijanse u vreme bombardovanja, dobijem potvrdu da je NATO obavestio nadležne u Beogradu, pa i ?elnike u RTS, da ?e i kada ?e bombardovati televiziju. Šej je svaki put odbio razgovor na ovu temu ponavljaju?i poput automata: Sorry, no comment!

***

Ni sa tužilaštvom u Beogradu nisam bio bolje sre?e. Ponudio sam im, ali me nisu pozvali da svedo?im na su?enju Milanovi?u. Zato sam u Danasu objavio tekst precizno navode?i da mi je ministar informisanja Aleksandar Vu?i?, nekoliko sati nakon tragedije u Aberdarevoj, rekao da su: – Dragoljub Milanovi?, Miodrag Komrakov, Jovan Risti? i Dušan Vojvodi? ta?no znali, jer su bili obavešteni, da ?e te no?i 23. aprila 1999. televizija biti bombardovana.

***

Radmila Dragi?evi? Di?i?, sutkinja u procesu Dragoljubu Milanovi?u, na predlog advokata i molbe porodica stradalih, pozvala je Aleksandra Vu?i?a, tada generalnog sekretara SRS, da se izjasni o ?injenicama i navodima koje sam, pozivaju?i se na njegove re?i, u tekstu izneo.

***

– Gospo?o sudija, rekao je radikal Aleksandar Vu?i?, ja nisam znao da ?e NATO bombardovati Televiziju… Jer da sam znao, ja bih izveo svoju majku iz te zgrade… Ali, gospo?o sudija, ja znam nešto drugo što je ovde bitno! Znam da je gospodin Rade Radovanovi? NATO pla?enik… i da zato piše to što piše… E, to ja znam! A ako vi, gospo?o sudija, takvima… NATO pla?enicima… poklanjate poverenje, ja vam onda ne mogu pomo?i!

***

Tako je, bez da trepne – lagao na sudu Aleksandar Vu?i?, pravnik, tada generalni sekretar SRS, a sada… predsedni?ki kandidat!

***

Bivši navija?, ?etni?ki dobrovoljac nad opsednutim Sarajevom, radikalski gensek, ministar informisanja, predsednik SNS … Aleksandar Vu?i?, veliki koordinator svih službi bezbednosti i premijer – predsedni?ki je kandidat! Rešio je i ho?e da po svaku cenu bude i predsednik vlade, i predsednik države. Cilj mu je da uzme svu vlast, da ima svu mo?, da bude najja?i od svih… Da ga se svi plaše, a da mu niko ništa ne može! Nit da mu zvoca, nit da mu sudi! On se bori da pobedi strah i da se – kona?no – ose?a bezbedno i sigurno!

(Danas)

Podelite ovu stranicu!