RADE RADOVANOVIĆ: Bahati šou srbijanskog šefa diplomatije na East Riveru

24 Aug 2017

"To što je Miloševićev režim počinio drugima, ali i svom narodu, Srbima nisu učinili svi drugi neprijatelji zajedno"

Redovna, rutinska i pomalo dosadna sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o stanju na Kosovu. Sve dok Vlora ?itaku, ambasadorka Kosova u Washingtonu, nije predložila da se razmotri dalji opstanak UNMIK-a, misije UN-a na Kosovu, te da se prekine i sa uobi?ajenim, redovnim održavanjem sednica o stanju u njenoj domovini. ?lanovima Saveta bezbednosti beše dovoljno za razmatranje i konsultacije, a Ivici Da?i?u, srpskom ministru spoljnih poslova, ?ak i previše za još jedan, njemu svojstven, “patriotski šou” na najnižem nivou.

“Uvre?en i razo?aran” što ambasadori SAD-a, Velike Britanije i Francuske, i ne samo oni, podržavaju predlog kosovske ambasadorke, Da?i? je namah rešio da im još jednom održi lekciju o pravdi i nepravdi, prijateljstvu i izdaji, “etni?kom ?iš?enju i genocidu sprovedenom na Kosovu…” Navode?i konkretne statisti?ke podatke iz popisa stanovništva 1981. godine, o tome koliko je Srba i gde sve živelo na Kosovu, šef srpske diplomatije je izveo nepobitan zaklju?ak – Srba je na Kosovu sada “sto puta manje nego pre 30 godina, pa je pred Savet bezbednosti izneo svoje pitanje svih pitanja: “Da li je to, gospodo, etni?ko ?iš?enje i genocid na Kosovu bio nad Albancima ili nad Srbima?”

Ne ostavljaju?i prisutne ambasadore da se zlopate u postavljenoj dilemi i, eventualno, osete grižu savesti zbog odluka svojih vlada na štetu Srbije, Da?i? im odmah daje i odgovor, koji bi mogao u?i i u neke anale Saveta bezbednosti UN-a: “Srbi sa Kosova su, gospodo, najve?e žrtve etni?kog ?iš?enja. Nad njima je izvršen genocid… Ili, možda, neko još uvek misli da su se Srbi sami proterali sa prostora na kojima su vekovima živeli…”

Tri metalna bureta

Rade?i kao ratni izvešta? i šef biroa za Srbiju Radija Slobodna Evropa tokom NATO bombardovanja 1999. godine, neretko sam pozivan na razgovore i “razmenu mišljenja” ne samo od civilinih, nego i od vojnih srpskih vlasti. U jednoj takvoj prilici, nekog maja 1999. godine, vojni bezbednjak koji se vratio sa Kosova, iz meni neobjašnjivih razloga, detaljno mi je … crtaju?i neku burad … objašnjavao “situaciju na terenu” na nekom improvizovanom grani?nom prelazu nedaleko od albanskog grada Kukeša…

“Nama odgovara da Ameri dole bombarduju što više … Šipci tad i sami beže, pa ne moramo da ih skupljamo po ku?ama … Naši ih danima u kolonama sprovode do granice, a pre nego što ih šutnemo preko, ?ekaju ih ova tri metalna bureta… U jedno bacaju li?ne karte, u drugo pasoše, u tre?e ostala dokumenta… Razumeš?”

“Ne! Ako ih ve? proterujete, šta ?e vam njihova dokumenta?”

Glume?i duhovitost, vojni bezbednjak se sarkasti?no “?udio” mojoj naivnosti: “U pravu si, koji ?e nam … njihovi papiri! Al’ ne trebaju više ni njima, pa ih bacaju u metalnu burad … A kad se burad napune, mi to spaljujemo … Kapiraš sada?”

“Ne!”

Mere?i da ga ne provociram, sagovornik mi se unosio u lice: “Bez papira, bez dokaza identiteta … evo im ga na! … što ?e se ikad više vratiti na Kosovo!”

Bio sam zapanjen, ali ne zadugo i bez teksta: “Vrati?e se … I to mnogo, mnogo više njih nego što ste ih vi proterali!”

Nikada ne?u zaboraviti facu vojnog bezbednjaka. Ni “upozorenje” koje mi je tada uputio.

Kumanovski sporazum

Prema zvani?nim podacima me?unarodnih humanitarnih organizacija, tokom aprila, maja i juna 1999. godine, sprovode?i državnu politiku Slobodana Miloševi?a, srpske vojne, policijske i paramilitarne snage proterale su sa Kosova u Albaniju i Makedoniju više od 863.000 Albanca. To je podatak koji vlast Aleksandra Vu?i?a i Ivice Da?i?a krije poput državne tajne, pa o tome javnost u Srbiji ni danas nema pojma. A bez te se ?injenice ne može sklopiti potpuna i prava slika ni srpsko-albanskih odnosa, ni ukupnih kosovskih dešavanja. Zato se vredi prisetiti.

Nakon što je po?etkom juna 1999. godine sa NATO-om u Kumanovu potpisana kapitulacija, zvani?no nazvana Kumanovski sporazum, a Miloševi? “gra?anima Srbije ?estitao mir”, u roku od nekoliko dana na Kosovu je došlo do nevi?ene “zamene stanovništva”. Proterani Albanci, ali ne samo oni, pohrlili su da se vrate u svoje domove, sela i gradove, dok su se istovremeno Srbi sa Kosova, napuštaju?i svoje ku?e, stanove i nepokretnosti, zaputili u Srbiju.

Pani?no i u haosu, bežali su od Oslobodila?ke vojske Kosova, koja ih je progonila, i bandi kriminalaca što su pristizale iz Albanije da plja?kaju i ?ine zlo?ine. Neki su bežali i od proteranih komšija, znaju?i zašto ih ne smeju do?ekati. Pa ipak, pomenuti i sli?ni razlozi nisu oni klju?ni za nevi?eni “egzodus Srba sa Kosova”, nego je osnovni uzrok tome jedna gotovo banalna ?injenica.

Svesni da su izdani od “svog” Miloševi?evog režima, Srbi su bežali sa Kosova prate?i vojsku i policiju, “svoju naoružanu silu, koja je tu da ih brani i odbrani”, a ?iji su se generali, shodno potpisanom “sporazumu”, o?as komandovali povla?enje – bolje re?i, dali se u nevi?enu bežaniju ka Srbiji. U takvoj bezizlaznoj situaciji obi?nom ?oveku, bio on Srbin sa Kosova ili iz Beograda, Knina, ?ikaga… i ne preostaje ništa drugo nego da beži spasavaju?i goli život. Zato je Srbija, nakon prestanka NATO bombardovanja, na svojim drumovima ponovo imala paklene prizore izbegli?kih kolona sli?nih onima posle “Oluje” u Kninskoj krajini po?etkom avgusta 1995. godine.

Bez epiloga

Zbilja, nije preterano re?i da to što je Miloševi?ev režim po?inio drugima, ali i svom narodu, u bivšoj Jugoslaviji, Srbima nisu u?inili svi drugi neprijatelji zajedno, ra?unaju?i me?u njima i ?lanice NATO alijanse. A sau?esnici i perjanice tog režima, i tada, pre 18 godina, bili su i Vu?i?, i Da?i?, i predsednik države, i šef diplomatije sadašnje Srbije.

Loše je, ali nije najgore to što Da?i?, potpredsednik srpske Vlade i ministar spoljnih poslova, ne zna ni engleski jezik, ni elementarne principe diplomatije. Ni što u Savetu bezbednosti UN-a, manirom kafanskog siledžije, na svom ?istom srpskom, uz podršku ruskih prijatelja, “o?itava lekciju” Amerikancima, Britancima, Francuzima… Drsko je i bahato, ali nije najgore ni to što im tako imputira odgovornost za “etni?ko ?iš?enje Srba sa Kosova”. Ponižavaju?e je, ali nije najgore, to što Vlora ?itaku, na savršenom engleskom, Da?i?ev nastup u Savetu bezbednosti naziva “obi?nom šaradom”. I što njegov predlog o dijalogu i podeli Kosova odbija sa indignacijom.

Mnogo je toga lošeg, ali je najgore od svega to što Da?i?, kao takav, vodi spoljnu politiku Srbije. Što u dogovoru sa predsednikom Vu?i?em, što u saglasnosti sa svojim prijateljima iz okruženja Vladimira Putina. Plodove takve politike gra?ani Srbije tek ?e pla?ati. Jer, tako to biva kada lustracija izostane, pa važi princip da nije lopov onaj koji krade, nego onaj koga uhvate.

(Al Jazeera)

Podelite ovu stranicu!