“Putinov jasan cilj, Treći svetski rat bi krenuo s Baltika”

22 Nov 2016

Ruski predsednik Vladimir Putin ima jasan cilj i strategiju, ali oni koji tvrde da je ta strategija racionalna i defanzivna nisu u pravu, upozorava Pol Miler

Pre četiri godine, profesor međunarodnih bezbednosnih studija u Vašingtonu Pol Miler je predvideo “rusku invaziju na Ukrajinu”, a sada za “Forejn polisi” piše da je Baltik sledeći na ruskom nišanu te da će za izabranog američkog predsednika Donalda Trampa to biti jedan od najranijih i najvažnijih testova.

Miler smatra da je teorija prema kojoj Rusija samo odgovara na ekspanziju NATO-a glupost. Putin nije vođen racionalnim samointeresom jer nijedan čovek nije. Naša percepcija samointeresa oblikovana je našim uverenjima i idejama – drugim rečima, našom ideologijom.

Putin veruje, navodi Miler, da je ruska hegemonija nad okolnim državama vitalna za rusku sigurnost. Međutim, Putin ovaj zaključak izvodi iz svojih uverenja o ruskoj državnosti. Radi se o neobičnoj verziji ruskog nacionalizma koja je prožeta pravoslavnom religijom, idejom istorijske sudbine i mesijanizmom.

Racionalni ruski državnik ne bi gledao na ekspanziju Evropske unije i NATO-a kao na pretnju jer je liberalni međunarodni poredak otvoren, inkluzivan i ustvari bi povećao sigurnost i prosperitet Rusije, tvrdi Miler. Međutim, za Putina i druge ruske nacionaliste, Zapad je pretnja zbog svoje dekadencije i globalizma, dodaje on.

NATO tako nije (samo) garant liberalnog poretka u Evropi, već neprijateljski savez i glavna prepreka ruskoj veličini. Stoga se Putinova strategija sastoji u tome da razbije NATO i to tako da obezvredi njegovu garanciju o međusobnoj odbrani saveznica, navodi Miler.

Rusija je već donekle narušila verodostojnost NATO-a, koji je Ukrajini i Gruziji 2008. obećao Akcijski plan pridruživanja. Rusija je te godine izvršila invaziju na Gruziju, a 2014. i na Ukrajinu i zadržala teritorije tih zemalja pod ruskom okupacijom: Abhaziju, Južnu Osetiju i Krim. Osim njih, pokrajine Donjeck i Lugansk na istoku Ukrajine pod kontrolom su pro-ruskih separatista. Pridruživanje države NATO-u praktičnoi je nemoguće dok je deo njene teritorije okupiran.

Miler smatra da okolnosti za rusku ekspanziju nikad od kraja Hladnog rata nisu bolje. Evropska unija je razjedinjena, a sledeći američki predsednik otvoreno preispituje vrednost NATO pakta dok u isto vreme hvali i opravdava politiku Rusije.

Ruska invazija baltičkih zemalja, koje su za razliku od Ukrajine i Gruzije NATO članice, neće biti otvorena. Umesto toga, Putin će verovatno isprovocirati vojnu krizu korišćenjem posrednika od kojih se može distancirati. To će možda biti etnički ruski građani Letonije i Estonije, koji u ove dve zemlje čine četvrtinu populacije. Možda će početi nasilno protestovati i tražiti međunarodnu zaštitu.

Na to će se pojaviti sumnjivo dobro naoružan i organiziran “Narodni front za oslobođenje ruskog Baltika”, smatra Miler i dodaje da će nekoliko ciljanih atentata i bombaških napada pogurati ove zemlje prema građanskom ratu.

Rusija će blokirati sve rezolucije Saveta bezbednosti UN, ali će ponuditi unilateralno slanje mirovnih snaga. Savet NATO-a će se sastati. Poljska će voditi inicijativu za proglašenje ruske agresije na baltičke zemlje i aktiviranje člana 5 o međusobnoj odbrani članica. Nemačka i Francuska će biti protiv. Odluka će zavisiti od Amerike.

Ako ne aktivira član 5, NATO pakt postaje praktično besmislen, a geopolitički sat će se vratiti u 1939. Neke istočnoeuropske zemlje će se prikloniti Rusiji. Druge poput Poljske će se početi naoružavanje do zuba. Putinov san o rastrganom Zapadu i izloženoj Evropi postaće stvarnost, navodi Miler i dodaje da ako NATO aktivira član 5, to će biti ravno objavi rata Rusiji i tada će Tramp morati da odluči da li su Letonija ili Estonija vredne rizika Trećeg svetskog rata, zaključuje Miler.

(B92 / index.hr)