“Putin želi nered na Balkanu”

25 Nov 2016

Švajcarska štampa piše o Balkanu. Dva ciriška dnevnika razmatraju predlog ministra odbrane da se smanji broj švajcarskih vojnika na Kosovu, a povodom jedne knjige analizira se i situacija u Bosni i Hercegovini

Ciriški Tages ancajger se pozabavio temom smanjivanja broja švajcarskih vojnika na Kosovu. „Urednik rubrike za inostranstvo i poznavalac Balkana Enver Robeli objašnjava zašto to nije dobra ideja”: „Od pre 17 godina, švajcarski vojnici se na Kosovu angažuju za mir i stabilnost. Sada bi njihov broj trebalo da bude smanjen. Ministar odbrane Gi Parmelen ?e tražiti da umesto 235, tamo bude 165 vojnika”. Poznavalac Balkana Enver Robeli smatra da to ne valja i konstatuje da „Kosovo nije politi?ki stabilno”. Prema njegovim re?ima, tamo postoji sukob izme?u vlade i opozicije, a s druge strane, Rusija je doprinela destabilizaciji više balkanskih zemalja.

„Rusija”, tvrdi Robeli, „pokušava da spre?i pristup Crne Gore NATO-paktu i torpedira približavanje Srbije Evropskoj uniji. Iz švajcarskog ugla, smanjenje broja vojnika bi bio loš spoljnopoliti?ki signal. Švajcarci služe kao graditelji mostova izme?u razli?tiih etni?kih grupa i važan su oslonac NATO na planu logistike”. Slede?e godine ?e se, kako kaže Robeli, Kosovo na?i pred posebnim izazovima. Tada ?e, naime, specijalni tribunal podi?i prve optužnice protiv bivših boraca U?K. „Ako do?e do hapšenja visokih kosovskih politi?ara, moglo bi da do?e do nereda. U takvom okruženju je uloga vojnika NATO i Švajcarske veoma važna”, a ako nastane vakuum, Iskoristi?e ga – Rusija. „G. Putin ne želi da gradi demokratiju na Balkanu, ve? da tamo širi nered.”

Dnevnik Noje cirher cajtung smatra da bi „gašenje svetla” na Kosovu „bilo fatalno” – odnosno, da ne bi bilo dobro da se švajcarski vojnici povuku sa Kosova. A ima politi?kih snaga koje to traže. „Kada politi?ki duhovi u Bernu uzavru, a ne radi se o biznisu oko naoružavanja, onda su tema sigurno misije (švajcarske) armije u inostranstvu. Od završetka Korejskog rata 1953, Švajcarska se i sa vojnim personalom zalaže za mir u svetu – uvek sa legitimacijom UN, u homeopatskim dozama i u skladu sa važe?om doktrinom o neutralnosti. I pored toga, stalno se javlja otpor: fundamentalni levi?arski pacifisti odbacuju takve misije, baš kao i desni?arski izolacionisti, koji upravo u misiji švajcarskih vojnika na Kosovu vide kamp u kome se zapravo trenira pristup NATO-savezu.”

„Savezno ve?e zna kakvo je raspoloženje u parlamentu i zato, kada je re? o budu?nosti mirovnih snaga na Kosovu, predlaže kompromisno rešenje: misija „Sviskoj” bi trebalo da bude produžena do 2020, a broj vojnika ?e postupno i u malim razmerama da se smanjuje. To je politi?ki razumno i ispravno. Situacija na Kosovu se od završetka rata 1999. bitno poboljšala…” Autor navodi da se Švajcarska zapravo uklapa u opšti trend smanjivanja broja vojnika KFOR. Ali, „kompletno i brzo povla?enje koje traži Švajcarska narodna stranka, bilo bi fatalno: „Situacija je politi?ki osetljiva posebno na severu Kosova”. „A neutralna Švajcarska koja nije ?lan NATO a jeste domovina oko 150.000 Kosovara u egzilu i uživa veliko poverenje stanovništva – i to pripadnika svih naroda”.

Isti list se bavi i Bosnom i Hercegovinom, ali kao primerom za „neuspeh u formiranju jedne države” u okviru preporuke za ?itanje nove knjige o Bosni i Hercegovini analiti?ara Kristofera Beneta.

„Slu?aj Bosna je otrežnjuju?i primer za me?unarodnu zajednicu”. „U novembru 1995″, piše novinar Tobi Fogel, „u ameri?kom Dejtonu je mirovnim sporazumom okon?an rat u Bosni i Hercegovini. Sporazum i danas odre?uje politi?ki život u toj balkanskoj državi. Kada je re? o njegovoj vojnoj dimenziji, on je bio uspeh: do danas je u Bosni uglavnom bilo mirno – a to nije nešto što se podrazumeva s obzirom da nije bilo suo?avanja sa mnogim zlo?inima koje su po?inile sve sukobljene strane”.

„Sporazum je doneo mir, doduše, uz ekstremnu decentralizaciju, koja je normalno vladanje u?inila ne samo prakti?no nemogu?im, ve? i krajnje neatraktivnim. Podela zemlje na dva entiteta, a u okviru Federacije na deset, uglavnom monoetni?kih, kantona, institucionalno je u?vrstila prevlast nacionalisti?kih stranaka Bošnjaka, Srba i Hrvata. Tako je Dejton bio i garancija za zastoj u reformama i totalnu zloupotrebu državnog aparata u korist finansijskog i politi?kog boga?enja postoje?e elite. Politi?ari i biznismeni su se u tom sistemu maksimalno raskomotili.”

(Saša Boji?, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!