“Prvi svenarodni ustanak” u Sloveniji

22 Dec 2012

Najviše ljudi okupilo se u Ljubljani ispred parlamenta, oko 6.000, te u Mariboru gdje ih je prema podacima policije bilo manje od 1.000

U desetak slovenskih gradova u petak su ponovo održani protesti zbog nezadovoljstva ekonomskom situacijom i politi?kim elitama.

Najviše ljudi okupilo se u Ljubljani ispred parlamenta, oko 6.000, te u Mariboru gdje ih je prema podacima policije bilo manje od 1.000.

Janez Ogulin iz ljubljanske policijske uprave izjavio je da su protesti u svim gradovima protekli bez incidenata, a u Ljubljani je policija privela dvojicu demonstranata zbog “nedoli?nog ponašanja” i manjeg kršenja odredbi o javnom redu i miru.

Grupe koje organizju proteste preko Facebooka najavljuju da ?e se oni nastaviti i idu?e sedmice, a prema nekim informacijama u Ljubljani ?e demonstranti na ulicama biti i u subotu, kad u parlamentu polaže predsjedni?ku zakletvu Borut Pahor.

Organizatori demonstracije zovu „prvim svenarodnim ustankom“.

Kršenje prava radnika, korupcija, neprocesuiranje afera poput one u kojoj se premijer Janez Janša optužuje za korupciju u primjeru finske “Patrije”, kao i za gradona?elnika Maribora Franca Kanglera, ali i za prvaka opozicije i gradona?elnika Ljubljane Zorana Jankovi?a, koji je odnedavno pod istragom zbog nepravilnosti prilikom izgradnje ljubljanskog stadiona “Stožice”. Sve je ovo dovelo do “doga?anja naroda”.

Vuk ?osi?, ?lan Odbora za pravedno i solidarno društvo, i jedan od u?esnika protesta analiziraju?i razloge koji su doveli do sveopšteg doga?anja naroda za RSE kaže kako je loše vo?enje politike dovelo do pada strpljenja gra?ana koji traže puno više. Iz perspektive zemalja bivše Jugoslavije, uklju?uju?i i BiH u kojoj se ve? 20 godina gra?ani suo?avaju i sa korupcijom, i sa vlaš?u koja se bavi sama sobom, siromaštvom i nezaposlenoš?u, slovena?ki protesti djeluju u najmanju ruku ?udno.

Ipak, ?osi? navodi “kako se uvek mogu na?i utešni primeri da stanje nije tako loše”, jer, gledano kroz prizmu standarda i života u drugim zemljama regije, i nije. Samo što je narodu dosta.

Ulaskom u EU, a i nešto ranije, Slovenija je krenula putem casino kapitalizma. Ljudi prime?uju društvene nejednakosti. Dok nije po?ela kriza, nisu obra?ali pažnju na to i ta nejednakost nije smetala nikome. Sada kada je udarila globalna kriza ljudi su po?eli da prime?uju ko se naplja?kao i po?eli su da se bune“, kaže ?osi?.

Zanimljivost slovena?kih protesta je u tome što oni nisu posljedica onih koji se doga?aju širom Evrope i svijeta zbog ekonomske krize, ve? se  radi o nezadovoljstvu i razo?arenju u politi?ke elite koje od osamostaljenja vode Sloveniju, stav je Zijada Be?irovi?a, direktora Instituta za Balkanske i bliskoisto?ne studije iz Ljubljane.

Podsje?aju?i da u Sloveniji od 1945. nije bilo suštinskih promjena nosilaca vlasti, što predstavlja fenomen, Be?irovi? navodi kako je danas stanje takvo da “nema pravih politi?kih elita, jer bi one morale biti odgovorne svojim sugra?anima.

Ustvari, ovdje imamo politi?ke lidere koji su bliže organiziranim kriminalnim grupama-  nešto sli?no zemljama regije”, kaže Be?irovi?.

S druge strane, vlada koju predvodi Janez Janša smatra da su protesti djelo ša?ice izmanipulisanih ljudi. Prema ?osi?evom vi?enju manipuliše upravo Janša. Podsje?aju?i da su protesti najprije po?eli u Mariboru, i to zbog nezadovoljstva “lokalnom korupcijom i vladarskim divljaštvom” gradona?elnika Franca Kanglera, pa se tek onda proširili na cijelu zemlju, jer su ljudi primijetili isti obrazac svuda.

Radi se o takvoj atmosferi u društvu koja je prerasla u neki vid organizovanja. Ju?er je  ministar unutrašnjih poslova imao jednu zastrašuju?u pres konferenciju gde je pokušao da prozove navodne organizatore današnjeg protesta. To je proizvodnja straha i pripremanje ljudi na ekstremnu situaciju

Raniji protesti prerasli su u nerede. O?ekivanja su, kako prenose slovenski mediji da ?e današnji prote?i “glasno i mirno”.

Za te nerede ljudi krive krajnju desnicu i grupe koje su isfinansirane i organizovane, prema nekim navodima upravo od strane Janšine stranke. Analiti?ari smatraju da se radi o nekakvoj nameštaljki gde se želi proizvesti utisak ekstremizma i optužiti sve demonstrante. Iako ne mogu tvrditi da je tako, sve govori tome u prilog” , kaže ?osi?.

Preko društvenih mreža u Sloveniji gra?ani se pozivaju, organizuju. Po?inju da se artikulišu zahtjevi, ali je jedan zajedni?ki.

To je ostavka ove vlade i prelazak na neko tehni?ko, privremeno rešenje dok se ne konsoliduje politi?ka slika u državi” , navodi ?osi?.

Sve podsje?a na potkraj osamdesetih godina i slovena?ki bi protesti mogli predstavljati prekternicu, smatra Be?irovi?.

I osamdesetih godina prvi protesti i prva dešavanja na podru?ju tadašnje zajedni?ke države po?ela su u Sloveniji tako da sasvim sigurno dešavanja u Sloveniji nisu važna samo za Sloveniju nego i za samu regiju i uvjeren sam da ?e se taj pozitivni talas novih promjena  preseliti u susjedne države” , ocjenuje Be?irovi?.

(Dženana Halimovi?, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!