Pruga gradi nas: Gube putnici, gubimo teretni saobraćaj, svet bira druge koridore

"Vozom od Beograda do Novog Sada za najviše dve do tri godine"

16. feb 2019

Zatvaranje pruge između Novog Sada i Beograda na godinu dana ili duže, imaće za posledicu velike gubitke, kao i preusmeravanje dela teretnog saobraćaja na Koridor 4, upozoravaju sagovornici VOICE. Kako navode, zbog korišćenjha alternativne rute zbog koje su moguća kašnjenja, deo teretnog saobraćaja će otići u Bugarsku i Rumuniju, gde će završiti i prihod od tranzita. U problemu će, dodaju, biti i brojni putnici iz naselja kroz koja ova pruga prolazi, a stvari dodatno komplikuje i to što, prema oprečnim podacima nadležnih, nije jasno koliko će pruga biti zatvorena – godinu dana ili više godina.

Kako je krajem januara istakao Nenad Stanisavljević iz “Infrastrukture železnice Srbije”, najintenzivniji su radovi na deonici pruge od Stare Pazove do Novog Sada, gde se gradi tunel i vijadukt Čortanovci, te „radove nije moguće sprovesti bez zaustavljanja saobraćaja“.

– Radovi na otvorenoj pruzi Stara Pazova-Novi Sad, koji mogu reći nikada do sada nisu rađeni u Srbiji, mere se sa gradnjom prvih pruga na ovim prostorima po važnosti i sveobimnosti. Počeli su marta prošle godine, ugovorni period za završetak je četiri godine. To ne znači da će u celom periodu biti zatvoreni za saobraćaj – rekao je Stanisavljević.

Sa druge strane, Politika je 31. januara objavila da je, na osnovu odgovora iz “Infrastrukture železnica Srbije” ispada da na “vožnju ovom prugom neće moći da računaju bar u naredne dve-tri godine”.

– Jer gradnja vijadukta i tunela „Čortanovci” počela je 11. avgusta 2017. i trajaće 52 meseca, obnova pruge Stara Pazova – Novi Sad krenula je 16. marta 2018. i trajaće 48 meseci. Na deonici „Beograd centar” – Stara Pazova gradilište je otvoreno novembra 2017, konkretniji radovi su krenuli 25. jula prošle godine, kako je krajem 2017. najavljeno sređivanje ove deonice će trajati 36 meseci – naveo je taj list.

Sagovornik VOICE-a iz železničke branše, koji je želeo da ostane anoniman, upozorava da je velika verovatnoća da se prevoznici koji imaju robu iz Grčke i Turske prešaltaju na Koridor 4, koji ide od Istanbula preko Bugarske, Rumunije do Budimpešte.

– Oni jedva čekaju tako nešto da prihvate, to je rekonstruisana pruga. Pobeći će nam međunarodni saobraćaj, to je realna opasnost. Ako vi putujete preko Srbije, pa idete nekim zaobilaznim putem, pa umesto tri dana idete osam dana, vi ćete ići tamo gde vam nude opet tri dana. To je tako logično, tako normalno. A jednom kad se oni dohvate naših tereta, ti se tereti više neće vraćati ovde. Infrastruktura Bugarske i Rumunije će da uzima prihode od tranzita teretnih vozova – upozorava naš sagovornik.

I ekonomista Milan R. Kovačević upozorava da je šteta velika prvenstveno za teretni saobraćaj, a kao dodatni problem navodi to što će cisterne sa opasnim materijalom ići kroz tunel ispod Beograda.

Milan Kovačević, foto: Medija centar Beograd

– Ta saobraćajnica će na godinu ili više godina značajno pogoršati kvalitet transporta robe i napraviti dosta rizika druge vrste. To se nije smelo dogoditi, trebalo je svesti zastoj na kratko – kaže Kovačević, uz opasku da alternativna ruta može da znači sporiji transport.

– Čim je sporiji tansport, pitaće se šta je, onda će preći na kamione i druge načine, vodeni saobraćaj, šta bilo, pa će se smanjiti tržište. A kada se smanji tržište, to je jedan od aksioma u marketinngu, onda ga je vrlo teško vratiti i nećete ga nikad vratiti u istoj meri – kaže Kovačević dodajući da će na gubitku biti naši poreski obveznici.

Prevoz od opšteg interesa

Zakon o železnici, u poglavlju VII (članovi 110-117) bavi se prevozom od opšteg interesa. Tako u članu 111. stoji da “Vlada, nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: nadležni organ), može, u cilju obezbeđivanja prevoza od opšteg interesa, utvrditi železničkom prevozniku obavezu javnog prevoza”.

Sagovornik VOICE-a napominje da je pre ukidanja saobraćaja trebalo napraviti analizu u trajanju od 10,15 ili 30 dana, da se vidi koliko ljudi dnevno putuje tom prugom i u kojim terminima, pa da se nađe alternativa. Danas su, kaže, stanovnici Sremskih Karlovaca, Petrovaradina, Beške i Čortanovaca odsečeni od sveta.

– Ko sada popravlja prugu? Republika Srbija, preko upravljača, a to je “Infrastruktura železnica Srbije”. Pa onda, hajte lepo Republiko Srbijo, plaćajte u terminima povrataka i dolaska za grad Novi Sad autobuski prevoz i organizujte tamo da oni budu primljeni u Beogradu, da ih sačeka voz u Inđiji ili Pazovi. Ko će da plaća tog autobuskog prevoznika? Platiće ili lokalna samouprava ili Pokrajina ili Republika. Ajde da poštujemo zakon, ne sme da trpi posao, nemojmo da ugrožavamo opstanak porodica – kaže naš sagovornik.

Inače, uz karticu za popust (koja važi godinu dana i košta 800 dinara) mesečna karta za voz na relaciji Beška-Novi Sad košta 2.500 dinara, dok mesečna karta za Lastu na istoj relaciji košta 7.300 dinara!

Alternativna alternativa

Ministarka Zorana Mihajlović je 1. februara rekla da je jedina način bio taj da se pruga u potpunosti zatvori za saobraćaj, ali je najavila da će teretni biti preusmeren na alternativnu prugu Pančevo – Orlovat – Novi Sad, koja je rekonstruisana. Međutim, sagovornik VOICE-a, koji je želeo da ostane anoniman, upozorava da Srbija ima brojne međunarodne obaveze koje se moraju ozbiljno razmotriti pri eventalnom izboru alternativne trase.

– Postoje jasne međunarodne obaveze, zakoni, postoje pravilnici o tome kako se to organizuje i ko zbog eventualnih zagušenja saobraćaja snosi posledice. Ako je sada rezervna trasa Beograd-Pančevo-Zrenjanin-Orlovat-Novi Sad, da li ta pruga može to da podnese i da li mogu da se ispoštuju rokovi prevoza? Sve su to pitanja gde mi nemamo odgovore – kaže naš sagovornik.

Podseća da je navedena pruga “pruga heroj“, zato što je za vreme bombardovanja, kada su bili srušeni mostovi, sve prelazilo preko nje – od žita i putnika, do tenkova i zapaljivih tereta, zbog čega je oronula.

– Nju je trebalo rekonstruisati generalno, a ne samo malo, da se prekrpi, da se zakrpi da bi se sada omogućio saobraćaj. Nijedna strana kompanija, ni Kinezi ni Rusi, nisu rekonstruisali tu prugu u celini, nego ju je rekonstruisala domaća infrastruktura, uz pomoć svoje skromne mehanizacije i radne snage. Pitanje je i jesmo li rekonstruisali uređaje signalizacije, šta je sa pružnim prelazima? Uopšte ne znamo, a vidite da su pružni prelazi rak rana. Šta je sa opasnim teretima – navodi on.

Vučić: Pruga do 2018. godine

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, tada na funkciji premijera Vlade, u decembru 2015. godine u Novom Sadu je najavio da će građani Srbije moći da koriste modernizovanu brzu prugu Beograd–Budimpešta od 2018. godine

Zašto je saobraćaj zaustavljen

Poslednji direktor vojvođanskih železnica i stručnjak za saobraćaj Gerhard Burbah, za VOICE upozorava da je neuobičajeno da se saobraćaj na jednoj magistralnoj pruzi prekine saobraćaj na godinu dana.

– U doba kada sam ja rukovodio železnicom, mi smo radili tako da prekidi budu što kraći, da se na što bezbolniji način to reši. Ja sam nekad rekonstruisao celu prugu od Batajnice do Subotice, ali zna se kako se to radi, ima dovoljno stručnih ljudi koji to umeju da organizuju. Veoma sam začuđen što je takva odluka doneta. Nije moralo. Mogla se, možda, tehnika građenja drugačije postaviti – rekao je Burbah. I on upozorava da, kada se na godinu dana zatvori magistralna saobraćajnica, svetski tokovi roba odlaze u drugim pravcima.

– Ovo je vrlo skupo rešenje. Izgubićemo ogromne količine teretnog saobraćaja koji je išao tom prugom. To je čist gubitak. To će biti bitka za koridore i ja mislim da ćemo veoma mnogo izgubiti i mislim da se to nije tako smelo uraditi – kaže on.

Kovačević, koji je i nekadašnji član član UO Direkcije jugoslovenskih železnica, podseća da se nova pruga gradi delom, a da se pretežno radi o rekonstrukciji, te da je trebalo iskoristiti delove stare trase za saobraćaj dok se novi ne izgrade, a onda na kratko, na par dana, prekinuti saobraćaj dok se ne spoje.

– Ovde bi najvažnije bilo istražiti ko je to uradio i kojim dokumentom. Ja pretpostavljam da je neko sa nedovoljno inteligencije ili iz nekih još ružnijih razloga dozvolio tako nešto izvođaču – rekao je Kovačević poredeći tu situaciju sa onom kada bi se zaustavio sav saobraćaj ka jugu dok se ne reši Grdelička klisura ili kada bi se iselio deo Beograda zbog izgradnje metroa.

Inače, ekonomski analitičar Miša Brkić je početkom februara, u autorskom tekstu za Danas upozorio na sve probleme koje zbog zatvaranja pruge može izazvat transport opasnih materija kroz tunel ispod Beograda. Brkić je, pozivajući se na pouzdane izvore, naveo da je postojao projekat Saobraćajnog instituta CIP koji nije podrazumevao kompletno zatvaranje saobraćaja, ali da se Vlada odlučila za projekat kineskih partnera.

Putnici (ne)važni

Radovan Skendžić svakodnevno putuje iz Inđije na posao u Novi Sad, a za VOICE kaže da je svestan da je rekonstrukcija pruge bila neophodna jer se put od 30 kilometara prelazio za 45 minuta do sat vremena, uz prolazak kroz tunel brzinom od 20 kilometara na čas. Ali upozorava da je neodgovorno ne obezbediti alternativu ljudima i ne omogućiti im da bez problema dođu na posao i prehrane svoje porodice. Kaže i da je red vožnje drastično promenjen još krajem prošle godine.

– Neki su se već odselili u Novi Sad, pa sada dele stanarine. Ja putujem kolima pošto sam izračunao da mi dođe jeftinije nego maltretiranje po busevima. Sada gledam da nađem još nekoga ko će putovati za Novi Sad, pa da se organizujemo i podelimo troškove. Mesečna karta koju sam plaćao bila je 2.900 dinara za II razred i 4.100 dinara za I razred, a nijedan bus, nijedna kola ne mogu toliko jeftino da koštaju – kaže Skendžić uz opasku da je trošak za prevoz sada skočio otprilike četiri puta.

On upozorava da od strane nadležnih nije bilo nikakve najave niti predloga za alternativni prevoz, te da su od Inđijaca u još gorem položaju meštani Beške i Čortanovaca.

– Oštećeni su svi iz naseljenih mesta između Novog Sada i Inđije. Ima tu i ljudi koji rade u Rumi, postojao je voz koji je iz Novog Sada išao u Rumu, ni njega više neće biti. Inđija ima neku alternativu, ima autobus, ima i više ljudi koji mogu da izdrže finansijski da idu kolima. Ali, Beška i Čortanovci su zaista vezani za Novi Sad i Beograd železničkim transportom, tako da su njima ugasili mogućnost da se prevezu do posla. Bukvalno su ih odsekli od sveta godinu dana, dve godine, četiri godine, niko nije tačno rekao koliko – istakao je Skendžić.

Građani Čortanovaca još prošle godine su pisali peticiju da im se obezbedi autobuski prevoz, GSP im za nije izašao u susret, uz obrazloženje da nisu deo novosadske opštine, ali uz napomenu da se takav zahtev razmatra.

I nisu samo Sremci oštećeni zatvaranjem pruge Beograd-Novi Sad. Naime, putnički železnički saobraćaj između Zrenjanina i Novog Sada je obustavljen 1. februara, a nezvanično se kao razlog za to navodi rasterećenje pruge zbog preusmeravanja teretnih kompozicija kroz Banat i Bačku.

Sa druge strane, iz preduzeća “Infrastrukture železnice Srbije” kao razlog za ukidanje putničkog saobraćaja na ovoj relaciji navode nedostatak dizel-motornih garnitura i mali broj putnika.

Šta god bio razlog, ukidanje putničkog saobraćaja je napravilo problem učenicima koji u zrenjaninske srednje škole putuju iz okolnih mesta Tomaševca, Perleza, Lukićeva, Uzdina, Kovačicei Orlovata.

Dalibor Stupar (VOICE)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Raspust
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga