Prpa: Nedićevo knjigovodstvo smrti

13 Dec 2015

Nedić je, prosto i jednostavno rečeno, kvisling, koji je došao voljom Nemaca na mesto na koje ga je Ljotić preporučio

Rehabilitacija Milana Nedi?a zna?la bi rehabilitaciju ideja i poruka nacionalsocijalizma, izjavila je u intervjuu FoNetu istori?arka Branka Prpa, koja smatra da bi predsednik i premijer Srbije morali da iznesu svoj stav o tom pitanju, jer zlo?ini nad gra?anima Beograda i Srbije za vreme nema?ke okupacije ne mogu da budu nešto što se njih ne ti?e.

Osvr?u?i se na postupak za rehabilitaciju Nedi?a, predsednika Vlade Srbije u periodu nema?ke okupacije, Prpa pita da li mi, kao potomci žrtava zlo?ina tog vremena, treba da ignorišemo njihove patnje i nesre?e?

Da li treba da rehabilitujemo one li?nosti i sistem ideja koji su uzrok te njihove patnje i nesre?e, upitala je Prpa, napominju?i da su i živi i mrtvi korpus jedne države.

Nedi? je, ukazuje Prpa, “prosto i jednostavno re?eno kvisling, koji je došao voljom Nemaca na mesto na koje ga je Ljoti? preporu?io, posle komesarske uprave A?imovi?a, kao osobu koja treba da servisira nema?ku okupacionu vlast, što je on zdušno ?inio”.

Svako ko ima bilo kakvu sumnju šta je Nedi?, postoje objavljena dva toma dokumenata o Banji?kom logoru, pa nek’ izvoli da ih pogleda, poru?ila je Prpa i objasnila da je to “knjigovodstvo smrti” sa evidencijom zatvorenika koju su vodili ?uvari logora.

Ovo izdanje Istorijskog arhiva grada Beograda, objavljeno u vreme dok je Prpa bila na njegovom ?elu, sadrži imena 23.620 zato?enika tog logora, mada se procenjuje da ih je bilo i više, do 30.000.

U logoru je bilo oko 880 dece ispod 18 godina starosti. Najmla?e koje je stradalo ro?eno je 1944.godine, dok je najstarija osoba u Banji?kom logoru ro?ena 1843. godine, dakle gotovo stogodišnjak, podse?a Prpa.

Prema njenim re?ima, logor je bio dvojni, jer ga, “pored Nemaca, drži i Nedi?, puni specijalna policija, a tu je i Nedi?eva straža”.

U evidenciji logora, dodala je Prpa, imate žitelje cele jedne ulice, jer su prosto došli, pohapsili sve ljude i strpali ih u logor da bi servisirali tu Hitlerovu naredbu 100 za jednog.

Imate jako puno intelektualaca, Aleksandra Beli?a, Viktora Novaka, Vasu ?ubrilovi?a, Miloša ?uri?a i ?lanova Srpske akademije, sveštenika Srpske pravoslavne crkve, imate antifašiste, imate i ?etnike. Svi su tu, to je potpuno pokrivena socijalna i stratifikacijska struktura Beograda, ocenila je Prpa, govore?i o zato?enicima logora.

Ona smatra da je “somnambulija” govoriti da je Nedi? prihvatio mesto premijera da bi spasavao Srbe.

Spasavati Srbe tako što se servisira okupaciona vlast, u?estvuje u kaznenim ekspedicijama po Srbiji protiv tog istog sprskog stanovništva, pune logori tim istima gra?anima ove zemlje i što se oni ubijaju, mu?e, na razne na?ine uvode u stanje egzistencijalne strepnje, kaže Prpa.

Na tvrdnje zagovornika Nedi?eve rehabilitacije da je spasao hiljade Srba izbeglih iz drugih delova okupirane Jugoslavije, Prpa uzvra?a da je on bio ?ovek bez integriteta u nema?kom okupacionom sistemu, a ne neki samostalni igra?.

Nedi? i njegova Vlada nacionalnog spasa nemaju nikakvu autonomiju, oni su prosto izvršioci nema?ke volje, napominje Prpa.

Spasao ih je utoliko što su mogli da ovde na?u uto?ište, ali to, kako navodi Prpa, ne bi moglo da se dešava bez nema?kog odobrenja.

Prpa ukazuje i da je ogromna odgovornost Nedi?a za holokaust nad Jevrejima i podse?a da je njegova uprava imala posebno, Sedmo odeljenje za Jevreje i Cigane, kako su ga zvali.

(Fonet)

Podelite ovu stranicu!