Protest poljoprivrednika ili demagogija na ulicama

12 Jul 2010

Kakvu bi to korist domaća poljoprivreda imala od zabrane uvoza. Pa zar su svi brzo zaboravili da smo početkom 90 -tih, to jest za vreme sankcija imali potpunu zabranu uvoza i mesa i mleka i svega drugoga, pa se niko normalan valjda ne seća da je tada naša poljoprivreda cvetala

Zahtev dela paora, koji su prethodnih dana protestvovali i traktorima krstarili vojvo?anskim drumovima i gradovima, da cena pšenice bude 15 dinara, te da se zabrani uvoz mleka i mesa, u suštini nije ništa drugo do puka demagogija koja za cilj nema rešavanje silnih problema doma?e poljoprivrede ve? isklju?ivo služi za li?nu promociju bundžija. Niko ne tvrdi da našem selu i seljacima cvetaju ruže, ali ako neko ho?e da organizuje proteste, onda taj mora da se bori za nešto što je realno, a ne da seje demagogiju po drumovima.
Kakvu bi to korist doma?a poljoprivreda imala od zabrane uvoza. Pa zar su svi brzo zaboravili da smo po?etkom 90 -tih, to jest za vreme sankcija imali potpunu zabranu uvoza i mesa i mleka i svega drugoga, pa se niko normalan valjda ne se?a da je tada naša poljoprivreda cvetala i da su seljaci za žito dobijali 15 evrocenti iliti 30 pfeninga. Ne, bilo je sasvim suprotno: kad je bio zabranjen uvoz, žito je bilo tri pfeninga. Oni koji su organizovali proteste i smislili ove mudre zahteve verovatno misle da u celom svetu i Evropi žive budale koje treba da dozvole da se iz Srbije godišnje izveze hrana vredna milijardu dolara, a da se se s druge strane zabrani uvoz svega u Srbiju. To je van pameti.
Sa pšenicom je pri?a malo druga?ija i naizgled logi?nija, ali se i tu radi o demagogiji. Elem, da je ova družina koja protestvuje registrovala svoja gazdinsva i da pla?a PIO, za svaki bi zasejani hektar pšenice dobili 14.000 dinara. Na sadašnji prinos od 3,5 tone pšenice po hektaru to zna?i da bi dobili premiju od države od ?ak ?etiri dinara po kilogramu. Sad da tome dodamo cenu koju bi im mlinari platili – na primer 12 dinara, pa bi kilogram pšenice bio 16 dinara po kilogramu. Više od onog što traže. Možda ?e neko re?i da je ova ra?unica preterana. Pa možda i jeste, ali neka bude i druga?ija. Neka prinosi budu ?etiri tone po hektaru, i tada državna subvencija 3,5 dinara po kilogramu. Neka pak mlinovi žito plate 11 dinara, opet je kona?na cena 14,5 dinara kilogram, a to je bolja od one na bilo kojoj berzi. Na primer, u Budimpešti je žito, za isporuku u avgustu, oko 14 dinara kilogram.
Ne?e da pla?aju penziono osiguranje i ne?e da uzmu subvenciju po hektaru, a ho?e sami da odre?uju cenu. Kažu da je PIO skupo i da košta kao subvencije za ?etiri hektara. Možda je i tako, ali koja je to logika da onaj ko ima pet hektara seje pšenicu. Taj valjda treba da se bavi povrtarstvom, vo?arstvom, cve?arstvom… A onaj ko ima 10 ili 20 hektara može sebi da dozvoli luksuz da seje pšenicu i da onda ?etiri hektara da za PIO a ostatak stavi sebi u džep.
Poljoprivreda je skupa igra?ka.

Ljubica Blitva-Troši?

Podelite ovu stranicu!