Protekla godina najteža godina za instituciju Poverenika

30 Mar 2018

"Nadležni organi odbijanjem saradnje sa poverenikom onemogućavali da on preduzima mere propisane zakonom"

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić saopštio je danas da je Skupštini Srbije dostavio godišnji izveštaj za prošlu godinu.

Izveštaj o sprovodjenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u 2017. godini dostavljen je i predsedniku Republike, zaštitniku građana i Vladi Srbije i istaknut na veb prezentaciji poverenika.

Navodi se da je to ujedno i najverovatnije poslednji izveštaj koji podnosi aktuelni poverenik.

Po oceni poverenika, protekla godina verovatno je bila najteža za rad institucije u svih proteklih 13 godina.

Navodi se da je rad poverenika bio posebno dodatno otežan činjenicom da su njegove aktivnosti, koje nisu bile afirmativne za organe vlasti, odnosno zakonske mere koje je preduzimao veoma često izazivale potpuno neosnovane kritike, nedostojne insinuacije “čak i očigledne laži, ili su, što je još gore, nadležni organi odbijanjem saradnje sa poverenikom onemogućavali da on preduzima mere propisane zakonom“.

Šabić je naveo da je godina okončana činjenicom koja je zaista neobjašnjiva, odnosno parlament je utvrdio budžet u kome su sredstva za plate zaposlenih u službi poverenika utvrđena u iznosu koji je nedovoljan za već postojeći broj zaposlenih.

“To, imajući u vidu da se u svim programskim dokumentima Vlade i Narodne skupštine, kao i u Akcionom planu za Poglavlje 23 proklamuje jačanje kadrovskih resursa ove institucije, deluje doslovno kao groteska”, piše u izveštaju.

Šabić je dodao da ni prošle godine, treću godinu uzastopce, Skupština nije razmatrala godišnje izveštaje poverenika. Štaviše, kao i prošle godine, drugi put za 13 godina postojanja i delovanja institucije poverenika, čak ni “matični” skupštinski Odbor za kulturu i informisanje nije razmatrao poverenikov izveštaj.

Navodi se da je vrlo zabrinjavajuće i održavanje hroničnih problema u vezi sa ostvarivanjem prava javnosti na informacije o krupnim ekonomskim potezima države, odnosno organa vlasti o raspolaganju velikim finansijskim ili materijalnim resursima.

“Ovi problemi su, uz ozbiljne povrede prava javnosti, imali i druge nepoželjne posledice, pre svega po ugled u antikorupcijskom kontekstu, što je i u 2017. godini potvrđeno hronično lošom ocenom i pozicijom naše zemlje na Globalnom indeksu percepcije korupcije”, piše u izveštaju.

Poverenik je u 2017. godini rešio praktično isti broj predmeta koliko je primio novih. Tačnije, primljena su 10.832 nova predmeta u 2017, što je skoro za trećinu više u odnosu na 2016. godinu.

Od toga, 5.193 predmeta su iz oblasti slobode pristupa informacijama, 4.607 predmeta se odnosi na zaštitu podataka o ličnosti, a 1.032 predmeta na obe oblasti delovanja poverenika. S prenetim predmetima iz prethodnog perioda po kojima nije završen postupak (4.067), poverenik je u radu u 2017. imao ukupno 14.899 predmeta.

U toku 2017. godine poverenik je okončao postupak u 10.797 predmeta (za trećinu više u odnosu na prethodnu godinu), od čega 5.150 iz oblasti pristupa informacijama, 4.624 iz oblasti zaštite podataka o ličnosti i 1.023 predmeta koja su se odnosila na obe oblasti. U narednu, 2018. godinu preneto je 4.107 predmeta po kojima postupak nije završen.

“Razlog ovako velikog broja nerešenih predmeta jeste dugogodišnji rad poverenika sa nedovoljnim kapacitetima i stalni priliv velikog broja novih predmeta”, navodi se u izveštaju.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!