Propast „privatnog“ autoputa

24 Aug 2017

Konzorcijum koji je trebalo na svoj rizik da trideset godina upravlja deonicom autoputa sada traži stotine miliona evra od države. To pokazuje da javna infrastruktura ne sme da se daje privatnicima, piše nemačka štampa

Kada se na radiju ?itaju informacije o gužvama i zastojima na drumovima, svaki voza? na?ulji uši. I prvo što tamo ?uje uvek su podaci o Autoputu 1 (Autobahn 1), jer je on numeri?ki prvi. Neparni brojevi su pri tome namenjeni putevima koji mahom idu pravcem sever-jug, dok su parni u pravcu istok-zapad. Najvažniji deo glasovitog A1 – sedamdesetak kilometara koji povezuje dve najzna?ajnije nema?ke luke Hamburg i Bremen – izgradili su nacionalsocijalisti za samo dve godine i otvorili ga 1936. godine uz sve propagandne trikove ondašnjeg vremena.

Posle sedamdeset i kusur godina bilo je o?igledno da toj deonici treba temeljna obnova, na pojedinim ta?kama i proširenje. Nema?ka vlada se odlu?ila na nešto što je do tada bilo tabu: takozvano javno-privatno partnerstvo. Ukratko, privatna firma dobija posao, finansira, gradi, održava put, a zatim ubira prihode od tranzita teretnih kamiona u slede?ih trideset godina (voza?i privatnih automobila još u Nema?koj ne pla?aju putarinu). Posao je predstavljen kao win-win situacija – umesto da pla?a iz budžeta, država pla?a tek odricanjem od putarina, a privatnik snosi rizik. Tako?e, koriš?ena je standardna mantra zagovornika privatizacije: privatnik sve može da uradi brže, ja?e, bolje nego država.

I zaista je tako delovalo – obnovljena deonica Hamburg-Bremen otvorena je 2012 glatka kao pista, ?ak je privatni konzorcijum „A1 Mobil” radove završilo nekoliko meseci pre roka. Nepoverljiva opozicija, stru?njaci i novinski komentatori koji su upozoravali da je ovo po?etak privatizacije puteva i prava na kretanje tada su ismejani. Sve je bilo sjajno, paradni konj javno-privatnih partnerstava. Na još ?etiri deonice u Nema?koj primenjen je isti model, još desetak njih je u planu.

No u sredu je Zidoj?e cajtung javio da je „A1 Mobil” u pismu Ministarstvu saobra?aja upozorio da je konzorcijum pred bankrotom i zatražio finansijsku podršku države. Tako?e, konzorcijum u kojem su tri firme tužio je SR Nema?ku traže?i nadoknadu od 640 miliona evra zbog izostanka dobiti. Naime, firma se prera?unala – prihodi od putarine koja se pla?a za kamione nisu ni izbliza toliki kako su ra?unali pre nego što su ušli u posao. Deo razloga je, piše Zidoj?e, u finansijskoj krizi koja je nastupila baš na po?etku radova, a izazvala sunovrat teretnog drumskog saobra?aja. No ta kriza je davno prošla, a nema?ke makroekonomske brojke su nikad bolje.

Može se zamisliti, piše Špigel onlajn, da firme namerno previše optimisti?no ra?unaju sa astronomskom zaradom kako bi dobile posao od države. Nejasno je na osnovu ?ega podnose tužbu, ali se detalji verovatno kriju u ugovoru o javno-privatnom partnerstvu. Svi takvi ugovori su tajni. Tako javnost ne zna da li tu postoje klauzule koje zahtevaju od države da privatnicima nadoknadi izostanak o?ekivanog profita. Kako bilo, nema?ka štampa je u ?etvrtak puna komentara koji osu?uju „puzaju?u privatizaciju autoputeva” jer na kraju, ovako ili onako, pla?aju gra?ani iz svog džepa.

„Kao u drugoklasnom scenariju dešava se ono na šta kriti?ari godinama upozoravaju: konzorcijum koji upravlja autoputem ‘A1 Mobil’ posr?e i zove državu upomo?. Ta?nije – ucenjuje državu. Jer njoj ne ostaje ništa drugo nego da prisko?i u slu?aju nužde. Ne može se neki autoput zatvoriti samo zato što jedan konzorcijum nije ostvario o?ekivanu dobit. Ta izvesnost ?ini javnu infrastrukturu traženom investicijom. Ali svi koji su uklju?eni u proces ta?no znaju da postoji opisani ucenjiva?ki potencijal. Nije slu?ajno što ugovore zaklju?uju iza zatvorenih vrata”, piše kelnski Štat ancajger.

Berlinski dnevnik Tagescajtung beleži: „Ako je još nekome trebao dokaz da su privatno finansirani javni infrastrukturni projekti ?ista glupost, izgleda da je sada dokaz dobio. Potrebno je jasno odvojiti državu i privredu, umesto da se polaže na javno-privatna partnerstva. Ako postoji politi?ka volja da se ne?im privatno upravlja, onda je potrebna prava privatizacija. (…) Alternativa je da infrastruktura ostane u rukama državnog sektora. Po pravilu to je bolje za gra?ane.”

List Kurir iz Vizbadena piše da su privatni projekti skuplji ve? i zato što privatnik, opravdano, o?ekuje profit kao naknadu za rizik u koji ulazi. „Umesto toga treba se pobrinuti da država bude u stanju da jednako efikasno gradi kao privatnici.”

Nordvest cajtung (Oldenburg) osvr?e se na promenu Osnovnog zakona iz juna koja, kako piše, „na posletku omogu?ava privatizaciju autoputeva. Ignorišu se preporuke Saveznog revizorskog ureda da se javno-privatna partnerstva ograni?e na deset godina ili na finansijski volumen od 500 miliona evra. Ceh na kraju ionako pla?a gra?anin – ili paušalno kao poreski platiša ili kao voza? kroz putarinu. Tako?e je skandalozno što voza?i ve? u državnu kasu upumpavaju mnogo novca – samo ove godine oko 54 milijarde evra. Samo deli? toga, naime tek oko deset odsto, odlazi u održavanje mreže puteva.”

(priredio Nemanja Rujevi?, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!