Propast kuće Dnevnik: Rasprodaja, stečaj, ulica…

29 Oct 2014

Ko će kupiti ili ugasiti list Dnevnik?

Preduzeće Dnevnik Holding, a preko njega i list “Dnevnik”, dobiće, sva je prilika, uskoro novog vlasnika.

Ako se zna da je, prema zakonu, obaveza države da izađe iz vlasništva u medijima, informacija u prethodnoj rečenici sama po sebi i ne bi bila neka vest. Međutim, u ovoj priči već unapred je poznat scenario o načinu kupovine ove firme, zna se čak i iznos za koji bi preduzeće trebalo da bude prodato, a izvesno je i ko će biti glavni akteri privatizacije, odnosno nove gazde ove medijske kuće.

Najavu dolaska nove ekipe izneo je juče, pred članovima Redakcije lista, direktor “Dnevnik Vojvodina Presa” (preduzeća koje izdaje list “Dnevnik”) Dušan Vlaović. Nedugo nakon toga, v.d. glavnog urednika lista Miroljub Mijušković, na vanrednom Kolegijuma lista, dopunio je ovu vest rekavši da je direktor izgleda našao novog vlasnika, a da bi to mogao biti poslovni čovek iz Novog Sada Velja Đurović, koji se bavi trgovinom i štamparskom delatnošću. Direktor Vlaović povezan je s Đurovićem bliskim poslovnim vezama, te ga stoga dovode u vezu i sa novom kombinacijom.

Dnevnik Holding, koji je vlasnik 45 odsto preduzeća Dnevnik Vojvodina Pres (DVP), procenjen je na 7,5 miliona evra. Ukoliko se niko ne javi da ga kupi, sledeća cena za prodaju je 3,75 miliona evra. Ako ni za ovu svotu nema interesenata, onda se vrednost umanjuje na 30 odsto procenjene vrednosti, što je oko 2,5 miliona evra. Holding raspolaže vrednim nekretninama, u imovinu koja se nudi na prodaju spadaju: zgrada štamparije od 5.515 kvadratnih metara, zgrada od 4.237 kvadrata u kojoj su redakcija lista “Dnevnik” i ostalih izdanja (“Poljoprivrednik”, “Dobro jutro”, “Neven”…), tri stana u Novom Sadu, kao i 14 lokala u mnogim vojvođanskim gradovima (Ruma, Sombor, Zrenjanin, Vršac, Kikinda…).

Bogićević i kafana “Gondola”

Osim Miroslava Bogićevića, kome je direktor Vlaović potpuno okrenuo leđa i koga optužuje za finansijsku propast DVP, za sve ono što mu ne odgovara on optužuje i bivšu direktorku Holdinga i nekadašnjeg glavnog urednika lista, koje je nazvao krivokletnicima, jer su, navodno, lažno svedočili pred Privrednim sudom u procesu o osnivačkim pravima nad listom “Dnevnik”. Nije se čak ni libio da kaže da je na sudiju Privrednog suda Vladimira Nastića vršen pritisak da donese presudu u korist Holdinga. I tako dva puta. Vlaović je, kako je rekao pred zaposlenima okupljenim na jučerašnjem zboru , priču o pritiscima na Nastića “lično čuo”, u kafani “Gondola” u Novom Sadu, omiljenom stecištu radikala i naprednjaka i inih…

Ako se zna da za zgradu štamparije već postoje zainteresovani koji bi je kupili za cenu između 2 i 3 miliona evra, jasno je da će oni koji prethodno budu kupili čitavu imovinu Holdinga dobro proći i dobiti atraktivni poslovni prostor pored Futoške pijace za – džabe. Razume se, ako im neko ne pomuti račune i ne odluči da plati procenjenu vrednost. MK Kostić, na primer.

Onaj ko kupi Holding može da dovede i preduzeće DVP do stečaja, što je možda i namera uprave lista “Dnevnik”. Zbog dugova DVP prema Holdingu, Holding može da pokrene stečaj nad DVP, to preduzeće se, u tom slučaju, gasi, a dosadašnji menadžment, koji je deset godina pravio gubitke, može da zasedne u novoformirano preduzeće bez obaveza i dugova! Razume se, u slučaju stečaja zaposlenima ne pripadaju otpremnine!

Dugovima preduzeća DVP, koje izdaje “Dnevnik”, jedini list na srpskom jeziku u Vojvodini (osnovan 1942. godine), direktor DVP posvetio je na jučerašnjem redakcijskom zboru čitavih 50 minuta! Toliko je, naime, trebalo da se taksativno navedu cifre koje govore o propasti lista poslednjih godina, odnosno decenije, koliko je direktor Vlaović na čelu DVP.

Zvanični podaci Agencije za privredne registre pokazuju da je ukupan gubitak lista “Dnevnik” iznad visine kapitala 556 miliona dinara. Da u vrhu firme uopšte nisu bili štedljivi stoji na stranici 27 izveštaja APR na kojoj piše da je “ključno rukovodstvo”, mimo plata, sebi dodelilo naknadu od 5,517 miliona dinara, a za osiguranja izdvojilo još dodatnih 380 hiljada dinara. Dok za zaposlene nije plaćen ni minimum osiguranja, čak ni za najmanje povrede na radnom mestu!

U isto vreme onaj ko kupi medijsku kuću Dnevnik Holding dužan je da e bavi izdavačkom delatnošću pet godina. Ako, pak do 1. jula 2015. godine ne bude prodat kapital Holdinga, postupak prodaje kapitala se obustavlja, a kapital se privatizuje prenosom akcija zaposlenima bez naknade. U tom slučaju vlasnicima bezvrednih akcija pripadaju i – dugovi. Ako zaposleni ne prihvate besplatne akcije, medij prestaje da postoji, što za vreme Drugog svetskog rata nije uspelo čak ni okupacionoj vlasti!

Do sada je, od aprila 2006. godine, bilo nekoliko pokušaja privatizacije Holdinga (najstarije izdavačko preduzeće u Vojvodini, osnovano 1953), ali ni jedan nije uspeo. U 2010. godini Agencija za privatizaciju je donela odluku o restrukturiranju, a Vlada APV je obezbedila novac u budžetu za 2014. godinu, ali je nameru onemogućila Republika. Postupak privatizacije traje skoro deceniju, a za to vreme Holding je propadao, izdavačka delatnost je svedena na četiri izdanja, od kojih se tri dotiraju. Grafička delatnost (štamparija) je ugašena takođe nezakonitim odlukama nepotpunog i nelegalnog Nadzornog dobora. Grafičari su od juna na prinudnom odmoru, a svi ugovori o štampanju su raskinuti, iako su neki trajali i duže od 30 godina. Prilika sasvim zgodna za vlasnike drugih štamparija…

Kinezi, novinari, bube i grejanje

Novinarima lista “Dnevnik” nisu isplaćene tri i po plate, troškove za prevoz ne dobijaju od maja, novine se prave u potpuno hladnim prostorijama (dug prema Toplani iznosi 30 miliona dinara), po stolovima šetaju bube, a kako tvrdi v.d. glavnog urednika lični šofer i sekretarica direktora imaju veće plate od urednika lista… na platnom spisku preduzeća su i ljudi koji ne rade u “Dnevniku”, a zbog dilova sa upravom javnih preduzećima u Novom Sadu, cenzurišu se gotovo sve informacije… U isto vreme direktor Vlaović ugošćava ovih dana delegaciju kineskih urednika i o tome uredno obaveštava (rečju i slikom) mali broj preostalih čitalaca ovog lista. Naime, Vlaović, uz predstavnike UNS, sam prima Kineze, bez prisustva novinara i urednika lista, a potom goste vodi u kafanu “Knin”. Za kojim i kakvim su stolom sedeli i šta su jeli potanko je opisano u antrfileu rubrike o poseti kineskih prijatelja: …”Tamo su (gosti) dobili priliku da probaju neke od specijaliteta etno kuhinje, poput jagnjetine s ražnja…zatim roštilja, domaćih lepinja i kuvanih jela po starim srpskim receptima, poput teleće čorbe. Gosti su bili više nego prijatno iznenađeni vrhunskim ukusom specijaliteta s kojima do sada nisu imali prilike da se sretnu, kao i ljubaznošću domaćina restorana” … Tako biva kada nestane love: kompenzacije su čudo!

Vlasništvo nad listom “Dnevnik” nije transparentno, odnosno nije sasvim izvesno ko je trenutno vlasnik. Tako je vlasnik jedno vreme bio nemački WAZ, zatim Balkan Medien Gruppe sa potpuno nepoznatom firma sa Kipra Tusoni, onda i vlasnik Farmakoma Miroslav Bogićević…

Prilikom odlaska WAZ iz Srbije, naizgled solidan nemački partner ponudio je zaposlenima akcije lista, ali se ispostavilo da njihova vrednost jedva premašuje 2.000 evra (koliko je iznosio osnivački ulog za DVP, zajedničko preduzeće “Dnevnika” i WAZ-a), nikada nije urađena relevantna procena vrednosti, uplaćene sve obaveze, po ugovoru izgrađena nova šamparija, podignuta moderna redakcijska zgrada…

Viktoria Csabi 

Podelite ovu stranicu!