Projektantu novog Žeželjevog mosta nije omogućeno da prisustvuje svečanom otvaranju

04 sep 2018

"Očigledno je da nisam nikakav 'VIP', kad nisam znao ni gde je 'ulaz za VIP-ove'!"

Otvaranju novog železničko-drumskog mosta preko Dunava kod Novog Sada, a na mestu nekadašnjeg Žeželjevog mosta, nije prisustvovao i njegov projektant Aleksandar Bojović.

Odsustvo čoveka koji je zaslužan za gradnju primetili su predstavnici medija, ali na otvaranju nije bilo moguće saznati razloge zbog čega on nije prisutan.

Ipak, sam Bojović, koji se tokom proteklih godina slabo pojavljivao pred novinarima, opisao je na forumu nsbuild (gde je inače redovno pisao o gradnji mosta) kako je pokušao da prođe pored policijskog obezbeđenja i bude među najvišim državnim funkcionerima na otvaranju mosta.

Svoj pokušaj da i on bude „VIP“ opisao je verno u tekstu pod naslovom „Otvaranje mosta – lični doživljaj“. Portal 021 prenosi njegovo pismo u celosti.

„Dva dana uoči otvaranja dobio sam mail – zvanični poziv Ministarstva građevine za prisustvo otvaranju Mosta. Znajući da će to biti festival svega, samo ne predstavljanje graditelja bar 30 sekundi, u prvi mah sam mislio i da ne dolazim. Ipak, prevladalo je da na pristojnost treba odgovoriti pristojnošću. Zahvalio sam se na pozivu i potvrdio prisustvo nas dvojice iz firme – projektanta Mosta, dajući imena i prezimena obojice (mada to pozivom nije traženo), misleći da će to biti potrebno zbog kompletiranja spiska osoba koje će biti na Mostu kao pozvani gosti.

Očekujući gužvu u Novom Sadu i poseban režim saobraćaja, planirali smo da ostavimo našeg Punta kod hotela „Aurora“ (na Novosadskoj strani i u neposrednoj blizini Mosta) i da se stepenicama popnemo na Most. Ispostavilo se da je sve u ovom odličnom planu bilo pogrešno!

Stigli smo do „Aurore“, ali je pristup stepeništu na Most bio onemogućen. U redu, popećemo se nekako uz nasip van stepeništa. Nemoguće! Policija je sve do obližnjeg podvožnjaka potpuno onemogućila bilo kakav pristup nasipu. Dobro. Vraćamo se u Punto, vozimo do podvožnjaka i ka Mostu, skrećemo desno i ostavljamo auto kod nekakvog placa sa automobilima. Peške prilazimo mostu. Policija je blokirala bilo kakav prolaz.

Prilazim policajcu i zamolim za prolaz – ja sam među pozvanim gostima. Ljubazno odbijanje. Onda potežem najteži argument – ja sam projektant Mosta! Policajac: „Pre Vas su dvojica isto to rekla … idite na VIP-ulaz ispod mosta“! Vidim da je rezultat isti kao da sam rekao da sam Napoleon.

Do tog „VIP-ulaza“, (verovatno kod stubova 4 i 5), ima nekoliko stotina metara. Nećemo stići na vreme. Zovem u pomoć jednu koleginicu. Kaže poslaće jednog vozača sa autom da nas pokupi. Čekamo taj auto, dugo čekamo … Vozač se javlja telefonom: Gde ste? Opet opisujem našu poziciju. Opet dugo čekamo …

U međuvremenu, stižu crne limuzine, izlaze zvaničnici. Sa desne obale, vidimo, nailazi mnogo naroda uzvodnom pešačkom stazom. Oko nas nema mnogo sveta. Ljudi stoje, ćute i samo gledaju, neki najuporniji pokušavaju da od policije izmole prolaz.

Opet se javlja vozač. Ne može da nas nađe, gde smo? Zahvaljujem se na trudu i prekidam dalje čekanje. Utom se čuju glasovi govornika sa Mosta. Očigledno je prekasno tražiti dalje bilo kakve „VIP-ulaze“.

Odlučujemo se da stupimo na Most sa druge obale, da se priključimo narodu, i onako nismo nikakvi VIP-ovi. Prelazimo na drugu obalu, ali … Malo dalje od „Akva Dorije“ policija je takođe blokirala prolaz. Otkud onda onoliki svet na Petrovaradinskoj strani Mosta?

Posle i ovog neuspeha, poslednja korekcija: idemo u „Balkan ekspres“, gde smo svih ovih godina odlazili na ručak ili večeru posle napornih dana na gradilištu. Posle toga, vratićemo se na Most koji je će biti otvoren za saobraćaj. Preći ćemo kolima ili peške, ili na oba načina.

Ispostavilo se da jedino poseta „Balkan ekspresu“ nije bila greška! Na keju, koji je bio zaprepašćujuće prazan, čekali smo više od sat, bezuspešno loveći bilo kakav znak uspostavljenog drumskog saobraćaja. Osim ponekog bicikliste i pešaka – ništa! Najzad, u 2 sata, poslednja odluka – idemo kući!

Za ovaj totalni neuspeh ne krivim nikog. Očigledno je da nisam nikakav „VIP“, kad nisam znao ni gde je „ulaz za VIP-ove“! Kako su svi ostali „VIP-ovi“ to znali, sa svim svojim šoferima, samo nas dvojica nismo. I još gore, posle pomenutog poziva Ministarstva, bar nekoliko sekundi smo mislili da smo ipak nekakvi „VIP-ovi“, nešto smo i radili oko Mosta, neko je to ipak zapazio …

Na kraju, kod kuće, u potpunom razočarenju povodom svojih neuspelih pokušaja da prisustvujem otvaranju Mosta, palim kompjuter i pravac na NSBuild, da čujem odjeke i vidim fotografije. Najprijatnije moguće iznenađenje: čestitke i jednostavne divne reči upućene meni i graditeljima! Hvala vam prijatelji!

Izgleda da jedino mi, koji nismo VIP-ovi, smo sposobni za prirodnu ljudsku komunikaciju, slagali se ili ne u mišljenju. Domaće vaspitanje, poštovanje sagovornika i uopšte nezlonamerno ponašanje, veliki su kvaliteti učesnika ovog Foruma, oprobano i u najtežim trenucima izgradnje Mosta.

Hvala još jednom!

Nastavljamo naše razgovore. Siguran sam da će biti još pitanja i diskusija, sada kad svi mogu da ga pređu i dožive na svoj način“.

(021) 

Podelite ovu stranicu!