Progon Hrvata – krvavi trag na vojvođanskoj multikulturalnosti

12 Apr 2012

Srem boli sudbina njegovih Hrvata

„Nijedan od zločina nad vojvođanskim Hrvatima koji su se desili tokom devedesetih godina do danas nije sudski procesuiran u Srbiji. U Sremu i jugozapadnoj Bačkoj ubijeno je ili nestalo 25 građana hrvatske nacionalnosti“, izjavila je danas u Novom Sadu Snežana Ilić, izvršna direktorka zrenjaninskog Centra za razvoj civilnog društva.

Ona je na promociji knjige Tomislava Žigmanova „Osvajanje slobode“, koja je održana u Medija centru Vojvodine, rekla da je „krv ubijenih i nestalih vojvođanskih Hrvata – najsvežiji krvavi trag na vojvođanskoj multikulturalnosti“.

„Kada govorimo o hrvatskoj zajednici u Vojvodini, proteklih 20 godina možemo posmatrati kao proces od njihove potpune stigmatizacije do priznanja. Oni su taoci odnosa Srbije i Hrvatske“, rekla je Ilić.

Ona smatra da je unapređenje položaja Hrvata u Srbiji u protekloj deceniji posledica poboljšanja odnosa Hrvatske i Srbije, ali i činjenice da Hrvati žive u Vojvodini, čiji su građani i administracija etnički senzibilisani.

„Zabrinjava, međutim, podatak da se udeo manjinske populacije u Srbiji neprestano smanjuje. Moguće je da ćemo uskoro imati dobre zakonske okvire za prava nacionalnih zajednica, ali će preostati mali broj onih koji će ta prava koristiti“, rekla je Ilić.

Autor knjige Tomislav Žigmanov, koji je i direktor Zavoda za kulturu vojvođanskih Hrvata, rekao je da među Hrvatima u Vojvodini još uvek postoji strah da iskažu svoju nacionalnost.

„Taj strah je posledica činjenice da se država Srbija nikada nije jasno i glasno odredila prema progonu Hrvata koji se dešavao tokom devedesetih godina“, rekao je Žigmanov.

On je rekao da Hrvati u Vojvodini nisu više izloženi etnički motivisanom nasilju indukovanom od strane države, ali da im predstoji borba za prava koja uživaju druge manjinske zajednice u Vojvodini slične brojnosti.

„Stereotipi prema Hrvatima još uvek su živi, a više od 50 odsto građana Srbije ima negativnu sliku o Hrvatima“, upozorio je Žigmanov.

Politikolog Duško Radosavljević je rekao da smo dužni da „sebi i svojoj deci objasnimo gde su nestali Vojvođani hrvatske nacionalnosti, čiji se broj smanjuje od početka devedesetih do danas“.

„Mi znamo za slučaj Hrtkovci, ali postoje i druga sela, pogotovo u Sremu, gde su činjeni zločini nad Hrvatima. Srem boli sudbina njegovih Hrvata“, rekao je Radosavljević.

Radosavljević je istakao i da se situacija u kojoj se nalaze nacionalne zajednice posle 2000. popravila, ali da nacionalne manjine danas predstavljaju samo „ukras demokratije“. On je kritikovao to što se predstavnici nacionalnih saveta nalaze na izbornim listama pojedinih partija i založio da se promeni Ustav Srbije i obezbede zaštićena mesta za pripadnike nacionalnih manjina u republičkom parlamentu.

„Ovakav sistem pogoduje samo manjinskim elitama, a ne i građanima“, rekao je Radosavljević.

Knjigu Tomislava Žigmanova „Osvajanje slobode – Hrvati u Vojvodini“ objavilo je Hrvatsko akademsko društvo. U pitanju je naučna studija o aktuelnom društvenom položaju hrvatske nacionalne zajednice u Vojvodini.

Tomislav Žigmanov je rođen 1967. godine, poznati je vojvođanski književnik i publicista. Živi i radi u Subotici. Po zanimanju je profesor filozofije, a osim stručne literature, piše i prozu i poeziju.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!