VLADIMIR ILIĆ: Profesor ne svedoči protiv studenata

04 Feb 2015

Vlast preti profesorima da će biti saslušavani u krivičnim postupcima protiv njihovih studenata

Verbić je uobrazio da je Franjo Herljević, Stefanović si umišlja da je Stane Dolanc.

Prave se da pokreću karikaturalan Proces osmorici, izvrgavajući ruglu tragični Proces šestorici iz 1983. i 1984, čija je cena bila gubljenje jednog ljudskog života.

Novosti su sredinom januara objavile da je javni tužilac naložio policiji da preduzme prikupljanje obaveštenja o nasiljima počinjenim za vreme tromesečne krize na Filozofskom fakultetu. Dekan Fakulteta izjavio je da će studenti ili profesori možda biti pozivani na saslušanja.

Na činjeničnoj ravni, kriza na Filozofskom predstavljala je napad Bolonje u njenom nasilnom obliku na Prosvetu. Na idejnoj ravni, ona predstavlja pseudoreligiozni sukob dela studenata sa profesorima, gde obe strane polažu pravo na apsolutnu istinu, i gde se drugi vide kao Drugačiji.

Šteta od tromesečnog nasilnog ometanja nastave je ogromna. Najmanji trošak je uništena ili otuđena državna imovina za čiju vrednost kažu da se kreće oko milion dinara. Izgubljeno je bezbroj radnih sati, a najveću cenu plaćaju novčanici ili kreditna opterećenja roditelja studenata iz unutrašnjosti, kojima je mesecima nasilno bila onemogućena nastava.

Da ne bude nesporazuma: postoje situacije kada prosvetna vlast ima obaveze da obezbedi prisustvo policijske vlasti na univerzitetu kako bi se omogućilo odvijanje nastave. Levičar Teodor Adorno je kao rektor Slobodnog univerziteta u Berlinu doveo policiju na fakultete da ih isprazni od komunističkih nasilnika koji su sprečavali nastavu. Dekan Filozofskog fakulteta bio je obavezan da 11. oktobra 2014. obezbedi nastavak nastavnog procesa u saradnji sa upravnom vlašću. Moj neposredno nadređeni u službi, upravnik Odeljenja za sociologiju, dužan je da podnosi disciplinske prijave protiv onih koji nasilno ometaju nastavu.

Naše kolege koje obavljaju rukovodeće funkcije, na dobro Prosvete i univerziteta, odnosno svih profesora i svih studenata, ne smeju da u određenim situacijama ne zovu policiju.

Po jedan uniformisani policijac na svakom spratu fakulteta bio bi dovoljan da se kriza za par dana završi i da se policija povuče.

Državnoj vlasti nije odgovaralo da se kriza okonča. Filozofski je bio, i još je, autonoman, a uspostava građanskog stanja umesto tromesečnog prirodnog stanja samo bi očvrsnula njegovu autonomiju.

Policija, protivno zakonu, nije htela da interveniše. Kada mi je 26. decembra nasilno prekinuta nastava, prisutna prodekanka koleginica Stefanović, koja je, u skladu sa statutom, zastupala dekana trenutno nesposobnog da obavlja svoju dužnost, naložila je sekretaru Fakulteta, kolegi Ivaneži, da u skladu sa mojim zahtevom zove policiju. On je to učinio četrnaest puta za jedno posle podne. Ovo dvoje ljudi obavili su svoju dužnost. Policija nije, dobila je naređenje da ne ulazi na Filozofski fakultet, mada su za to postojali svi zakonski uslovi.

Vlast, državna, prosvetna i policijska, oslabila je Fakultet svojim nečinjenjem. Sad, kada su krizu pojeli inercija fakultetskog ritma rada, posvakodnevljenje same blokade, kao i jedinstven otpor kolega sa Odeljenja za klasične nauke, sada se vlast meša.

A kriza je gotova. Na poslednjem ljotićevskom Zboru samo je deset studenata i njihovih pajtaša sa ulice glasalo za nastavak blokade. Filozofski fakultet ima nekoliko hiljada studenata.

Sad dolazi drugi deo priče. Ono što ne sme da ne uradi nosilac rukovodećih dužnosti (rektor Adorno, ministar prosvete, ministar policije, dekan, upravnik odeljenja), nipošto ne sme da uradi profesor koji ne vrši takve dužnosti.

Kada je dekan insistirao da podnesem krivične i disciplinske prijave protiv nasilnika, odbio sam. Neću da radim njegov posao. Profesor ne progoni studente, pa ni njihove pajtaše.

Priča o disciplinskim prijavama, koja je izazvala reblokadu Fakulteta u decembru, bila je (ne znam da li je još uvek) običan blef. Prve podnete prijave apsolutno zastarevaju ovih dana. Podnošene su da bi se umirili razjareni i uplašeni profesori, ne da bi bile procesuirane.

Sad tužilac nalaže policiji da reaguje po krivičnim prijavama. A tužilac, ako je verovati uzastopnim Izveštajima o napretku Evropske Komisije, u onim delovima njihovog sadržaja na koje Vlada Srbije nema primedbi, nije nezavisan: on je pod kontrolom izvršne vlasti.

Vlast preti profesorima da će biti saslušavani u krivičnim postupcima protiv njihovih studenata. U sličnim situacijama komunisti i Miloševićevi socijalisti primenivali su represiju; postpetooktobarske vlade koristile su korupciju i lasku (medijsku prohodnost) da bi manipulisale profesorima. Sadašnja vlast, projektujući vlastitu glupost na druge, računa samo sa mogućom glupošću profesora.

Šta je smisao procesuiranja krivičnih prijava? Ne dovršavanje postupaka (inače bi bile donete presude u aferi Indeks, a ministar policije bi sedeo na optuženičkoj klupi zbog intelektualne krađe) nego njihovo prolongiranje, uz povremeno zamiranje i oživljavanje procesnih radnji. Smisao tužiočevog naloga je trajno ucenjivanje i studenata i profesora. Napad na autonomiju Filozofskog fakulteta.

Zar da se posle trideset godina rada kompromitujem pred samim sobom tako što ću svedočiti protiv studenata? Da postanem policijski doušnik?

Ako me pozovu telefonom, proći će kao što su prolazili policija, RDB i BIA kad su me njihovi službenici uznemiravali. Poslaću ih gde ih ide, kao i sve druge napasnike.

Ako mi pošalju uniformisanog policajca da me privede na davanje iskaza, ili ukoliko dobijem poziv sa čitkim potpisom i punim krugom pečata, odazvaću se. Daću generalije i reći da ne znam ništa ni o čemu. Kad me budu upozorili da ometam istragu, tražiću da vidim rešenje o otvaranju istrage. Vlast će istragu otvoriti pre ili posle, ako je drugi problemi ne odvedu u nekom različitom pravcu. Tada, kada me upozore da ometam organe gonjenja, reći ću, u odgovoru na svako pitanje, da sam pravno neuk, da ne poznajem ZKP, ali da bi sadržajem svakog svog odgovora okrivio sebe za krivično delo, od čega me ZKP izvesno čuva.

Ministri su ucenjeni, podrepaštvom, lažnim doktoratom, svim i svačim. Mi profesori nismo. A nismo ni glupi kao ministri.

Vlast nije radila što je morala da radi. Sada pokušava da odigra jednu udbašku igru, ali je i za to nesposobna.

Bez mene, kolega Verbiću, gospodine doktore Stefanoviću, bez mene. Puter je na vašoj, ne na mojoj glavi.

Vladimir Ilić

Tekst je 18. januara 2015.poslat Peščaniku. Redakcija portala nije bila sklona da ga objavi. U međuvremenu su predviđanja iz napisa počela da se ostvaruju. Autora je nazvao telefonski manijak koji se predstavio kao policijski inspektor; Ilić je upotrebio leksičko blago srpskohrvatskog jezika, pribavljeno u šiobusima i staničnim bifeima, kao i uvek u sličnim slučajevima uznemiravanja. Desetak studenata Filozofskog fakulteta odazvalo se poslednjih dana pozivima na policijske informativne razgovore.

Podelite ovu stranicu!