Prizivanje đavola u Srpskom narodnom pozorištu

19 Oct 2015

Ili: "Dani Srpske u Srbiji"

Srpsko narodno pozorište bilo je u ponedeljak uveče poprište svečanog igrokaza pod nazivom “Dani Srpske u Srbiji”, a na bini su se ređali Srbi – mali, veliki i gromade.

Mali (a nije Siniša) gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević pokušao je da sakrije tremu pred impozantnim skupom, a naročito pred najvišim velikodostojnicima Srpske pravoslavne crkve, ali mu nije baš najbolje išlo pa očevici iz njegovog okruženja tvrde da se od uzbuđenja malkice i… (hm, znate već šta, erotika čista). Evocirao je Vučević borbu vojvođanskih Srba za “prisajedinjenje ostalim srpskim zemljama”: “I ostvarili smo taj san. Možda zato najbolje razumemo te iste snove i želje kod vas, našeg prekodrinskog roda, osećamo tu čežnju preko Drine, jer je ista bila preko Dunava i Save. RS je tvrđava srpskog naroda i najveći uspeh u (pazite sad!) – odbrambenim ratovima devedesetih”, kazao je Vučević.

Irinej

Zna li Irinej Bulović ko je Milan Lukić?

Potom se na sceni pojavio Saruman. Ne, pardon, nije Saruman. A ko je onda? A, da, to je bački episkop Srpske pravoslavne crkve (SPC) Irinej Bulović. On je rekao da reka Drina ne razdvaja, već “spaja srpski narod sa obe obale reke” i dodao da se “s pravom” može reći da su RS i Srbija “jedna celina” i da predstavljaju “suštinsko jedinstvo i zajedničko organsko pripadanje čitavom pravoslavnom svetu”. “Bosna i Hercegovina su bile većinske srpske zemlje do Josipa Broza, ako mu je to bilo pravo ime”, našalio se valjda Irinej, ako je ta grimasa značila osmeh. “Za Srbe sa obe strane Drine nema te granice koja nas može razdvojiti. Ne postoji reka Drina nego samo jedna velika na Drini ćuprija koja nas čini nerazdeljivim”, poručio je episkop Irinej, govoreći valjda o istoj onoj ćurpiji na Drini sa koje su Milan Lukić&co. bacali preklane nesrbe u rečne virove. I sa koje put vodi u “Andrićgrad”, koji je Nemanja Kusturica sagradio baš na kostima nesrba u Višegradu, da se ruga bolu njihovih familija. Ne znaju Nemanja i Irinej, to jest baš ih briga za to, da se u pristojnom društvu više ne peva sevdalinka “U lijepome starom gradu Višegradu”, jer su zlikovci baš tu, na Bikavcu na kojem su u pesmi pevali slavuji, zarobili a potom zapalili više od 70 Bošnjaka – žena, dece i staraca. “Samo tebe, draga, na Bikavcu nema…”

patrijarh Irinej

Mirotvorac: patrijarh SPC Irinej

Cela je sala u Srpskom narodnom pozorištu ustala na noge lagane kada je ka govornici krenuo patrijarh SPC Irinej. Bože nas oprosti, još bi neko mogao pomisliti da je reč o pravoslavnim fundamentalistima! Patrijarh je svoje verne ovčice (među kojima je naravno bio i tzv. Nele Karajlić) koje su na njegovo “Pomaže bog, braćo Srbi” odmeketale “Bog ti pomog’o” potezom ruke udostojio sedenja, kako bi u miru božjem mogle odslušati njegove premudre i mirotvorne reči da je Republika Srpska “srpska država stvorena u našem vremenu”. I dobro je što su seli, jer ko bi ostao na nogama nakon ovih reči tog mudrog i nadasve hristoljubivog pastira: “RS je stvorena na tim prostorima da okupi narod srpski i da bude faktor mira na ovim prostorima. To je u našoj prirodi, našoj kulturi, našoj istoriji, jer mi nismo nikada osvajali tuđe prostore već smo branili svoje. RS postoji i postojaće na radost celoga srpstva”, rekao je Irinej.

I kao što to obično biva, zvezda večeri uvek dolazi na kraju – predsednik RS Milorad Dodik, sirovina od čoveka, gromada od Srbina, a socijaldemokrata. “Srbija i RS su dve srpske države”, “Ne smemo graditi Bosnu i Hercegovinu, jer BiH nije dobro mesto za Srbe”, “Srbija je naša želja, Srbija je mesto gde želimo da idemo za razliku od onoga gde nas guraju a gde nećemo”, ne baš tečno govorio je knez Laktašenko, za koga su zlobnici rekli da je u Novi Sad došao pre svega da obiđe sopstvene nekretnine i zemlju.

Dodik

Dodik: Sagradićemo Route 666 do Beograda!

Ubeđeni levičar Milorad naveo je da je u RS u poslednje vreme izgrađeno nekoliko stotina crkava, “jer Srbi na taj način čuvaju svoj identitet, pošto globalizacija kod nas ne može tek tako da prođe jer mi ne želimo da izgubimo svoj identitet”. “Otvorili smo prvi vrtić u Kozarskoj Dubici u okviru crkve i sada ćemo to da radimo”, smelo je najavio fundamentalno vaspitne metode Dodik. “Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!” Ček malo, kakve sad to veze ima? To je ionako izvalio onaj izdajnik Dositej.

Najavio je Do-dick i da će biti izgrađen autoput od Banjaluke “sa usmerenjem prema Srbiji” i dodao da je to kapitalan projekat. “Želimo da na taj način spojimo Banjaluku i Beograd. Neki kažu: pa imate u blizini autoput Beograd – Zagreb. Ali videli smo šta to znači. Autoput nije samo za vožnju, on je i za osećaj, on je i za dušu jer prolazi kroz naše zemlje”, stvarno je baš tako rekao nezavisni socijaldemokrata Dodik.

I da li se đavo stvarno na kraju pojavio? Sem njegovih sluga, nismo ga sreli. Ali, đavo će svakako doći po svoje…

(Autonomija)