Prisluškuju nas više no što mislimo

04 Aug 2011

Vreme je da se ozbiljno zamislimo nad tim da živimo u zemlji u kojoj se uređaji za prisluškivanje uvoze nesmetano i praktično nekontrolisano, a prodaju čak i preko malih oglasa.

Privatnost građana krši se na vrlo različite načine i često dolazi do povrede privatnosti i prava na zaštitu podataka o ličnosti, kaže Rodoljub Šabić za Blic. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti kaže da zabrinutost građana zbog mogućeg prisluškivanja, koje je samo jedno od načina ugrožavanja privatnosti, nije nerealna i napominje da pritom ne misli prvenstveno na državne strukture.

“Vreme je da se ozbiljno zamislimo nad tim da živimo u zemlji u kojoj se uređaji za prisluškivanje uvoze nesmetano i praktično nekontrolisano, a prodaju čak i preko malih oglasa. Mogućnost da se u takvim uslovima prisluškivanjima bavi ko zna ko, od pojedinaca preko takozvanog privatnog sektora bezbednosti, interesnih ili stranačkih grupa do kriminalaca, sasvim je realna”, upozorava poverenik.

On ističe da to samo govori o izuzetno niskom nivou društvene svesti kad je reč o ugrožavanju privatnosti građana. Međutim, kako kaže, suprotno uvreženom mišljenju da nas neko prisluškuje onda kada imamo loše telefonske veze, to se zapravo događa onda kada su veze kristalno čiste jer osobe koje nas prisluškuju ni na koji način ne žele da se otkriju.

Ima, navodi Šabić, i posebno ozbiljnih sistemskih ugrožavanja privatnosti kada se propisima koje država donosi dovode u pitanje Ustavom zajamčena prava građana, a aktuelan primer toga je predlog pravilnika o tehničkim zahtevima za uređaje i programsku podršku za zakonito presretanje elektronskih komunikacija i zadržavanja podataka o elektronskim komunikacijama.

Šabić ističe da je u skladu sa Ustavom i Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti dopuštena obrada podataka o ličnosti samo po dva osnova: jedan je ako je to predviđeno zakonom, a drugi je pristanak građanina o čijim se podacima radi.

“Shodno tome, građanin koji ne razume zašto neko od njega traži određene lične podatke i ne želi da ih da treba da insistira na tome da mu onaj ko podatke traži učini nespornim da to traži na osnovu zakona”, podvlači poverenik.

Podrška produžetku rasprave iz ANEM-a

ANEM i Društvo sudija podržali su u sredu zahtev poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti da se produži javna rasprava o pravilniku o presretanju i zadržavanju podataka u elektronskim komunikacijama i apelovali da se u nju uključe i predstavnici akademske zajednice, medija, civilnog društva i elektronskih operatora.

ANEM upozorava Ministarstvo kulture, informisanja i informacionog društva da se predlozima iz pravilnika ograničavaju prava medija i novinara da štite poverljivost svojih izvora.

(Blic)

Podelite ovu stranicu!