Pripadnost Vojvodini je živa i ne može se izbrisati

10 Jun 2014

Vojvodina je najviše napredovala kada je bila autonomna, kada je izdejstvovala politički subjektivitet i kada je raspolagala rezultatima svog rada

Učesnici skupa na kome je u Beogradu promovisan zbornik “Antifašizam AVNOJ autonomija” izrazili su zadovoljstvo što se o složenom političkom i demokratskom pitanju Vojvodine, nakon više decenija, konačno priča i u glavnom gradu Srbije.

“Pitanje Vojvodine složeno je i trajno pitanje prema kome je Beograd ravnodušan”, rekla je istoričarka Latinka Perović, na skupu na kome su pitanja autonomije sa istorijskog, nacionalnog, ustavnog, političkog i ekonomskog aspekta razmatrali i Ranko Končar, Živan Berisavljević i Dimitrije Boarov.

Na skupu je predstavljen zbornik “Antifašizam, AVNOJ, autonomija”

Latinka Perović je ocenila da je važno da se o tom pitanju “koje ima 165 godina dugo istorijsko trajanje” razgovara i danas, kada je Vojvodina civilizacijski unazađena, politički ponižena i ekonomski opljačkana.

“Pitanje Vojvodine prošlo je različite istorijske faze od Habsburške monarhije, Kraljevine Jugoslavije i SFRJ. Najveći uspon doživela je od 1974. do 1980. godine”, podsetila je Latinka Perović i dodala je da Vojvodina najviše napredovala kada je bila autonomna, kada je izdejstvovala politički subjektivitet i kada je raspolagala rezultatima svog rada.

Ona je govorila i o očuvanoj kulturnoj tradiciji i eliti koja je stvorila Vojvodinu i koja je izvor otpora i brana njene devastacije. “Ekonomsko propadanje i zaostajanje pogađa Vojvođane ali podstiče elitu da zvoni na uzbunu, opominje javnost, a pripadnost kulturno-istorijskom krugu Vojvodine je živa, daje joj identitet i ne može se izbrisati”, rekla je Latinka Perović.

Prema njenim rečima, Vojvodina kao evropska regija uslovljena je evropskom perspektivom Srbije, bez koje će Srbija ostati izolovana i prisiliti te regione sa svojom tradicijom da se fragmentizuju.

Politikolog Živan Berisavljević ocenio je da je važno da se o pitanju Vojvodine kao krupnom, političkom i demokratskom pitanju počinje razgovarati i u Beogradu.

Berisavljević je ukazao na to da je “cunami zabluda” i nesporazuma oko vojvođanskog pitanja zahvatio najveći deo javnosti. Dodao je da se Srbija ne može demokratizovati a ni evropeizirati bez rešavanja vojvođanskog pitanja.

Novinar Dimitrije Boarov upozorio je na one koji žele pitanje autonomije Vojvodine da svedu na pitanje autonomije novčanika. Boarov je ukazao na to da je vojvođanski BDP ispod republičkog, što je zapanjujuće kada se uzmu u obzir njeni resursi.

“Vojvodina ne traži ništa tuđe, traži samo svoje, i pravo na razvoj i dostojanstvo”, rekao je Boarov i dodao da sve što ima je nadležnost nad neregulisanim putevima.

Istoričar Ranko Končar ocenio je da u naslovu zbornika koje čini trojstvo reči – AVNOJ predstavlja istorijsku pojavu a antifašizam i autonomija jednako su prisutni u prošlosti, bližoj i daljoj, ali i u sadašnjosti sa različitim značenjima i sadržajima.

Knjiga, visokog akademskog nivoa, nastala je na osnovu izlaganja na okruglom stolu održanom u novembru u parlamentu Vojvodine povodom 70. godišnjice Drugog zasedanja AVNOJ-a. Na skupu su učestvovali istoričari, publicisti, politikolozi i kompetentna kulturna javnost.

(Beta/RTV) 

Podelite ovu stranicu!