Prinos, kvalitet i još ponešto

01 Aug 2011

Treba li nama, maloj ali potencijalno jakoj agrarnoj državi, da svake godine izmišljamo nove mere u politici prema poljoprivredi? Sigurno ne. Upravo ova žetva 2011. je pokazala pravi potencijal Srbije.

Kona?no je završena žetva 2011. Sve je poznato i izvesno: prinos pšenice je odli?an, a kvalitet zrna još bolji. Svi bi trebalo da budu zadovoljni i sre?ni. Bila je ova 2010/2011. sezona za pam?enje proizvo?a?ima, stru?njacima, mlinarima, pekarima, trgovcima žitom ali i državi.

Prizna?emo: prijatno su nas iznenadile vremenske prilike u završnom periodu vegetacije, u kojem su temperature vazduha bile gotovo idealne. Takvo vreme se dešava veoma retko, možda jednom u 10-20 godina. Biljke su dobro nalile zrno, a bilo je i mogu?nosti da sve rezervne materije u njemu formiraju svoj kona?an oblik. Tako smo dobili i kvalitet o kojem ve?ina evropskih zemalja može samo da mašta. Prinos i kvalitet zrna pšenice nije postignut samo zahvaljuju?i povoljnom vremenu. Pre toga, još od jeseni, proizvo?a?i su ulagali mnogo truda, a naro?ito mukom ste?en novac, da bi stvorili potencijal biljci. Tek je onda fotosinteza mogla da u?ini svoj deo posla. Dok je pšenica rasla na njivama, gorak ukus u ustima proizvo?a?a zbog prethodnih poraza i poniženja je polako nestajao. Zamenjivala ga je nova nada u poljima. I dok su primenjivali sve mogu?e mere nege pšenice, proizvo?a?i su jednim uhom slušali vesti tržišta a drugim osluškivali glasove od nadležnih pokušavaju?i da prona?u sebe u svemu tome. Za to vreme negde, skriveno od javnosti, donošene su velike i hrabre odluke za spašavanje od sopstvene bruke. Proizvo?a?i nisu krili svoje nezadovoljstvo zbog donetih odluka o ograni?avanju izvoza. Svi oni odreda žele da naša država ima dovoljno svega, a da ima i za prodaju. Jer, od ne?ega se mora živeti. Njihov strah i nezadovoljstvo je nastalo refleksno, jer su ovu meru shvatili kao pritisak na cenu budu?e žetve, ove o kojoj je re?.

“Opet ?e nam trgovci oboriti cenu u vreme otkupa”, razmišljao je jedan paor. Drugi paor je rekao: “Sada samo treba da po?ne uvoz žita pred žetvu, pa da sve bude jasno”. Ovaj je bio blizu istine. A pšenica je u to vreme bila visoka i bujna trava. Objektivni posmatra?i tržišta poljoprivrednih berzanskih proizvoda smatraju da se bilansi pšenice u svetu prosto fingiraju (nameštaju), kako bi što ve?i profit ostao trgovcima a što manji proizvodnji. To se pogotovo ?ini na isto?nim berzama. Prognoze cena za naredni period su potpuno špekulativne prirode. A ako nisu, onda su alarmantne. Ispada da trenutno u svetu pšenice ima na pretek, a da kukuruza i uljarica nema. A kad ove biljne vrste do?u na red da se ubiraju, bi?e obrnuto. I tako u nedogled…Uvek se pitamo da li i farmer Evropske unije, koji se tako?e bavi primarnom poljoprivrednom proizvodnjom, ima ovakve muke. Da li samo farmeri u državama kandidatima za EU imaju problem sa plasmanom svojih proizvoda? Videli smo da i oni znaju da isteraju traktore na puteve, a onda duže vreme zavlada mir.

Žetva 2011. je  pokazala pravi potencijal Srbije. ?im se više uloži u proizvodnju, ona to odmah vra?a. Znaju?i kakve je sve slabosti nosila u sebi protekla proizvodnja, možemo zamisliti koliki bi prinosi bili da je primenjeno sve ono što je struka preporu?ivala. Sa strukom i znanjem se možemo boriti za bolju konkurentnost. Ali se za to izboriti možemo samo uz materijalnu pomo? proizvo?a?ima.Važna strana ovogodišnje proizvodnje je kvalitet zrna. Mislim da se svi slažemo da nema ve?e uvrede za proizvo?a?e nego kada neko našu pšenicu deklariše kao “sto?nu”. Zašto je sto?na? Da li zato što nije po ukusu trgovaca, mlinara, pekara…Navikli smo da se svake godine traži i na?e mana u kvalitetu pšenice. Ta se mana proglasi klju?nom i obara se cena. Izuzetak od ovog pravila u Srbiji je bila prošla 2010. godina, kada se kupovalo sve što je li?ilo na pšenicu jer je nije bilo. Nije se dugo ?ekalo da se na?e mana ovogodišnjem rodu. Prona?eni su negde neki uzorci sa sadržajem glutena na granici dobrog kvaliteta. Ne zna se ni koja je sorta u pitanju, ni koji proizvo?a?. Tek da se o ne?emu pri?a. Ali proizvo?a?i su doneli odluku: sa?eka?e sa prodajom jer znaju da odležavanjem pšenica dobija na kvalitetu (i verovatno na ceni).

Krajnje je vreme da kao struka ustanemo protiv lošeg tretmana pšenice, posebno kad je re? o kvalitetu. Sorta je nosilac kvaliteta. Stvoriti sortu koja ?e biti istovremeno i prinosna i kvalitetna veoma je teško. Skoro uvek malu prednost ima prinos nad kvalitetom. Mnogo je teže ispuniti uslove za visok tehnološki kvalitet, koji ujedno donosi ve?i i sigurniji profit. Zbog toga se u svim zemljama koje proizvode pšenicu više od svojih potreba odvaja kvalitetnija od manje kvalitetne. Jedino se kod nas u Srbiji to ne ?ini. To nije dobar put za unapre?enje proizvodnje i za izvozne planove. Prevlada?e prinosne a ne kvalitetne sorte ako nema razlike u ceni. Mešanje kvaliteta i nekvaliteta dovodi do pada vrednosti pšenice i brašna, ali i pove?anja cene proizvodnje u pekarstvu. Prilika je da pred setvu 2011/2012. za isti sto sednu svi oni koji mogu doprineti da se pšenici kona?no obezbedi mesto koje zaslužuje. Pogreši?e svi oni koji ne uvi?aju izvozne šanse srpske poljoprivrede.

Prof. dr Miroslav Maleševi?

(Poljoprivrednik)

Podelite ovu stranicu!