Priča o Dodikovom lobiju u Vašingtonu

19 Aug 2018

Američki analitičari smatraju da bi se zbog nastavka destruktivne politike Milorada Dodika i važećih sankcija Vašingtona prema njemu, na udaru mogla naći i njegova evropska imovina. Pod lupom su i oni koji ga podržavaju

Klupko se polako raspliće oko otkrića američkih medija da bar dvoje saradnika predsedničke kampanje Donalda Trampa sada lobira u korist „proruske srpske separatističke partije”. Njen lider Milorad Dodik, stavljen je na crnu listu SAD zbog nepoštovanja Dejtonskog sporazuma .

To za predsednika Trampa nije dobra vest – da ga povezuju uz Dodikovu bosansku „rusku vezu”. Ovdašnji mediji već uveliko analiziraju zašto je premijerka Republike Srpske Željka Cvijanović nedavno u Vašingtonu naprosto saletala zvaničnike aktuelne američke administracije. Čak da je to radila, kako tvrde dobro upućeni izvori – „usput, koristeći za to promociju jedne knjige”, sigurno je da nije odabrala najpovoljniji politički trenutak.

To da Dodikovi predstavnici lobiraju u najmoćnijoj političkoj prestonici sveta, u Vašingtonu, nije novost. Ali, relativno je novi politički kontekst u kojem aktuelni američki predsednik ostaje pod istragom specijalnog istražitelja (bivšeg direktora FBI-a) Roberta Milera – zbog mogućih neprikladnih veza s Putinovom Rusijom.

Ričard Kauzlarih, bivši američki ambasador u Sarajevu, sada profesor na Džejms Mejson Univerzitetu u Vašingtonu i ekspert za međunarodne odnose i sigurnosti, u razgovoru za DW iznosi uverenje da lobiranje bosanskih Srba u Vašingtonu neće promeniti stav najmoćnije zemlje sveta prema BiH i njenom okruženju. Uprkos tome što se nova geostrateška rekonfiguracija još ne da naslutiti, malo ko može predvideti sledeće Trampove poteze.

„Želim biti jasan do kraja: niko ne zna kakva je vrsta dogovora postignuta između Putina i Trampa u Helsinkiju”, rekao je Kauzlarih za DW. „Znam da su mediji sugerisali da je SAD omekšala svoju poziciju o podeli Kosova zbog takvog razumevanja. I Dodik i Beograd se možda nadaju promeni američke politike prema BiH i Kosovu zbog ‘dila’ između Putina i Trampa. Ali, ne vidim još nikakve znakove da se to dogadja”.

Ovog bivšeg američkog diplomatu brinu „neka imena” Trampovih savetnika na koje se plaćenim lobiranjem želi ostvariti uticaj. Kauzlarih ne isključuje mogućnost da američki lobisti mogu donekle „imati uticaja na politiku, ili najmanje – otvoriti neka vrata za tradicionalne lobističke napore iz RS-a”.

Drugi dobro upućeni izvori navode kako raniji lobistički pokušaji Banja Luke preko firme Picard, Kentz & Rowe, te Obrada Kesića koji vodi Predstavništvo RS-a u Vašingtonu, uglavnom nisu urodili očekivanim rezultatima.

Kauzlarih ipak podseća da je Dodik pored svega, čak intenzivirao svoje „neprijateljske poglede” prema Dejtonskom sporazumu i nastavio da „potkopava OHR (Ured Visokog predstavnika u BiH)”. Zbog toga mu je američko Ministarstvo finansija početkom 2017. godine i nametnulo sankcije. Predsednik RS, međutim ne odustaje od lobiranja u Vašingtonu, verujući izgleda da je ovo bolji trenutak nego ranije.

„Nacionalisti kao Dodik ili mađarski (premijer Viktor) Orban mogu pronaći srodne duše među nekim Trampovim savetnicima koji su u isto vreme i lobisti”, kaže Kauzlarih.

Tokom nedavnog boravka u Vašingtonu, premijerka Republike Srpske Željka Cvijanović susrela se s bliskim saradnicima predsednika Trampa zaduženim za komunikacije – Kilijanom Konvej i portparolkom Bele kuće Sarom Hakabi Sanders. Sastali su se na proslavi povodom sto godina od završetka Prvog svetskog rata (1918 – 2018), koju je organizovala ambasada Republike Srbije u SAD. To se moglo videti na fotografijama koje je Cvijanovićeva objavila na društvenim mrežama. Ipak, ne zna se o čemu su i koliko dugo razgovarali.

Sa premijerkom se fotografisao i Kori Levandovski, bivši menadžer Trampove predsedničke kampanje 2016. godine. Trebalo bi napomenuti da su se ti kratki foto-susreti održali u „Hotelu Tramp”, nadomak Bele kuće.

Prema navodima Tajmsa – Cvijanovićevu je ovaj put u svom domu, u američkoj prestonici, primio bivši glavni strateg Bele kuće Steve Bannon. Ovaj otpušteni predsednikov savetnik u Evropi je već držao motivišuće govore za desno orijentisane radikalne stranke – zagovarajući populizam kakav je u Americi doveo Trampa na vlast.

Na kraju, američki portal Mother Jones objavio je da su ulogu novih američkih lobista RS-a preuzeli bivši saradnici Trampove predsedničke kampanje, Džejson Ozborn i Majk Rubin.

Ipak, početak njihovog lobiranja nije došao u dobrom trenutku. Vašington trenutno bruji o navodnim ruskim obaveštajnim aktivnostima koje se sprovode kroz trening paramilitarnih jedinica u RS koje, kako se ocenjuje, deluju kao „Dodikove sigurnosne snage”.

Trojanski konj(i)

Pored Amerikanaca koje brine nastavak ruskog uticaja na ovdašnji izborni proces, kao i moguće prisustvo ruskih “trojanskih konja” u BiH, čak mnogi građani SAD poreklom iz BiH kontinuirano upozoravaju na Dodikovu rusku spregu na Balkanu.

U Savetodavnom veću za Bosnu i Hercegovinu (ACBiH), nevladinoj organizaciji koja u Vašingtonu zagovara multietničku i celovitu BiH i neguje dobre veze sa američkim Kongresom, kažu da ih ne brinu previše novi Dodikovi lobisti, jer to uglavnom vide kao nastavak „žalosnog i uzaludnog bacanja para poreznih obveznika iz RS-a”. Ali, jasne su im namere da se revidira skorija istorija BiH i pokušaju relativizovati ratni zločini u RS-u. Kažu da zbog jasnih američkih principa „to neće proći”.

Pominju i da Dodik iznova pokušava sve to politički i izborno da instrumentalizuje. Dokaz tome je sramna kampanja u Narodnoj skupštini RS koja je izglasala ukidanje Izveštaja Vlade RS o Srebrenici iz 2004. godine. U međuvremenu je američki Stejt department oštro osudio ovu odluku NSRS, navodeći kako se istorijske činjenice u BiH ne mogu menjati.

Predsednica ACBiH Ajla Delkić za DW kaže kako u ovoj organizaciji veruju da pored svih lobističkih napora iz RS-a „američka pozicija oko BiH ostaje čvrsta”. Ali, ipak ih donekle brine Donald Tramp. Ono što je novo, kaže ona, je to da neki u RS-u misle kako se na predsednika Trampa može lako uticati i da je on za njih laka meta jer brzo menja mišljenje. Američki lobisti angažovani od strane RS-a imaju, čini se, upravo taj zadatak.

Na ponovljeni zahtev DW elektronskom poštom šefu Predstavništva RS u Vašingtonu Obradu Kesiću za komentar i odgovor na pitanje, koja je svrha njihovog novog lobiranja – da li je to prvenstveno podizanje sankcija Dodiku, koliko se novca izdvaja za to i, kako vide “novu” Trampovu politiku prema Balkanu – do trenutka slanja ovog izveštaja nismo dobili odgovor.

Dodikovi pomagači

Još 2014. godine, Vašington Post je pisao da je Republika Srpska na osmom mestu po ukupno potrošenom novcu na lobiranje u SAD. Ovaj dnevni list je tada Dodika opisao i kao „secesionistu i od Kremlja podržanog negatora genocida”. Upozorili su da lobisti američke Republikanske partije moraju biti zaustavljeni kako ne bi, radeći u korist RS, doveli u pitanje dosadašnja pozitivna dostignuća u BiH svih prethodnih američkih administracija, od Bila Klintona na ovamo.

Dobro upućeni analitičari zato daju malo šanse za uspeh novim američkim lobistima, koji sada rade po nalogu Banja Luke. Tim lobistima uveliko odmaže i šef manjeg bh.entiteta, koji nastavlja po starom – radeći direktno protiv interesa SAD na Zapadnom Balkanu.

„Bez ikakve rezerve SAD podržavaju integraciju BiH u EU i NATO i to se do sada nije promenilo”, tvrdi i predsednica ACBiH. Kada je reč o američkoj spoljnoj politici prema Balkanu, predsednik Tramp je oko sebe okupio dobar savetnički tim za nacionalnu sigurnost, kaže Delkić. Ona međutim upućuje i na to da je sada američki fokus stavljen na politička žarišta kao što su Sirija i Severna Koreja. Upravo zato, insistira naša sagovornica, „ovi najnoviji lobistički napori partije gospodina Dodika (SSND) trebalo bi da posluže kao poziv za buđenje onima koji u BiH donose odluke, da preduzmu robustnije napore u obračunu s korupcijom i podrže ekonomske reforme, te da nastave negovati (dobre) odnose sa Sjedinjenim Državama”.

Prema američkim medijskim izvorima – tokom posete Vašingtonu, Željka Cvijanović tvrdila je da novi lobisti RS neće raditi u korist ruskih interesa, već naprotiv – u cilju jačanja veza sa Sjedinjenim Državama. Znajući za evidentne Dodikove veze s Moskvom, mnogi su veoma skeptično primili te njene navode. Radi se zapravo o interesima trenutno vladajuće garniture u RS.

„Pretpostavljam da je većina lobističkih napora (RS) danas usmerena na skidanje sankcija Dodiku,” rekao je za DW i ambasador Kauzlarih. “Ove sankcije se se takodje odnose na one koji obezbeđuju ‘materijalnu potporu’ Dodiku”, kaže ovaj američki diplomata.

I pored toga što Dodik „verovatno ima malo imovine u SAD koja je pogođena ovim sankcijama, neka njegova evropska imovina mogla bi biti povezana sa američkim finansijskim institucijama”, zaključuje Kauzlarih.

(Erol Avdović, Deutsche Welle)

Podelite ovu stranicu!