Preminuo bivši predsednik Ustavnog suda Vojvodine Milivoj Vujadinović

22 Feb 2015

Imao je veoma aktivnu ulogu u kreiranju ustavnih reformi u bivšoj Jugoslaviji, u periodu od 1967. do 1974. godine

U Novom Sadu je, 18. februara, u 86. godini, umro Milivoj Vujadinović Rudo, pravni ekspert veoma značajan za formulisanje ustavnog položaja AP Vojvodine krajem šezdesetih godina prošloga veka i tokom ustavnih reformi 1974. godine, kada je ona definisana kao konstitutivni element jugoslovenske federacije.

Milivoj Vujadunović je rođen 26. decembra 1929. godine u naselju Gornji Breg kraj Sente, naselju koju su izgradili crnogorski kolonisti, doseljeni 1924. godine, u okviru takozvane Aleksandrove agrarne reforme i kolonizacije posle Prvog svetskog rata. Njegovi roditelji, Jovan (solunaš) i Stana imali su devetoro dece, a odhranili su i iškolovali šestoro, na 9 jutara bačke zemlje. Nakon okupacije Jugoslavije, mađarska vlast je porodicu Vujadinović internirala pa potom proterala u Crnu Goru, gde više nisu posedovali ništa.

Posle oslobođenja porodica se vratila u Gornji Breg, odakle Milivoj svakodnevno pešači 10 kilometara do gimnazije u Senti, u kojoj je proglašen jednim od „đaka generacije“ (i za nagradu dobio prvo odelo, za proslavu mature), a odmah se uključuje i u aktivnost SKOJ-a. Posle mature, zapošljava se u lokalnoj banci, a vanredno studira i za četiri godine završava pravo na Univerzitetu u Beogradu. Nakon što je je diplomirao bio je sekretar opštine, pa senćanskog sreza.

Milivoj Vujadinović 1960. godine prelazi u Novi Sad u Pokrajinski zavod za javnu upravu. Istovremeno predaje ustavno pravo i politički sistem u Višoj upravnoj i Višoj političkoj školi, a kratko i na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Zatim je dugo u Izvršnom veću Vojvodine, na funkciji sekretara za opštu upravu i organizaciju, pa sekretara za zakonodavstvo. U dodir sa glavnim političkim tokovima dolazi kao šef kabineta Radovana Vlajkovića, predsednika Skupštine SAP Vojvodine, a kasnije kao generalni sekretar Predsedništva SAPV (kad ono bude osnovano na bazi Ustava SAPV od 1974. godine).

U vreme pokretanja ustavnih reformi tadašnje FNRJ, prvo ustavnim amandmanima (prvi su doneti 1967. godine), a zatim i ustavima SFRJ, SR Srbije i SAP Vojvodine, Milivoj Vujadinović ima veoma aktivnu i značajnu ulogu u komisijama koje su pripremale tu reformu i same ustavne tekstove. Na primer, kada se Dragoslav Marković, predstavnik Srbije u Brionskoj ustavnoj komisiji suprotstavio rešenju da autonomne pokrajine u sastavu Srbije daju saglasnost na donošenje i promene ustava Srbije, Vujadinović je primetio da je nelogično da autonomne pokrajine imaju pravo da daju saglasnost na savezni ustav (kao konstituensi federacije), a da nemaju pravo da daju saglasnost na ustav Srbije, koji bi u takvom slučaju mogao da menja ustavni položaj pokrajina, ne tražeći od njih saglasnost. Marković je „progutao“ ovaj Vujadinovićev stav, ali će kasnije ustavno polje i u SFRJ i u Republici Srbiji postati poprište najžešćih političkih sukoba.

Krajem sedamdesetih godina, Vujadinović je izabran za predsednika Ustavnog suda SAP Vojvodine, a potom za potpredsednika Skupštine SAPV (na toj funkciji ga je zatekla „Jogurt revolucija“ 1988, kada se i penzionisao).

Bio je aktivan i tokom prvih godina penzije, naročito kao član, a jedno vreme i predsednik upravnog odbora „Borbe“ i „Naše Borbe“, kada je ova novinska kuća privatizovana, a većinski vlasnik postao novosadski biznismen Dušan Mijić. Mada je kao pravnik sazreo u vreme „socijalističkog pravnog sistema“, Vujadinović je brzo ušao i u sve tajne novog „akcionarskog prava“ i prava privrednih društava i tako znatno doprineo pravnom uređenju medijske kuće koja je bila pod stalnim pritiscima Miloševićevog režima.

Kremacija Milivoja Vujadinovića biće obavljena 24. februara na Gradskom groblju u Novom Sadu.

Dimitrije Boarov

Podelite ovu stranicu!