Prelević: Samo slepi ne vide da se valjamo u kriminalu

16 Sep 2017

"Proklamovana borba protiv tajkuna imala za cilj zastrašivanje ljudi"

Od momenta kada je stupio na vlast 2012. kao prvi potpredsednik vlade, Aleksandar Vučić je krenuo u oštru borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala, najavljujući da niko od tajkuna neće biti pošteđen.

Obećao je da će rešiti i slučajeve 24 sporne privatizacije, međutim, pet godina nakon toga, nemamo epilog ni jedne od njih, niti sudsku presudu. Jedino je reč tajkun ponovo aktuelna, i to u smislu diskreditovanja političkih protivnika.

“Proklamovana borba protiv tajkuna je, po mom dubokom uverenju, imala za cilj zastrašivanje ljudi kako ne bi finansirali bilo koga sem stranke na vlasti”, kaže za Danas advokat i član PSG Božo Prelević.

On dodaje da je nakon skoro šest godina svima jasno kakvi su rezultati Vučićeve borbe protiv kriminala i korupcije.

“Samo slepi ne vide da se valjamo u kriminalu. Samo slepi ne vide do koje mere se kupamo u drogi, do koje mere nema odgovora na malverzacije i građevinske radove u Beogradu”, ističe Prelević.

Na spekulacije da bi Dragan Đilas mogao biti kandidat opozicije za gradonačelnika Beograda, Aleksandar Vučić je rekao da će to biti “borba naroda protiv tajkuna”, što naš sagovornik smatra besmislenim.

“Mogao je da kaže da je Đilas tajkun 2012. ali pet godina nakon toga nema pravo. Nema nikakve dokaze protiv njega a pritom raspolaže svim instrumentima vlasti. Vučić pokušava da zamaskira sve što je SNS u međuvremenu uradila u Beogradu, a što je neuporedivo sa onim što je Đilas radio, i zbog toga pokušava da ga diskredituje”, naglašava Prelević.

On dodaje da dobro poznaje Đilasa i da veruje da ni on sam još nije doneo odluku o tome da li će se vratiti u politiku, ali da se aktuelna vlast toga očigledno pribojava.

“Imam informacije o tome da se u Beogradu sprema ozbiljna krađa glasova. Povećavaju se pritisci na sigurne glasače, ljudi se ucenjuju gubitkom posla. Govoreći o tajkunima, Vučić se biračima obraća sa pretpostavkom da su imbecilni”, kaže Prelević, podvlačeći da je proklamovana borba protiv korupcije i kriminala doživela potpuni debakl.

Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić kaže za Danas da su uporno ponavljane reči “borba protiv korupcije i tajkuna” donele političku popularnost Aleksandru Vučiću, i da je sa te strane razumljivo što se ti termini ponovo javljaju u političkoj komunikaciji.

“Ipak, pretnja bogatim pojedincima koji su navodno držali pod kontrolom vlast danas je manje uverljiva, imajući u vidu da u proteklih pet godina ne samo da nije bilo presuda, nego nije vođen ni jedan postupak protiv takozvanih tajkuna, koji bi se odnosio na neki vid korupcije – ističe Nenadić.

On dodaje da je protiv Miroslava Miškovića vođen postupak u oblasti privrednog kriminala, a ne onoga za šta ga je Aleksandar Vučić javno optužio – “da je neke ministre iz prethodne vlasti plaćao sa po nekoliko desetina hiljada evra mesečno”.

” To čak nije bilo ni predmet istrage”, podvlači Nenadić.

Prva velika akcija tadašnjeg prvog potpredsednika vlade u borbi protiv tajkuna započela je bombastičnim hapšenjem Miroslava Miškovića, vlasnika Delta holdinga i njegovog sina Marka krajem 2012. zbog navodnih malverzacija u privatizaciji putarskih preduzeća.

Rezultirala je odbacivanjem optužbe, ali prvostepenom osudom za utaju poreza, koja je u taj predmet pridodata tek kada se videlo da Miškovići nisu krivi za slučaj putarskih preduzeća zbog kog su spektakularno uhapšeni, a što je Vučiću bila odskočna daska za rast rejtinga.

Miroslav Mišković je u svojoj završnoj pred Apelacionim sudom koji će uskoro odlučiti da li će odbaciti presudu za utaju poreza, naveo niz apsurdnih detalja sa ovog suđenja, koji ukazuju da ga je za to krivično delo osudilo zapravo “političko mišljenje, a ne dokazi”.

Mišković je tada naveo i da su tabloidi prilikom njegovog hapšenja i procesa sprovodili najgoru moguću kampanju protiv njega, njegovog sina, porodice i kompanije Delta. Ta sprega na liniji Vučić – tabloidi, pokazala se, zapravo, kao dobitna kombinacija u blaćenju svih privrednika ili biznismena koji nisu bili po volji vlastima, naročito kada je nekoga od njih trebalo osuditi i pre suđenja.

Potom je sledilo hapšenje Dragoslava Kosmajca, koga je Vučić označio kao najvećeg narko-dilera u Srbiji. “Svi se, bre, plaše i svi ćute o tome da ljudi iz policije i drugih službi imaju kontakte sa njim. Njegovo ime niko, osim mene, ne sme ni da spomene”, rekao je tadašnji premijer u jednom od dramatičnih obraćanja medijima, ocenjujući da je Kosmajac “jedan od najinteligentnijih ljudi kojim su svi fascinirani”.

Čuveni narko-diler kasnije je uhapšen u svom stanu u donjem vešu. Naposletku je pušten na slobodu, uz optužbu da je podstrekavao rukovodioca katastra da upiše oko 7.5 ari zemlje u njegovo vlasništvo i time naneo štetu državi.

Sporne privatizacije

Na slučaj 24 sporne privatizacije ukazivala je pokojna Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije. Da one moraju biti rešene upozoravala je Evropska unija u više navrata, a Aleksandar Vučić se nakon dolaska na vlast obavezao da će sve predmete rešiti “u narednih nekoliko meseci”. Nijedan od njih do danas nema sudski epilog.

(Danas)

Podelite ovu stranicu!