Preko partije do radne knjižice

14 Jan 2012

Partijska knjižica ispred znanja, fakultetske diplome i vrednog rada – u to veruje većina građana Srbije. Upravo je dolaženje do posla glavni razlog što se većina partijskih aktivista uopšte učlanila u stranku.

Dušan Nikoli? je devedesetih godina zamenio ku?u i izbegao u Srbiju iz Hrvatske. Sa dvoje dece koja su tada poha?ala osnovnu školu, suprugom i roditeljima, po?eo je život u Novom Sadu . Nakon nekoliko pokušaja, stupio je u kontakt sa lokalnim politi?arima i zaposlio se u preduze?u  koje se bavilo Komunalnim radovima.
„U to vreme Miloševi?ev režim nas je ‘samleo’, politika je bila prisutna u baš svim sferama života. Upoznao sam komšije koje su mi preporu?ile da se u?lanim u stranku. U po?etku sam lepio plakate, delio flajere, promovisao partiju. Nakon pola godine aktivizma u stranci ponu?eno mi je da se zaposlim, ali plata je bila izuzetno mala. Tada je to bilo jedino rešenje. Nakon pet godina, nisam bio toliko aktivan u stranci. Nastupile su i petooktobarske promene, tako da je ve?i deo zaposlenih ostao bez posla. Sada sam zadovoljan jer sam uspeo da ostvarim penziju. Strana?ko angažovanje bilo je neophodno zbog zaposlenja kako bih deci obezbedio školovanje i upis na fakultet“, pri?a Dušan.

Vetar u le?a
Danas je glavni razlog za u?lanjenje u partiju isti kao i tokom ere vladavine socijalista. To posebno ?ine ljudi u tridesetim i ?etrdesetim godinama, izme?u ostalog kaže programski direktor Cesida ?or?e Vukovi?.
„Politi?ke aktivnosti srednje generacije u politici, na žalost, i u Srbiji se odslikavaju uglavnom u predstavljanju sopstvenih interesa i nadi ka sigurnom putu do zaposlenja. Po ovome je naše društvo karakteristi?no jer predstavljamo politi?ki poredak koji se nalazi na granici demokratije i partokratije“, kaže Vukovi? za Doj?e vele.
On kaže da istraživanja govori kako su za radno mesto u državnom i javnom sektoru i dalje neophodne porodi?ne ili prijateljske veze, kao i da ve?ina ljudi politi?ku privrženost smatra  sigurnim putem ka mese?nim primanjima. To je uzrokovano, smatra Vukovi?, ?injenicom da su najve?i problemi koje mladi imaju nezaposlenost, neinformisanost i nedostatak motivacije.

Rade oni koji imaju podršku gra?ana?
Politi?ka stranka kandidovanjem programa u predizbornim kampanjama kandiduje i ljude koji ?e taj program realizovati nakon preuzimanja odgovornosti, izjavila je Maja Videnovi?, šefica Informativne službe Demokratske stranke i poslanica u Skupštini Srbije.
„Svakako da odre?ene pozicije nakon izbornih ciklusa zauzimaju ljudi koji su dobili podršku od gra?ana, ali tu nije re? o zapošljavanju preko stranke. Svedoci smo da i danas postoje slu?ajevi zaposlenje preko partijskih veza ali Demokratska stranka apsolutno ne funkcioniše na taj na?in. Mi se snažno zalažemo za društvo jednakih šansi za sve gra?ane“, tvrdi Maja Videnovi?.

Priklanjanje stranci kao trgovina
Psiholog Prvoslav Plavši?, skre?e pažnju da sve više preovla?uje direktna veza izme?u bavljenja nekom politikom i šansi da se ?ovek zaposli. „Preovla?uje stav da je veoma rasprostranjena pojava da samo ako si ?lan neke uticajne stranke možeš da na?eš posao. Stru?njaci to smatraju delom tzv. partokratske kulture, a gra?ani jednostavno kažu da se prvo moraš u?laniti u neku stranku pa tek onda konkurisati za neko radno mesto“, kaže Plavši? i nastavlja:
„U sociopsihološkom smislu to stvara jednu izvitoperenu sliku gde suština aktiviteta jednog gra?anina nije u njegovom zalaganju za neku politiku, nego u njegovom priklanjanju odre?enoj politici. Opredeljuje se za one koji više nude i više daju, odnosno neposredno uzvra?aju, što je gola pragmati?nost i neka vrsta trgovine“, izjavio je Plavši? za Doj?e vele.
On je istakao da se zdrav pojedinac buni protiv ove pojave, a onaj ko je ve? slomljen opravdava svoj slu?aj mnoštvom drugih, sli?nih. Stariji su umorni od toga, mladi razo?arani. Ve?ina to shvata kao vrstu sudbine, mada iza svega stoji eho koji glasi: „Posla nema“. Svakako, uz dodatak: „Osim ako nisi sa nama…“

(Doj?e vele)

Podelite ovu stranicu!