Predstavnici manjina: Atak vlasti na naša prava

21 Dec 2017

"Novim rešenjima smanjuje se autonomija manjinskih zajednica"

Loš gest, loša poruka države nacionalnim manjinama – jasan je bio prvi predsednik Nacionalnog saveta Mađara Joža Laslo, tokom nedavne rasprave o predloženim izmenama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, organizovane u Subotici.

Problematična je, prema njegovim rečima, upotreba srpskog jezika na način kako ju je zakonodavac u predlogu izneo:

“Uvođenje obavezne upotrebe srpskog jezika u pismenoj komunikaciji predstavlja novinu koja je iznenađujuća, jer od osnivanja prvog nacionalnog saveta, a to je bilo davne 2002. godine, nikakvog evidentnog komunikacionog problema u odnosima nacionalnih saveta i države nije bilo. Bolje bi bilo da se država pozabavi pitanjem stvarne ravnopravnosti manjinskih jezika u javnom prostoru – u upravnim i sudskim postupcima i svim drugim oblastima službene upotrebe jezika. U tom smislu država ima mnogo više zaostataka nego što se sugeriše navedenim izmenama. I čisto sumjam da je ovo nekakav realni problem”, ocenio je Joža Laslo.

Tekstom izmena Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kako se navodi, država želi da unapredi rad ovih institucija i time poboljša položaj manjinskih zajednica. Prve reakcije predstavnika nacionalnih manjina i njihovih samoupravnih tela govore, međutim, da predložene izmene praktično urušavaju postojeći zakon i manjinska prava.

Prilikom rasprave u Subotici, državni sekretar u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ivan Bošnjak istakao je da je cilj predloženih izmena jasnije definisanje ovlašćenja nacionalnih saveta, smanjenje njihove politizacije i njihovo transparentnije finansiranje.

Dalje je naveo da je unapređenje ovog zakona jedna od obaveza iz Akcionog plana za poglavlje 23 u pregovorima sa Evropskom unijom (pravosuđe i osnovna prava) i Akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina.

“Nacionalni saveti su ovim predlogom izmena dobili svoju konačnu definiciju, odnosno punu pravnu formulaciju, a kao takvi entiteti u našem sistemu imaju mogućnost da predlažu, ali nemaju mogućnost da odlučuju, osim da sprovode sopstvena ovlašćenja koja su vezana za pojedine delove sistema. Za nas je posebno važno racionalnije i bolje upravljanje finansijama, što nam je sugerisano i od predstavnika manjinskih zajednica i pojedinih članova samih saveta. Važan cilj je takođe smanjenje preterane politizacije”, navodi Bošnjak.

Većina predstavnika manjinskih saveta koji su prisustvovali konsultacijama u Subotici se, međutim, ne slaže u osnovnom, da su ponuđene izmene unapređenje starog zakona.

Predsednik Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara Aron Čonka tvrdi da se izmenama u stvari umanjuje već postignuta autonomija manjina.

“Smatramo da su ponuđena rešenje u ovom prednacrtu u stvari korak unazad zato što se ona kulturalna autonomija, o kojoj se dosada toliko govorilo, i koja je na neki način postojala, ovim ozbiljno narušava”, navodi Čonka.

Iako predstavnici Ministarstva ističu da je radni tekst Nacrta izmene Zakona pripremljen u inkluzivnom i transparentnom procesu i uz aktivno učešće nacionalnih saveta i predstavnika manjina, predsednik Hrvatskog nacionalnog saveta Slaven Bačić upravo tvrdi suprotno.

“Ceo proces, na žalost, nije bio dovoljno inkluzivan. Nije takođe bilo dovoljno partnerskog dijaloga između onih koji su sastavljali predlog zakona i manjina. A predlog su sastavljali predstavnici vlasti uz samo simbolično učešće pojedinih manjinskih zajednica … Takođe, mogu da primetim da su sve kaznene odredbe u novom nacrtu predviđene samo za nacionalne savete ali ne i za one koji ne poštuju prava manjina predviđena zakonoma”, kaže Slaven Bačić.

Predsednik Saveza bačkih Bunjevaca Mirko Bajić ističe kao lošu stranu izmena upravu najavu depolitizacije saveta.

“Ta odredba da članovi stranaka i njihovih rukovodstava ne mogu biti čak ni članovi nacionalnih saveta, po meni je potpuno besmislena, jer je u suprotnosti sa ustavnim pravima na slobodno biranje i pravo na izbor. Nadam se da će to biti izmenjeno”, ocenio je Bajić.

Predsednik Nemačkog nacionalnog saveta Laslo Gence Mandler, govoreći i u ime slovenačke i grčke zajednice u Srbiji, navodi da se novim rešenjima smanjuje autonomija manjina, iako smatra da je depolitizacija saveta dobar predlog.

“Problem je što mi sa ovakvim predlozima koji umanjuju ovlašćenja savetima, ne možemo formirati ni svoje manjinske institucije. Uz to i dalje je veliki problem finansiranje. Znamo da se sredstva dobijaju srazmerno brojnosti zajednice, ali mi male zajednice i do sada smo jedva uspevali da organizujemo rad naših saveta i praktično radimo od danas do sutra”, kazao je Gence.

Nakon najavljenih javnih konsultacija u višenacionalnim sredinama zakonodavac će, kako je obećano, uzeti u obzir iznete primedbe i neke od novih rešenja uskladiti sa njima. Očekuje se da će zakonske izmene biti donete tokom prvog kvartala 2018. godine.

(Radio Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!