Predložene zakonske izmene urušavaju sistem bezbednosti i stepen demokratije

01 feb 2018

"Rastu diskreciona prava političara koji su na vrhu tih sistema, dok se ljudska prava građana urušavaju"

Nova zakonska rešenja predložena u oblasti bezbednosti su lošija nego ona koja se trenutno primenjuju, mogu dovesti do urušavanja sistema i predstavljaju korak unazad u odnosu na dosadašnju praksu, ocenjeno je danas na javnoj raspravi Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

Na konferenciji za novinare, predstavnik BCBP (www.bezbednost.org) Predrag Petrović rekao je da je reč o izmenama i dopunama zakona o odbrani, o Vojsci Srbije, o BIA i o policiji kao i o Nacrtu zakona o zaštiti podataka o ličnosti i dodao da osim loših rešenja koja su ponuđena mnogo više zabrinjava način na koji se obavljaju te izmene i trendovi koji su primetni u sektoru bezbednosti.

Petrović je ocenio da se tim izmenama ruši sve ono što je postignuto u proteklom periodu a da rastu diskreciona prava političara koji su na vrhu tih sistema, dok se ljudska prava građana urušavaju.

„Dokumenta se usvajaju na veliko, na kilo takoreći, bez ozbiljne javne rasprave. A sve se dešava u senci dijaloga o Kosovu i rasprave o izmenama Ustava, zbog čega ova priča deluje sitno i nedovoljno značajno. A nije tako“, rekao je Petrović.

On je dodao da vlast tvrdi da će te izmene doprineti ubrzavaju evropskog puta Srbije ali da on ne deli taj stav već da smatra da će eventualno usvajanje tih zakona smanjiti stepen odgovornosti vlasti i dostignuti nivo demokratije.

Predstavnica BCBP Katarina Đokić je rekla da je dobro što je država prepoznala potrebu da se menja zakonska regulativa iz te oblasti ali da ono što je predviđeno za izmenu ne treba da bude menjano i može da bude štetno.

Ona je kao primer navela plan da se u izmenama Zakona o vojsci prošire ovlašćenja Vojne policije da obezbeđuje i ljude van vojske, po odluci ministra odbrane, i zapitala zbog čega te poslove ne može da obavlja MUP, odnosno da li postoji opasnost da se vojska pretvori u privatno obezbeđenje koje plaćaju svi građani.

Prema njenim rečima, sporna je i odredba po kojoj Vojna policija više neće morati da civilnoj policiji bez odlaganja preda civile koje je privela.

Po pitanju Zakona o odbrani, Katarina Đokić smatra da je loše rešenje da se veoma široko definiše koji su to podaci tajni iz sistema odbrane, iako nije sporna potreba da jedan deo podataka iz tog sistema treba da bude zaštićen.

„Niko ne spori potrebu da vojska i Ministarstvo odbrane imaju kontraobaveštajnu zaštitu ali ovo nije način“, rekla je ona i dodala da su predložena rešenja zastarela.

Predstavnik BCBP Saša Đorđević je rekao da je Zakon o policiji menjan pre samo dve godine i da je tada rečeno da će on omogućiti da se sprovede reforma te službe a da su sada ponovo predložene značajne izmene, bez obrazloženja šta se to promenilo u tom periodu pa je takav zahvat neophodan.

Đorđević je rekao da su najspornije ideje da se prilikom zapošljavanja u policiji ubuduće proširi prostor za prijem bez konkursa, zatim da je neopravdano povećan opseg ljudi nad kojima je moguće obaviti bezbednosnu proveru i da se dodatno ugrožava nezavisnost u radu Sektora unutrašnje kontrole.

Đorđe Krivokapić iz Šer fondacije je rekao da se u Nacrtu zakona o zaštiti podataka o ličnosti od 89 članova u 59 pominju izuzeci od primene koji se odnose na sektor bezbednosti i da on smatra da bi najbolje bilo da se svi ti izuzeci stave u jedno poglavlje kako bi se izbegle nejasnoće u primeni tog zakona.

Predstavnik Centra za primenjenu bezbednost Milan Lipovac rekao je da mu je jasno da javnost ima potrebu za većom kontrolom sistema bezbednosti ali da takođe treba imati u vidu da je reč o specifičnoj oblasti u kojoj neka načela mogu biti u koliziji sa drugim, poput načela konspirativnosti sa načelom transparentnosti.

On je rekao da sektor bezbednosti deluje u uslovima u kojima moraju postojati neka diskreciona ovlašćenja. Komentarišući zamerke da se proširuje mogućnost prijema ljudi u policiji bez konkursa, Lipovac je rekao da mnoga radna mesta ne mogu biti popunjena preko konkursa i kao primer naveo prikrivene islednike ili doušnike.

Lipovac je rekao da u sektoru bezbednosti ima problema sa kadrovima i njihovim znanjem ali da on ima velike rezerve prema ocenama da predložene zakonske izmene mogu dovesti do urušavanja sistema i demokratije.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!