Predizborni strah od populista u EU

EU se suočava sa dodatnim pretnjama na izborima za Evropski parlament sledećeg maja

31. dec 2018

Za manje od šest meseci održaće se izbori za Evropski parlament. Svetski mediji pišu kako bi oni mogli dovesti do porasta populizma, ali i da to predstavlja sve ozbiljniju pretnju za Evropsku uniju.

Kako bi rastući populizam mogao uzdrmati evropske izbore

Izvori iz EU kažu da bi nagli rast antievropskih stranaka mogao stvoriti „zbrku“ u parlamentu, prenosi Gardijan (The Guardian). „Izbori za Evropski parlament su najveće izborno takmičenje u Evropi, a naredni će biti održani u maju 2019. godine, manje od dva meseca nakon Brexita, i nikada ranije izbori nisu bili označeni toliko presudnim od strane mnogih evropskih lidera.“

List navodi i da se tokom svog uspešnog kandidovanja za francusko predsedništvo, Emanuel Makron (Emmanuel Macron) nametnuo kao lider anti-populističkih, pro-EU snaga. „Njegovi protivnici su željni da se uključe u bitku. Mateo Salvini (Matteo Salvini), potpredsednik italijanske vlade i lider Lige, anti-EU stranke izjavio je da će izbori biti „referendum između Evrope elita, banaka, finansija, imigracije i nesigurnih radnih mesta“ nasuprot „Evrope ljudi i rada”.

Mađarski nacionalistički premijer, Viktor Orban, izjavio je da će glasanje biti prilika da se oprostimo ‘ne samo sa liberalnom demokratijom … nego elitom iz 1968’.“

Gardijan objašnjava i da su se u Briselu pojavila tri scenarija: odlučujući porast uticaja anti-EU partija, neočekivani dobici za proevropske stranke i treća opcija, koja zbunjuje, a to je negde između prve dve.

„Evropska narodna stranka desnog centra slabi, što je rezultat lošeg delovanja u nekoliko zemalja (uključujući Francusku), ali i podele oko toga kako se nositi sa svojim mađarskim članom, kako se zemlja udaljava od demokratskih sloboda.

U međuvremenu, očekuje se da će levi centar socijalista i demokrata izgubiti mesta, jer njihove članice nastavljaju da loše prolaze u većem delu Evrope. Socijalisti i demokrati će takođe biti teško pogođeni gubitkom 20 Laburističkih zastupnika kada Velika Britanija napusti EU.

Gardijan na kraju prenosi da će pad velike koalicije učiniti da naredni Evropski parlament bude složeniji, a da analitičari koji pišu za Carnegie Europe nagoveštavaju da će biti sličan danskim ili holandskim parlamentima, sa više stranaka i više koalicijskih opcija.

Zabrinutost evropskih glasača

Portal Politiko (Politico) piše da ne samo da se glasači širom kontinenta ne slažu oko pitanja koja bi trebala da podstaknu raspravu uoči glasanja širom Evrope sledećeg maja, već veliki deo stanovništva EU ne veruje institucijama koje su zadužene za izradu i sprovođenje promena koje oni žele.

„Jedna stvar koju glasači dele je zabrinutost da su evropski izbori osetljivi na spoljno uplitanje – jer mnogi govore da evropski lideri čine premalo da bi uklonili rizike…

Sve u svemu, manje građana smatra da će biti lošije za pet godina, kada se završi naredni mandat Evropskog parlamenta. Ali samo manjina misli da će im život biti bolji dok u većini zemalja birači očekuju stagnaciju.“

Politiko dodaje da kada je u pitanju poverenje u demokratske institucije – bilo da su to EU ili državne institucije – postoji jasan regionalni obrazac: severozapadni blok favorizuje vlastite institucije u odnosu na EU, dok jugoistočni blok više ne veruje vlastitom demokratskom sistemu nego EU.

„Evropljani se takođe ne slažu oko najvećih pretnji sa kojima će se EU suočiti u narednim godinama, uprkos dogovoru širom bloka o riziku od eventualnih terorističkih napada…

Na severozapadu EU građani se brinu zbog političkog ekstremizma, dok su birači na istoku najviše zabrinuti zbog migracija. Na jugu, zabrinutost građana naginje ka zagađenju i prirodnim katastrofama.“

Novi brend društvenih previranja napreduje uoči izbora u EU

Žuti prsluci u Francuskoj i Belgiji mogu biti samo vrh ledenog brega velikog društvenog preokreta uoči evropskih izbora, sa zajedničkim nazivom: ljudi koji protestuju zbog pogoršanja životnog standarda ne žele da ih predstavljaju postojeće političke snage, ocenjuje Euraktiv (Euractiv).

„‘Uobičajeni osumnjičeni’ za nanošenje štete uoči evropskih izbora 26. maja bila je izbeglička kriza. U velikoj meri, masovni dolazak migranata u Evropu uticao je na Britance uoči Brexit referenduma 2016. godine… Švedska je još uvek u političkom ćorsokaku, bez vlade, nakon što je krajnja desnica ostvarila prednost na septembarskim izborima na tvrdolinijaškoj imigracionoj platformi.

U Belgiji, premijer Šarl Mišel (Charles Michel) ponudio je ostavku nakon što je njegov koalicioni partner stranka N-VA, odbila da ga podrži jer je prihvatio globalni sporazum o migracijama. Ali u drugim zemljama EU došlo je do političkih katastrofa zbog drugih razloga osim migracije. U Slovačkoj je premijer zamenjen velikim delom kao posledica pobune nakon ubistva novinara Jana Kuciaka. U Španiji je premijer Marijano Rahoj (Mariano Rajoy) izgubio vlast nakon korupcijskih skandala.“

Portal navodi i da je Italija je poseban slučaj: zemlja je oduvek bila laboratorija za političke projekte. Pet zvezdica Luiđi di Maia (Luigi di Maio) i Liga Matea Salvinija formirali su vladu zasnovanu na dva glavna cilja: zaustavljanju neregularne migracije i jačanju blagostanja…

Druge vlade nisu učinile blagostanje prioritetom i platile su cenu. Događaji su ubrzani rastom cena goriva, uzrokovanim globalnim fluktuacijama, ali i poreskim politikama čiji je cilj poboljšanje kvaliteta vazduha smanjenjem upotrebe dizela. Od Bugarske i Hrvatske (Bugarska je zemlja sa najnižim platama u EU) do Francuske i Belgije (gde su plate znatno iznad proseka EU) ljudi su izašli na ulice kako bi protestovali.“

Na kraju Euraktiv ističe da je interesantno napomenuti da bi u Mađarskoj, uprkos mnogim motivima, ljudi koji su bili orijentisani prema opoziciji morali da se suprotstave politici Orbana.

„Zajednički cilj koji ih je ujedinio bio je ekonomske i socijalne prirode – takozvani „zakon o robovima“ , koji omogućava poslodavcima da traže od osoblja da rade do 400 sati godišnje prekovremenog rada.“

Godina populizma i nacionalizma

EU se suočava sa dodatnim pretnjama na izborima za Evropski parlament sledećeg maja, ocena je Ajriš Tajmsa (Irish Times).

„Uopšteno govoreći, širom Evrope postoji velika verovatnoća da će se izbori u maju odraziti na dodatni porast protivladinih i evroskeptičnih osećanja. Evropska unija, kao i temeljne vrednosti demokratije, jednakosti i vladavine prava na kojima je izgrađena, već su ugrožene uključivanjem stranke Fidesz u vladu u Mađarskoj, stranke Pravo i pravda u Poljskoj i populističke koalicije u Italiji koju čine stranke Liga i Pet zvezdica.“

U tekstu se dodaje da većina komentatora predviđa najveći napredak za populističke kandidate iz stranaka poput ovih širom Evrope na izborima koji će biti održani u maju naredne godine.

„Podeljenost između takvih grupa na evropskom nivou, a posebno njihova nesposobnost da se ujedine pod istom zastavama tokom same izborne kampanje ili kao jedinstvena anti-EU grupacija u Evropskom parlamentu, će, nadamo se, ograničiti njihovu sposobnost da zapravo destabilizuju Uniju“, stoji u tekstu.

(Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Šefica
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga