Pre osam godina zarađivali smo 402, a sada 374 evra

04 Apr 2017

Plata bila veća u jeku Svetske ekonomske krize, nego danas

U prethodnih 16 godina najveću prosečnu neto platu od 402 evra građani Srbije primali su 2008. godine.

Posle smene režima Slobodana Miloševića prosek plata bio je 98 evra, da bi od dolaska Aleksandra Vučića na vlast najveći iznos prosečne plate bio zabeležen 2013. i to 388 evra, pokazuju podaci istraživanja koje je sproveo Institut za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER). U infografici o ekonomskim kretanjima u periodu od 2000. do danas, koji je InTER objavio, vidi se da je najveći rast neto zarada, veći od 100 odsto, ostvaren za vreme mandata Vojislava Koštunice, skok sa 194 evra u 2004, na 402 evra u 2008. Vlade DS-a, u periodu 2001/2004, zabeležile su sličan skok plata, sa 98 evra na 194 evra. Od 2012. do 2016. prosečna neto plata porasla je 2,2 odsto, sa 366 na 374 evra.

– U godinama pre ekonomske krize od 2001. do 2008, rast BDP-a na godišnjem nivou nikad nije bio ispod 4,4 odsto, dostigavši maksimalnih devet odsto 2004. godine, da bi nakon 2008. Srbija tri puta imala negativnu stopu rasta, kaže za Danas direktor InTER-a Dragiša Mijačić.

I pored ekonomske krize, napominje naš sagovornik, najviše stranih direktnih investicija realizovano je za vreme vlade Mirka Cvetkovića, nešto više od devet milijardi evra za četiri godine (2008-2011), dok je za sve tri vlade Aleksandra Vučića ukupno stranih direktnih investicija bilo 6,991 milijardi evra.

– Vlada Aleksandra Vučića je, međutim, zaustavila trend pada broja zaposlenih, i po podacima formalne zaposlenosti i po podacima iz Ankete o radnoj snazi, što je, međutim, uglavnom rezultat promene Zakona o radu, a ne toliko stvaranja novih radnih mesta. Istorijski minimum broja formalno zaposlenih se, takođe, desio u vreme Vučićeve vladavine. Ipak, moraju se uzeti u obzir kontekst i političke okolnosti. Na primer, rast BDP-a za vreme vlade Vojislava Koštunice je uglavnom proizvod privatizacije društvenih i državnih preduzeća, dok je pad ekonomskih indikatora, karakterističan za vladu Mirka Cvetkovića, uglavnom proizvod ekonomske krize, delom i političke nestabilnosti, jer su tada uhapšeni Radovan Karadžić i Ratko Mladić, napominje Dragiša Mijačić.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Blagoje Paunović skreće pažnju na to da nisu sve vlade vodile zemlju u istim političko-ekonomskim okolnostima u svetu i kod nas, kao i na to da se efekti, bilo pozitivni ili negativni pojedinih mera koje je donela jedna vlada mogu preneti i na period kada je druga vlada na vlasti. Sa stanovišta pokazatelja BDP-a, smatra on, najuspešnija je vlada Vojislava Koštunice, a najneuspešnije su vlade Mirka Cvetkovića i Ivice Dačića, s tim što, kako kaže, ne treba zaboraviti da se na kraju Koštuničinog mandata, a na početku Cvetkovićevog desila svetska ekonomska kriza.

– Koštuničina vlada je nastavila sa trendom visokih stopa rasta BDP-a iz perioda vlade Zorana Đinđića (i kratkog perioda vlade Zorana Živkovića). Tako visoke stope rasta (pet odsto u 2001. i 4,4 odsto u 2003.) posledica su ne samo mera ekonomske politike Đinđićeve vlade, već i veoma niske osnove za izračunavanje stope rasta BDP, kao i podržavajućeg stava međunarodne zajednice prema Srbiji, ističe Paunović.

Eksplozija javnog duga

Javni dug je “eksplodirao” za vreme vladavine Mirka Cvetkovića i Aleksandra Vučića. Sa istorijskog minimuma od 8.871 milijarde u 2008, skočio je na 17.717 milijardi evra u 2012, a u 2016. premašio je 24.822 milijarde. Na godišnjem nivou, javni dug je najviše porastao 2010. (za 23 odsto) i 2011. (za 22 odsto). “Kada se posmatra dinamika javnog duga najuspešnija je bila vlada Vojislava Koštunice, za čijeg mandata se nastavlja trend smanjenja duga. Uspešnoj kontroli javnog duga pogodovala je prodaja Mobtela, da bi nakon toga usledila “eksplozija”, a jedini pozitivni signal na tom polju je zaustavljanje njegovog rasta i blago smanjenje u 2016 – ističe Blagoje Paunović.

(Danas)

Podelite ovu stranicu!