Prava decentralizacija još predaleko

29 Jun 2011

Čelni ljudi Zrenjanina, Novog Bečeja i Srbobrana slažu se u jednom: za decentralizaciju će trebati još mnogo zakonskih rešenja.

Skupština Srbije usvojila je izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, koje su predložili Ujedinjeni regioni Srbije Mlađana Dinkića. Zakon koji predviđa da opštine i gradovi umesto dosadašnjih 40 odsto prihoda od poreza na zarade, dobijaju 80 odsto, podržala je vladajuća koalicija bez LSV-a, čiji su poslanici bili uzdržani. Opozicija je rešenje žestoko kritikovala, u čemu je prednjačio LDP, dok su iz SVM upozoravali na to da će time biti ugroženo, ionako nedosledno, finansiranje Vojvodine.

Predsednicima opština bi više novca u kasama svakako dobrodošlo. Bilo da im je prioritet otvaranje novih radnih mesta, popravka infrastrukture ili nešto treće, oni će ovo povećanje morati mudro da iskoriste.

Predsednik opštine Novi Bečej Milivoj Vrebalov za „Dnevnik” kaže da će povećani iznos novca koji će biti vraćan njegovoj opštini biti dostatan „da se pokrpe neke budžetske rupe”.

 – Super je što je otvorena priča o decentralizaciji iako se u opštinama o tome govori već 15 godina. Dinkić je sve to sada izveo verovatno ucenama vladajuće koalicije, ali ostaje i dalje činjenica da zavisimo od centralnih vlasti koje nam i dalje govore šta s novcem možemo raditi – kaže Vrebalov.
Prvi čovek Novog Bečeja se nada da će sve što je Dinkić obećao kada je donošen zakon biti ostvareno.
– Po njegovoj računici, Novi Bečej bi trebalo da bude bogatiji 30 miliona dinara i to će nam dobro doći. S druge strane, o pravoj decentralizaciji možemo govoriti tek kada se opštinama vrati imovina, kada gradonačelnike i predsednike opština građani budu birali i kontrolisali direktno. U taj paket bi trebalo svrstati i izbor načelnika policije na lokalu, kao i čelne sudske organe – smatra Vrebalov.

Za predsednika opštine Srbobran Branka Gajina sporan je i izraz „da će se opštinama daje deo novca”.
– Kada govorimo o transfernim sredstvima koja od nas idu državi pa od nje zavisi hoće li nam nešto dati, to je nepravda. Što se zakona tiče, pozdravljam rešenje da se opštinama ostaje više od poreza na zarade jer će ih to svakako podsticati na to da kreiraju što više radnih mesta – kaže Gajin.
Po njegovim rečima, Srbobran će gotovo sav novac koji bude dobijao na osnovu promenjenog Zakona o finansiranju opština da preusmeri na izgradnju infrastrukture industrijske zone, koja je već velikim delom završena.
– Mislim da je ovo zakonsko rešenje tek prvi korak vraćanja na neku staru situaciju, kada je Srbija pre Miloševića bila zaista decentralizovana, kada je mnogo i nadležnosti i prihoda ostajalo na opštinskom nivou. Tako ćemo imati efikasniju i jeftiniju upravu – smatra Gajin.
Prvi čovek Srbobrana kaže da su komentari u kojima se spominje da lokalne starešine neće znati šta da rade s tim novcem uvredljivi.
– Svaka gradska uprava mnogo bolje zna šta joj je činiti od centralnih vlasti, i tako je uvek bilo. S druge strane, niko od nas ne beži ni od nadležnosti. Opštinama treba vratiti primarnu zdravstvenu zaštitu, osnovno školstvo, policiju, finansiranje osnovnih sudova, ali sve to u paketu s finansijama. Dok se u okruženju više od 60 odsto prihoda ostvarenih na lokalu tu i zadržava, mi ne možemo da prevalimo ni 15 odsto – kaže Gajin.

Predsednik Skupštine grada Zrenjanina Aleksandar Marton za „Dnevnik” kaže da je ovom gradu, kao i svakoj drugoj opštini u Srbiji, potreban svaki dinar koji može zadržati.
– Kao funkcioner lokalne samouprave smatram da je ovo tek jedan u nizu velikog broja koraka koje Republika Srbija mora da učini da bi bila decentralizovana. Međutim, krenuli smo lošim putem. Uvod u priču o decentralizaciji mora biti promena Ustava Srbije, bez čega sva rešenja mogu biti samo šminka – smatra Marton.
Po njegovim rečima, Dinkićevo rešenje može doneti izvesne benefite opštinama jer će se njihovi budžeti do određene mere povećati. – Samo se plašim da, ukoliko se za dve godine u praksi pokaže da su neke odredbe ovog zakona neprimenjive, neko može kazati: „Eto, hteli ste decentralizaciju, a sada niste sposobni da je iskoristite” – objašnjava Marton.
On kaže da što hitnije treba menjati Ustav i na osnovu toga doneti sistemske zakone o lokalnoj samoupravi i njenom finansiranju.
– Kao funkcioneru Zrenjanina, drago mi je da će se više novca vraćati u našu kasu, iako smatram da taj novac ne treba ni da odlazi iz našeg grada koji ima dosta problema s infrastrukturom. Taj novac bi, pre svega, trebalo uložiti u otvaranje novih radnih mesta. U takvoj situaciji bi bilo lakše i privlačenje stranih investitora, kojima bismo mogli ponuditi ozbiljniju infrastrukturu – kaže Marton, uz napomenu da bi Zrenjanin dosta napredaovao kada bi uz kontrolu novca koji se tu stvara, mogao upravljati i svojom imovinom.

 (Dnevnik)

Podelite ovu stranicu!