Poverenik: Nacrt zakona kao da je pisan u interesu bezbednosnih struktura, a ne građana

06 sep 2018

"Nejasne norme koje ostavljaju velike mogućnosti za diskrecione odluke, pa i zloupotrebe"

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić izjavio je danas da je „impresioniran“ vrlo velikim brojem izuzetaka koje Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti predviđa u korist raznih „nadležnih organa“, u odnosu na prava koja bi trebalo da garantuje.

To nacrt čini veoma nekonzistentnim i ostavlja utisak da je pisan više u interesu „bezbednosnih struktura“ nego građana, rekao je Šabić za agenciju Beta.

„Manje-više isti stav kao moj iznet je i u ekspertskom mišljenju Evropske komisije koje je Ministarstvo pravde do skora uskraćivalo našoj javnosti“, rekao je Šabić.

On podseća da i u mišljenju EK stoji da ‘što se tiče strukture Nacrta zakona, kombinacija pravila koja se odnose na Policijsku direktivu i na GDPR u jednom tekstu, dovodi do problema konzistentnosti’.

„Veliki broj izuzetaka čini Nacrt zakona preterano komplikovanim i time manje transparentnim. Ovo takođe utiče na čitljivost teksta. S obzirom da je zaštita podataka o ličnosti osnovno pravo u Evropskoj uniji, potrebno je posebnu pažnju posvetiti tome da zakon bude jasan jer građanima omogućava brojna važna prava. To ne izgleda da je tako u predmetnom nacrtu“, citirao je Šabić mišljenje EK.

Poverenik je naveo da je način izražavanja i jezik Nacrta zakona neshvatljivo konfuzan i komplikovan, teško razumljiv, čak i pravnicima specijalistima.

Dodao je da je veliki problem i to što autori Nacrta zakona očigledno nisu vodili računa o prirodi akata Evropske unije sa kojima Srbija treba da uskladi svoj pravni poredak.

„Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti se najlakše može opisati kao zakon Evropske unije, dok bi Direktiva u vezi sa obradom podataka o ličnosti od strane nadležnih organa u svrhe sprečavanja, istrage i otkrivanja krivičnih dela, gonjenja učinilaca krivičnih dela ili izvršenja krivičnih sankcija, uključujući sprečavanje i zaštitu od pretnji javnoj i nacionalnoj bezbednosti, kao i slobodan protok takvih podataka, tzv. Policijska direktiva, akt koji sadrži opšte norme i samo predstavlja minimum uređenja ispod kojeg pojedinačna država članica ne može ići. Stoga njena odredba, tačnije prevod odredbe, ne može da predstavlja jasnu normu nacionalnog zakona“, naveo je šabić.

Poverenik je istakao da „nejasna zakonska norma uvek, nažalost, otvara prostor različitog tumačenja, ostavljajući velike mogućnosti za diskrecione odluke, pa i zloupotrebe„.

„A, zna se, svaka bezbednosna struktura, i u tom pogledu Srbija nije izuzetak, ima tendenciju da norme tumači na način koji bi opravdao njihovo postupanje, koje je neretko sporno sa stanovišta zaštite ljudskih prava i pojedinca. Poseban, dodatni problem je to što Nacrtom zakona nije određeno koji bi to bili organi. A imajući u vidu da Srbija nije država članica Evropske unije, ni Preambula koja je sastavni deo Policijske direktive, niti tumačenje Evropskog suda pravde ne bi mogli biti relevantni za tumačenje. S tim u vezi, zabrinjavajuće nadostaje odgovor na pitanje – ko su oni. Policija, BIA, VBA. Ili, još neko. Komunalna policija, privatni detektivi... Ko, kada, kako“, rekao je Šabić.

On je naveo da bezbednosne službe mogu te podatke da obrađuju u svrhu svojih zakonom definisanih zadataka, ali da je nemoguće i neodgovorno isključiti i mogućnost da te podatke obrađuju i u druge, čak nezakonite svrhe.

„To može biti posledica nemara, neznanja, ali i zle namere. Šta god bilo, s tim u vezi je ‘zanimljivo’ da za neke ‘obaveze’ tih ‘nadležnih organa’ u Nacrtu zakona izostaju sankcije. Bez obzira da li je to zbog namere zakonopisca ili zbog propusta, to svakako jeste razlog za brigu. ‘Obaveze’ koje se mogu neizvršavati i kršiti nekažnjeno, nisu nikakve garancije za prava građana, već samo prazne proklamacije„, istakao je Poverenik.

Šabić je podsetio da je još u proleće prošle godine stavio na raspolaganje Vladi model zakona o zaštiti podataka o ličnosti, da je taj model prošao široku javnu raspravu, dobio podršku niza relevatnih subjekata, da je 18 specijalizovanih NVO čak i formalno zatražilo od Vlade da se odmah pristupi donošenju novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a da osnovu predstavlja model Poverenika.

„Međutim, iako je čak i Vlada u Akcionom planu za Poglavlje 23 koji je usaglašen sa EU, navela da će Model Poverenika biti osnova novog zakona, to se nije dogodilo. U svakom slučaju, imali smo više nego dovoljno vremena da o ovom Modelu sprovedemo i još jednu, formalnu javnu raspravu, da svako ko ima primedbe ili sugestije to iznese, da ako nađemo za shodno, korigujemo tekst Modela. I da imamo nov, sa standardima EU usaglašen zakon. Umesto toga, imamo već ko zna koju po redu veoma lošu i praktično neprimenljivu verziju nacrta zakona. Zbog čega, to nije pitanje za mene“, zaključio je Poverenik.

(Beta)

Podelite ovu stranicu!