Porodično nasleđe žena na Kosovu: Zakonsko pravo oduzela tradicija

30 Oct 2014

Kulturne norme i tradicija predstavljaju izazov postojećim zakonima

Žene na Kosovu u ve?ini slu?ajeva ne uživaju pravo na porodi?no nasle?e, te je zbog toga i procenat nepokretne imovine na njihovo ime mali, ocenjuju predstavnici civilnog društva. Oni ipak poru?uju da se žene ne trebaju odricati svog dela nasle?a, jer im je to i zakonom garantovano.

Arjeta Imeri iz Gnjilana jedna je od mnogih žena na Kosovu koja je odustala da u?estvuje u raspodeli porodi?nog bogatstva. Ona navodi da od svojih roditelja to ne?e tražiti zato što, po njenim re?ima, ono treba da pripadne samo ?lanovima porodice muškog roda.

“Porodi?no bogastvo pripada muškarcima. Ne tražim da se meni dodeli neki deo. Jednostavno, ne pripada mi“, mišljenja je Atjeta.

Predstavnici civilnog sektora kažu da se žene ne trebaju voditi ovim tradicijama i tako prihvataju ulogu žrtve, ve? trebaju svesno tražiti svoja legitimna prava u pogledu nasle?a.

Kosovska katastarska agencija bavi se registracijom nepokretne imovine na ime vlasnika ili suvlasnika. Izvršni šef ove agencije Murat Meha za RSE, pak, navodi da je, iako je procenat mali, poslednjih godina kod žena pove?ano interesovanje da se i na njihovo ime upiše imovina, ili da postanu suvlasnici sa svojim supružnicima.

„Tokom 2012. godine, oko 14 posto registrovane imovine bilo je na ime žena, radi se o vlasništvu ili suvlasništvu. Godinu dana kasnije, taj procenat je porastao na 15,7, a do sada je ukupno 16,2 posto registrovane imovine u vlasništvu žena“, kazao je Meha.

Na osnovu administrativnog upustva Katastarske agencije, kaže Meha, odlu?eno je da se registracija imovine na ime oba supružnika ne vrši posebno, ve? da se izvrši samo jedno pla?anje, što predstavlja i olakšavaju?u okolnost za ovaj problem.

Ina?e, pitanje nasle?a je regulisano i Zakonom o nasledstvu, na osnovu kojeg i muški i ženski naslednici mogu da raspolažu svojim delom nasledstva i da nakon registracije ozvani?e nasle?enu imovinu.

Ali kulturne norme i tradicija predstavljaju izazov postoje?im zakonima, kažu predstavnici civilnog društva, zato što su žene u mali broj slu?ajeva vlasnice nepokretnih imovina, bilo da se radi o udatim ili neudatim.

Diamant Binaku, generalni direktor Centra za rodne studije, govori o razlogu zašto žene odustaju od prava na posedovanje imovine.

„Po?evši od patrijahalnog sistema kroz koji je prošlo kosovskog društvo decenijama unazad, dakle, to po?inje od porodi?ne tradicije. Još uvek je svest kod žena ’niska’ da zatraže svoj deo nasle?a od roditelja, ili da budu suvlasnici sa svojim supružnicima“, kazao je Binaku.

(Amra Zejneli, Slobodna Evropa)

Podelite ovu stranicu!