Popov: Autonomija pod znacima navoda

30 Oct 2015

Položaj Vojvodine bi bio olakšan kada bi bila decentralizovana i centralna Srbija

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ocenio je danas da je loše što u svim dosadašnjim razlozima za promenu Ustava nigde nije spominjan razlog potrebe decentralizacije Srbije.

Popov je za RTV rekao da je ta tema u Srbiji skrajnuta, te da je do toga došlo za vreme prethodne vlasti, odnosno Demokratske stranke (DS).

“Prethodna politička garnitura je 2009. godine formirala Nacionalni savet za decentralizaciju i ekspertsku grupa koja je trebalo da uradi Nacionalnu strategiju decentralizacije, čiji sam ja bio koordinator. I kada smo izašli sa predlogom strukture te strategije, na toj sednici Saveta članovi vladajuće koalicije, a tu pre svega mislim na demokrate, su videli da mi stvarno nameravamo da izvršimo decentralizaciju”, objasnio je Popov.

On je naveo da je ta sednica trajala oko dva sata, i da je Božidar Đelić tada ocenio da nije zadovoljan ekspertskom grupom i da je treba dopuniti, nakon čega je najavljen nastavak sednice, do kojeg nikada nije došlo.

Direktor Centra za regionalizam je ocenio da je vlastima uvek teško da dele vlast sa nižim nivoima vlasti, koji imaju neka stvarna ovlašćenja, te da se zato stalno i podstiče problem Vojvodine.

“Položaj pokrajine bi bio olakšan kada bi bila decentralizovana i centralna Srbija. Tada ne bi bilo te neravnoteže koju sada imamo i dobili bismo jedan proces zdravog nametanja regiona”, kazao je Popov.

On je kao primer naveo region Niša i ocenio da bi se decentralizacijom izbrisale razlike između položaja regiona. On je istakao i da, kada se danas priča o autonomiji Vojvodine, priča se o autonomiji pod znacima navoda.

“Reč je o autonomiji koju možeš da ukineš kad hoćeš, jer u Ustavu imaš samo jednu izvornu nadležnost – da donosiš svoje znamenje, odnosno grb i zastavu. Sve ostalo je u skladu sa Zakonom o nadležnostima i Statutom, koji potvrđuje Skupština Srbije. Dakle, ono što je dato kao prenesena nadležnost, sutra može biti ukinuto. S druge strane, političari namerno i podstiču u svesti ljudi shvatanje da decentralizacija vodi rastakanju zemlje, pa se onda tu stalno podstiču strahovi”, objasnio je Aleksandar Popov.

Komentarišući pojavu novih autonomaških pokreta i stranaka u Vojvodini, direktor Centra za regionalizam je ocenio da je jedan deo autonomaškog korpusa napravio stratešku grešku jer je izlazio sa parolom “Vojvodina Republika”.

“Umesto da parola bude ‘Hoćemo stvarnu autonomiju i suštinsku autonomiju’, ide se na nešto što izaziva dalje animozitete kod građana koji ne žive u Vojvodini, pa i kod dela građana Vojvodine, koji ne prihvataju takvu radikalnu varijantu. Teško da će se birači animirati na toj platformi, tim pre što nemamo jake stranke”, ocenio je Popov.

On je podsetio na koaliciju Vojvodina, koja je okupljala tri ključne stranke i koja je odnosila pobede na lokalima i imala poslanike i u pokrajinskoj i u saveznoj Skupštini.

“Sve posle toga, što je imalo vojvođanski predznak, nije bilo prepoznatljivo sem Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV). Čak je u jednom trenutku u prošloj deceniji postojalo fabrikovanje stranaka sa vojvođanskim predznakom. Verovatno namerno, da bi se stvorila zabuna, jer se onda ne zna šta je šta. Ne vidim zasad snagu u Vojvodini koja bi jače mogla da animira javno mnjenje u tom pravcu i artikuliše vojvođansku priču, jer da postoji onda bi Beograd dobro morao da vodi računa kako će se odnositi prema Vojvodini”, dodao je on.

Popov je objasnio i da je za promenu Ustava, koja se odnosi na teritorijalnu organizaciju vlasti, potrebno da trećina poslanika u Skupštini Srbije pokrene postupak, a potom da dve trećine njih glasa za te promene.

“Ako pogledamo sada sastav parlamenta teško da se može zamisliti da će dve trećine poslanika glasati za veću autonomiju Vojvodine, ukoliko znamo da su se neki zalagali da se i ovaj stepen autonomije dodatno okrnji”, istakao je direktor Centra za regionalizam.

On je dodao i da je nevolja što se političari ne mogu držati za reč, a da pred izbore svi nešto obećavaju. “Vojvodina je važan resurs glasova i neki sada autonomaškom retorikom računaju da će privući i vojvođanske glasove”, ocenio je Popov.

Kako je rekao, u novom Ustavu bi trebalo vratiti neke izvorne nadležnosti Vojvodine.

“Ne može se, naravno, vratiti na Ustav iz ’74. godine. Imali smo mi dve ponude 2005. godine, dakle godinu dana pre donošenja Ustava, i na njih treba stalno podsećati jer su ti koncepti stigli iz ekspertskih timova tadašnjeg predsednika države Borisa Tadića i od strane Vlade, čiji je premijer bio Vojislav Koštunica. U tim konceptima je bilo predviđeno da Vojvodina ima zakonodavne nadležnosti, i da, u skladu sa tim, ima i sudske nadležnosti, kako bi mogla da štiti zakonodavne”, objasnio je Popov.

On je naveo da je umesto ta dva predloga Ustava koji su u dobroj meri išli u pravcu unapređivanja autonomije Vojvodine i mogućnosti stvaranja novih regiona, Srbija dobila “nakaradni” Ustav 2006. godine u kojem su učestvovali i Tadić i Koštunica i njihove stranke.

“U Ustavu iz 2006. godine autonomija je svedena na znamenja i grb. U razmišljanju o Vojvodini u novom Ustavu samo treba da se vrati na ta dva koncepta i sagleda šta je optimalno”, poručio je direktor Centra za regionalizam.

(RTV)

Podelite ovu stranicu!