Položeno cveće na spomenik Vasi Stajiću

"Matica srpska danas je, međutim, zaboravila na svog doživotnog predsednika"

10. feb 2019

Delegacije više nevladinih organizacija, političkih partija i učenici i nastavnici Osnovne škole “Vasa Stajić” položili su danas cveće na spomenik filozofu, piscu i političaru Vasi Stajiću (1878-1947).

Prisutni su bili predstavnici Vojvođanskog kulturnog kluba “Vasa Stajić”, Vojvođanskog kluba, Saveza antifašista Vojvodine, Zavičajnog kluba Mokrinčana u Novom Sadu, Nezavisnog društva novinara Vojvodine, Vojvođanske politikološke asocijacije, Lige socijaldemokrata Vojvodine, Vojvođanske partije.

Učenici Osnovne škole „Vasa Stajić“ govorili su detalje iz biografije Vase Stajića kod spomenika koji se nalazi preko puta Skupštine grada Novog Sada i u blizini zgrada Skupštine i Vlade Vojvodine.

Sekretar Saveza antifašista Vojvodine Radivoje Jovović rekao je da danas živimo u društvu u kom su nasilje i autoritarnost postali “moda i svakodnevica”, a uvažavanje sagovornika “znak slabosti”.

“Afirmišu se ratni zločinci, krvnici, ideologije mržnje. Mi danas živimo u društvu u kom Vojislav Šešelj i duhovi devedesetih godina zastrašuju naše komšije i prijatelje, zastrašuju nas. Vasa Stajić je 1928. godine napisao: ‘Najveći nedostatak Vojvodine osećam u tome što su pale u zaborav njene slobodarske tradicije’. Možda više nego ikada ranije, rekao bih, moramo se prisećati Vasinih reči o tome šta Vojvodina može i treba da bude”, naveo je Radivoje Jovović.

Dodao je da Vasa Stajić svojim životom poziva da izađemo iz svoje udobnosti, i, uprkos strahovanjima, podržimo slobodnu reč.

“To danas nije tako lako. Treba verovati u cilj, treba rizikovati sadašnjost zarad budućnosti. Ali je veoma lepo osetiti ponos zbog podignute glave. Jedino tako ćemo postati čovečniji i vratiti bar deo moralnog duga čoveku zbog kog danas stojimo ovde. Jedino tako ćemo platiti važnu cenu za bolje sutra, kako je ne bi morala plaćati ni naša, ni tuđa deca”, poručio je Jovović.

Dodao je da Stajićevu društveno korisnu i moralnu ideju decentralizacije države nije razumela ni nova južnoslovenska država, posle Prvog svetskog rata.

“U izopačenom ishodu prvobitne Stajićeve želje, karađorđevićevskoj prekomerno centralizovanoj i nacionalizmom ispunjenoj Kraljevini SHS, olako se zaboravilo na sve Stajićeve zasluge za ostvarenje života u zajedničkoj državi i sve patnje koje je lično pretrpeo zbog toga. Čovek čija je deviza bila ‘Ja se upisah u Jugoslovene, jer je to dobro za Srbiju!’, nije pristajao da bečki ili peštanski centralizam treba samo zameniti beogradskim”, naveo je Jovović.

Potpredsednik LSV-a Robert Kolar rekao je novinarima da vizija i upornost Vase Stajića u borbi za bolji položaj Vojvodine nikada ne smeju i neće biti zaboravljeni.

“Nacionalizam protiv kakvog se on borio tada, protiv takvog nacionalizma se i mi borimo danas”, poručio je Kolar.

Takođe, kako je ocenio, problemi sa kojima se Vojvodina susretala i na koje je Vasa Stajić ukazivao, su problemi Vojvodine i danas.

“Jednako je nerazumevanje za potrebu da se bolje uredi pitanje položaja njenih građana i jednako centralistima u ovoj zemlji smeta građanski karakter Vojvodine. Upravo zbog zalaganja da Vojvodinu kao autonomnu i modernu, regiju, kojoj je mesto u Evropi, Stajić je za života je bio neprihvaćen, kritikovan i proganjan. Ali zato njegovo delo, borba i ideje žive i danas”, dodao je Kolar.

Vasa Stajić je gimnaziju učio u Velikoj Kikindi, Sremskim Karlovcima i Senju. Zbog propagiranja socijalističkih ideja bio je izbačen iz Karlovačke gimnazije.

Studirao je prava, pa potom i filozofiju u Budimpešti, Parizu i Lajpcigu. Diplomirao je 1902. godine u Budimpešti.

Nakon toga radio je kao učitelj u banatskim selima i kao profesor gimnazije u Pakracu (Slavonija), iz koje je izbačen zbog antiklerikalizma.

Bio je borac za socijalnu pravdu, neumorni podržavalac ujedinjenja južnoslovenskih prostora, uz poštovanje različitosti, nacionalnih i kulturnih posebnosti.

Bio je osuđen na deset godina zatvora u Austro-Ugarskoj monarhiji 1914. godine, zbog propagiranja ideja ujedinjenja, a iz zatvora je izašao 1918. godne, nakon Prvog svetskog rata.

Vasa Stajić se zalagao da se Vojvodina priključi direktno Jugoslaviji, a ne Srbiji. Nije bio za monarhiju nego za republiku i protivio se centralizmu, a bio je i žestoki protivnik šovinizma.

Zalagao se za socijalističke ideje i predvodio je Reformistički srpski nacionalni pokret mlade vojvođanske inteligencije.

Godine 1922. pokrenuo je list „Nova Vojvodina“, a uređivao je i list „Prosveta“. Zbog svojih socijalističkih ideja bio je proganjan i često osuđivan.

Biran je za sekretara Matice srpske i urednika „Letopisa Matice srpske“.

Napisao je više od 20 knjiga, od kojih su najpoznatije „Novosadske biografije“ u šest tomova i „Velikokikindski distrikt“. Napisao je i više od 100 naučno-stručnih rasprava.

Godine 1944. priključio se Narodnooslobodilačkoj borbi.

Posle Drugog svetskog rata izabran je za doživotnog predsednika Matice srpske. „Matica srpska danas je, međutim, zaboravila na svog doživotnog predsednika. A i Matica srpska i Grad Novi Sad treba da mu se oduže za sve što je uradio za njih“, poručili su danas predstavnici Zavičajnog kluba Mokrinčana.

Vasa Stajić je bio poznat i kao “Srpski Sokrat”.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!

Karikatura nedelje
STUPS: Potop
Pretraga arhive
Pretraga po datumu
Pretraga po kategorijama
Google Pretraga