Položaj Bugara u Srbiji treba unaprediti

19 Apr 2012

Predstavnici bugarske nacionalne zajednice u Srbiji nisu jedinstveni u ocenama koliko su prava njihovih sunarodnika zaista ugrožena

Položaj bugarske nacionalne manjine u Srbiji može da se unapredi, kažu predstavnici te manjine i nadležnih institucija u Srbiji, u reagovanjima na izjavu potpredsednice Bugarske Margarite Popov da Srbija ne može da ra?una da ?e postati ?lanica EU dok ne reši sporna pitanja ljudskih prava Bugara.

Me?utim, predstavnici bugarske nacionalne zajednice u Srbiji nisu jedinstveni u ocenama koliko su prava njihovih sunarodnika zaista ugrožena.

Aleksandar Dimitrov, direktor Kulturno-informativnog centra Bugara u Bosilegradu i funkcioner Demokratskog saveza Bugara, kaže za Doj?e vele da ga je izjava potpredsednice Bugarske “prijatno iznenadila” i isti?e da ta nacionalna manjina ima brojne probleme u ostvarivanju svojih prava:

“Obrazovanje na maternjem jeziku je veliki problem. Taj problem imamo još od 1987. godine, kada je doneta odluka da se maternji jezik prakti?no ukine, iako smo do tada u?ili, i ja sam u?io, ceo nastavni program na bugarskom jeziku. Naravno, u?ili smo i srpski kao jezik države u kojoj živimo. Onda je doneta jedna smešna odluka da taj model treba da bude dvojezi?ni. A to je u stvari zna?ilo da se ?itava nastava odvijana srpskom, a samo nekoliko ?asova na bugarskom jeziku.”

Problemi (ni)su teški

Dimitrov isti?e da postoji i problem vršenja crkvenih službi na bugarskom jeziku. On tvrdi da je Bugarima nedavno onemogu?eno i da polože vence na spomenik nacionalnom heroju Vasilu Levskom u Bosilegradu.

S druge strane, predsednik Nacionalnog saveta Bugara u Srbiji Zoran Petrov iz Dimitrovgrada, koji je i poslanik Demokratske stranke u Skupštini Srbije, za naš program kaže da je izjava bugarske potpredsednice „preterivanje”, baš kao i izjave pojedinih predstavnika Bugara iz Srbije.

On je izrazio ?u?enje što se Margarita Popov nije susrela sa predstavnicima Nacionalnog saveta Bugara i rekao da se problemi sa poštovanjem prava Bugara u Srbiji rešavaju u saradnji sa nadležnim ministarstvom:

„Nisu to problemi za koje može da se kaže da se ugrožavaju prava bugarske nacionalne manjine. Postoji Zakon o nacionalnim savetima, a to što mi ne možemo u dovoljnoj meri da konzumiramo sva prava i da iskoristimo i sve mogu?nosti koje nam Ustav pruža, je više naš problem nego što nam država to onemogu?uje. Kao i sve druge nacionalne zajednice, i mi imamo neke nerešene probleme, koje pokušavamo da rešimo u saradnji sa nadležnim ministarstvima.”

Petrov isti?e da u Dimitrovgradu postoje dva srednjoškolska odeljenja u kojima se nastava odvija na bugarskom jeziku. Tako?e, navodi da je u toku rešavanje problema Novinsko-izdava?ke ustanove „Bratstvo”, a ishod treba da bude da istoimene novine, koje su nakon 50 godina izlaženja prestale da se štampaju, ponovo po?nu da izlaze.

Ugledati se na Vojvodinu

A zamenik zaštitnika gra?ana Srbije za prava nacionalnih manjina Goran Baši? za Doj?e vele kaže da ima prostora za unapre?enje prava Bugara u Srbiji:

„Kada je ostvarivanje prava nacionalnih manjina u centralnoj Srbiji, Srbija zaista treba da radi na doslednoj implementaciji prava i da dostigne onaj standard koji je ve? postignut u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini. Tako?e, zaštitnik gra?ana je dao preporuku Ministarstvu kulture u vezi sa ostvarivanjem prava bugarske nacionalne manjine na informisanje, na zaštitu kulturnog identiteta, ali ona nije sprovedena.”

Goran Baši? dodaje da i neke države iz regiona koje su ve? u EU imaju još dosta toga da urade na unapre?enju zaštite prava nacionalnih manjina.

Ina?e, pre desetak dana u Bosilegradu bilo je razmene optužbi da su srpski carinici navodno ometali organizaciju de?jeg Uskršnjeg festivala, jer su na granici zadržavali poklone namenjene deci, što je srpska carina demantovala.

Bugarska je u februaru mesecu uru?ila protestnu notu Srbiji zbog navodne zabrane skupa u Bosilegradu povodom 138. godišnjice smrti bugarskog nacionalnog heroja Vasila Levskog. Navodno, tada je bilo zabranjeno aktivistima bugarske pronacionalisti?ke stranke „Ataka” da u?u u Srbiju.

Sli?ne optužbe na ra?un srpskih vlasti upu?ene su i krajem 2011. godine, kada
ve?i broj autobusa sa aktivistima „Atake” nije uspeo da u?e u Srbiju. Oni su se tada uputili u Bosilegrad kako bi obeležili 91. godišnjicu potpisivanja Nejskog mirovnog sporazuma.

Nejski mirovni sporazum potpisan je 27. novembra 1919. godine u gradi?u Neju kod Pariza, i njime su Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS) pripojene teritorije Caribroda, Bosilegrada, Strumice i delovi s desne strana reke Timok.

Prema podacima popisa stanovništva iz 2002. godine, u Srbiji živi nešto više od 20.000 Bugara.

(Deutsche Welle)

 

Podelite ovu stranicu!