ALEKSANDAR STEVANOVIĆ: Svinjarije uništavaju Vojvodinu

27 Aug 2010

Vojvodinu su zaobišli veliki investitori, ali takvi su bili proračuni Mlađana Dinkića, koji hoće popularnost u centralnoj Srbiji. To je politika svinjarije

– Mada Vojvodina, kada je o stranim investicijama reč, deli sudbinu cele zemlje, očito je da je, imajući u vidu njenu i ekonomsku snagu drugih delova Srbije, ona lošije prošla. U nju se ne sliva velika količina investicija, kojima se, ako izuzmemo Inđiju, ranije mogao pohvaliti barem Zrenjanin, a onda je neko rešio da se i u tom gradu poigra krajnje čudnih igara, ocenjuje u razgovoru za “Autonomiju” ekonomski analitičar Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović.
Velike svetske kompanije privukle su izdašne stimulacije koje država daje po svakom radnom mestu, odnosno klasično potplaćivanje pojedinih investitora novcem svih građana Srbije. U Vojvodinu, pak, nisu došle.
– Ovog puta Vojvodinu jesu zaobišli veliki investitori ali takvi su bili proračuni ministra ekonomije Mlađana Dinkića. Jer, ako hoćete da imate koalicionog partenera koji vam je iz Kragujevca, očigledno je da njegovo poverenje nastojite da zadobijete tako što trošite novac svih poreskih obveznika Srbije da bi se otvorilo neko radno mesto tamo gde hoćete da budete popularni. To je najklasičnija politika svinjarije, kako bi rekli Englezi. Zapravo, to nije samo specijalitet Srbije, ali je kod nas drastičniji i ogoljeniji.
U kojoj je meri Vojvodina iskoristila prednost najrazvijenijeg dela Srbije?
– Napredovala sigurno nije. Pogledajmo razvijenost Vojvodine i razvijenost Srbije bez Vojvodine pre, recimo, početka ekomnomskog nazadovanja zemlje. Uzmimo Hrvatsku ili Sloveniju kao pandam. Ako posmatramo koliki je taj jaz između Vojvodine i Hrvatske, i ostatka Srbije i Hrvatske, Vojvodine je stagnirala u celoj toj priči. Šta su razlozi – ozbiljno se treba posvetiti tom pitanju, bilo bi vrlo interesantno da se to valjano prouči.
Je li Srbija i dalje u rukama tajkuna? Najjači igrači, čini se, gube kontrolu?
– Srbija nije nikada ni bila samo u rukama tajkuna. Oni su fenomen koji ne može egzistirati bez visoke politike, to je simbioza i nešto što jedno drugo hrani. Ako nemate političku podršku nemate ni tajkune. U ovom smo trenutku rekao bih, na spontanoj prekretnici, ali videćemo kako će se stvari kretati. I to ne zbog toga što nema političke volje nego jednostavno zato što se tajkuni nisu pokazali dobro u vođenju svojih sistema. Izgleda da ih nisu na vreme prodali nekome ko to zna da radi bolje. Tako, može se desiti da ekonomija spontano bude detajkunizovana pa čak i depolitizovana.
Koji su najveći problemi srpske ekonomije u ovom trenutku?
– Nedovršena tranzicija u Srbiji, najkraće rečeno. To uključuje činjenicu da nismo izgradili institucije jedne funkcionlne tržišne privrede zasnovane na vladavini prava, da imamo zakonski okvir koji je neprijateljski biznisu ali je prijateljski korupciji, katasrtofalan zakon o radu – iako država mnogo troši pravdajući se da je socijalna, ona to uopšte nije. Dalje, imamo nefunkcionalno obrazovanje, nereformisan sektor javnih preduzeća, kao i penzioni sistem i uništeno susdstvo. To su problemi koji dovode do toga da imamo lošu privredu. Elem, u Srbiji su institucije loše. Državna potrošnja je velika, njeni efekti vrlo upitni. Još gore, primenjuje se kombinacija velike potrošnje, štetne regulacije i još štetnijeg intervencionizma, sve praćeno partizacijom javnih preduzeća. Ovakva kombinacija nije poziv za investitore, nije put u bolje sutra. A posledično, naša privreda je loša jer imamo malo investicija.

Ljubica Blitva-Trošić

Podelite ovu stranicu!