ALEKSANDAR STEVANOVIĆ: Svinjarije uništavaju Vojvodinu

27 Aug 2010

Vojvodinu su zaobišli veliki investitori, ali takvi su bili proračuni Mlađana Dinkića, koji hoće popularnost u centralnoj Srbiji. To je politika svinjarije

– Mada Vojvodina, kada je o stranim investicijama re?, deli sudbinu cele zemlje, o?ito je da je, imaju?i u vidu njenu i ekonomsku snagu drugih delova Srbije, ona lošije prošla. U nju se ne sliva velika koli?ina investicija, kojima se, ako izuzmemo In?iju, ranije mogao pohvaliti barem Zrenjanin, a onda je neko rešio da se i u tom gradu poigra krajnje ?udnih igara, ocenjuje u razgovoru za “Autonomiju” ekonomski analiti?ar Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanovi?.
Velike svetske kompanije privukle su izdašne stimulacije koje država daje po svakom radnom mestu, odnosno klasi?no potpla?ivanje pojedinih investitora novcem svih gra?ana Srbije. U Vojvodinu, pak, nisu došle.
– Ovog puta Vojvodinu jesu zaobišli veliki investitori ali takvi su bili prora?uni ministra ekonomije Mla?ana Dinki?a. Jer, ako ho?ete da imate koalicionog partenera koji vam je iz Kragujevca, o?igledno je da njegovo poverenje nastojite da zadobijete tako što trošite novac svih poreskih obveznika Srbije da bi se otvorilo neko radno mesto tamo gde ho?ete da budete popularni. To je najklasi?nija politika svinjarije, kako bi rekli Englezi. Zapravo, to nije samo specijalitet Srbije, ali je kod nas drasti?niji i ogoljeniji.
U kojoj je meri Vojvodina iskoristila prednost najrazvijenijeg dela Srbije?
– Napredovala sigurno nije. Pogledajmo razvijenost Vojvodine i razvijenost Srbije bez Vojvodine pre, recimo, po?etka ekomnomskog nazadovanja zemlje. Uzmimo Hrvatsku ili Sloveniju kao pandam. Ako posmatramo koliki je taj jaz izme?u Vojvodine i Hrvatske, i ostatka Srbije i Hrvatske, Vojvodine je stagnirala u celoj toj pri?i. Šta su razlozi – ozbiljno se treba posvetiti tom pitanju, bilo bi vrlo interesantno da se to valjano prou?i.
Je li Srbija i dalje u rukama tajkuna? Najja?i igra?i, ?ini se, gube kontrolu?
– Srbija nije nikada ni bila samo u rukama tajkuna. Oni su fenomen koji ne može egzistirati bez visoke politike, to je simbioza i nešto što jedno drugo hrani. Ako nemate politi?ku podršku nemate ni tajkune. U ovom smo trenutku rekao bih, na spontanoj prekretnici, ali vide?emo kako ?e se stvari kretati. I to ne zbog toga što nema politi?ke volje nego jednostavno zato što se tajkuni nisu pokazali dobro u vo?enju svojih sistema. Izgleda da ih nisu na vreme prodali nekome ko to zna da radi bolje. Tako, može se desiti da ekonomija spontano bude detajkunizovana pa ?ak i depolitizovana.
Koji su najve?i problemi srpske ekonomije u ovom trenutku?
– Nedovršena tranzicija u Srbiji, najkra?e re?eno. To uklju?uje ?injenicu da nismo izgradili institucije jedne funkcionlne tržišne privrede zasnovane na vladavini prava, da imamo zakonski okvir koji je neprijateljski biznisu ali je prijateljski korupciji, katasrtofalan zakon o radu – iako država mnogo troši pravdaju?i se da je socijalna, ona to uopšte nije. Dalje, imamo nefunkcionalno obrazovanje, nereformisan sektor javnih preduze?a, kao i penzioni sistem i uništeno susdstvo. To su problemi koji dovode do toga da imamo lošu privredu. Elem, u Srbiji su institucije loše. Državna potrošnja je velika, njeni efekti vrlo upitni. Još gore, primenjuje se kombinacija velike potrošnje, štetne regulacije i još štetnijeg intervencionizma, sve pra?eno partizacijom javnih preduze?a. Ovakva kombinacija nije poziv za investitore, nije put u bolje sutra. A posledi?no, naša privreda je loša jer imamo malo investicija.

Ljubica Blitva-Troši?

Podelite ovu stranicu!