TAMARA SKROZZA: Politička kontrola RTV uz pomoć Saveta REM

03 Jun 2016

Nije istina da REM nije nadležan za funkcionisanje Upravnog odbora RTV: Zakon o javnim servisima jasno definiše kada REM može i mora da smeni članove upravnih odbora javnih servisa

Slu?aj naprasne i nevešto obrazložene smene urednika Radio-televizije Vojvodine (RTV) vrlo je ilustrativno pokazao da izbor upravnih odbora javnih servisa može imati dalekosežne posledice, da ljudi koji u tim odborima sede imaju izuzetno velika ovlaš?enja, ali i da je ?itav lanac odlu?ivanja o sastavu upravnih odbora pod snažnim politi?kim uticajem.

Nije to ni do sada bila nepoznata ?injenica, ali je na?in na koji su smenjeni urednici i sve što se pre i posle toga doga?alo, svojevrsna sublimacija onoga što se na polju regulacije elektronskih medija do sada videlo samo fragmentarno i u „epizodama“.

Odluku o smeni programskog direktora RTV-a Slobodana Arežine 4. aprila doneo je Upravni odbor (UO) te ku?e. Usledile su ostavke generalnog direktora Sr?ana Mihajlovi?a i urednice Prvog programa te televizije Marjane Jovi?, što je omogu?ilo Upravnom odboru da na njeno mesto postavi vršioca dužnosti. Nova urednica je preko no?i smenila još ?etrnaestoro urednika.

Uz izmene u programskom sadržaju, pobunu zaposlenih, demonstracije gra?ana i gra?anki svake sedmice, sve to dovelo je do vanrednog stanja u mediju koji je donedavno mnogima služio za primer.

Ponašanje UO RTV-a, kakve god probleme da je izazvalo, ipak je samo vrh ledenog brega sa?injenog od teško primenjive zakonske regulative, bezo?ne zloupotrebe politi?ke mo?i, ?utanja onih koji bi u interesu javnosti morali da se ?uju, ali i nespremnosti medija i civilnog sektora da se pravovremeno i na pravi na?in izbore za svoja prava.

Zakon verovatno?e

?lanovi Upravnog odbora RTV-a, kao i RTS-a, izabrani su na sednici Saveta Regulatora elektronskih medija (REM) 14. januara 2016, kada je u tom telu još uvek bilo osam ?lanova.

Procedura je na po?etku tekla u skladu s propisima: raspisan je javni konkurs, ?lanovi Saveta utvrdili su spisak kandidata koji ispunjavaju zakonske kriterijume i taj je spisak potom stavljen na uvid javnosti na sajtu REM-a. Tokom 15 dana, gra?ani i udruženja imaju pravo da reaguju i eventualno ulože žalbu na neki od predloga.

„Ja sam sa svima tada li?no pri?ala, upozoravala udruženja da reaguju, ali niko nije reagovao. Imali su valjda pre?a posla“, objašnjava za Cenzolovku Gordana Suša, donedavna ?lanica Saveta REM-a, koja je do marta 2016. u tom telu predstavljala medijska udruženja.

Kona?ni spisak kandidata, na koji nije bilo primedaba, bio je prili?no obiman: za ?lanove UO RTS-a konkurisale su 52 osobe, dok su se za ?lanove UO RTV-a prijavile 22.

Kada je došlo do glasanja, Gordana Suša je, kao predsednica komisije za nadgledanje izbora, bila za?u?ena kada je shvatila da je ?ak šestoro od osmoro ?lanova Saveta u oba slu?aja, i pri izboru za UO RTS-a i tokom izbora za UO RTV-a, glasalo potpuno identi?no. Samo su se njen glasa?ki listi? i glasa?ki listi? jednog njenog kolege razlikovali od ostalih.

Teorijski, zaista je mogu?e da na tajnim izborima šestoro ljudi na spisku od 52, odnosno 22 imena, zaokruži potpuno iste kandidate. Verovatno?a za tako nešto, me?utim, meri se  promilima.

Tim povodom Cenzolovka je REM-u poslala pitanje:

„Izjašnjavanje o ?lanovima novog UO RTV-a bilo je složno, tj. jednoglasno. U delu javnosti to je protuma?eno kao dokaz politi?kog uticaja. Kako komentarišete takve ocene? Da li je uobi?ajeno da na sednicama Saveta postoji takva uskla?enost stavova?“

Odgovor je bio sažet, kakvi su i ina?e odgovori koji stižu iz tog tela:

„Savet REM-a je u svom dosadašnjem radu uglavnom donosio odluke jednoglasno. Retke su bile situacije kada se glasalo razli?ito. Jedno od tih glasanja kada se Savet nije složio bio je i izbor ?lanova Upravnog odbora Pokrajinskog javnog servisa, kada se u drugom krugu došlo do imena ?lanova Upravnog odbora. O?igledno da nije bilo nikakvog politi?kog uticaja.“

Me?utim, uvid u zapisnik sa te sednice, koji je postavljen na sajtu REM-a, govori nešto sasvim drugo: na desetoj stani tog dokumenta jasno stoji da je odluka doneta iz prvog pokušaja, ve?inom glasova Saveta, i da nikakvog drugog kruga nije bilo.

Ukoliko se malo podrobnije prou?e veze izme?u bivših i aktuelnih ?lanova Saveta sa ljudima koje je to telo imenovalo u upravne odbore RTS-a ili RTV-a, stvari postaju još sumornije: prema istraživanju sajta Autonomija?.info, ta povezanost je takva i tolika da nikoga ne bi trebalo da ?udi ni ono što se dešava na RTV-u.

Kako ovaj sajt navodi, ?lanovi upravnih odbora birani su iz redova prakti?no nepostoje?ih organizacija, struka koje veze nemaju s medijima, a iz krugova vrlo bliskih nekadašnjim predstavnicima Saveta. Izvori Cenzolovke nisu mogli ni da potvrde ni da demantuju ovakve navode Autonomije, ali su svi listom navodili da su „?uli i druge stvari“ o me?usobnoj povezanosti nekih ?lanova Saveta s nekim ?lanovima upravnih odbora.

Imaju?i sve to u vidu, vrlo je verovatno da se sudbina sli?na sudbini RTV-a sprema i RTS-u. Uostalom, nezadovoljstvo radom republi?kog javnog servisa izražavaju ne samo državni funkcioneri ve? i list Informer, koji i ina?e prozivkama i hajkama naj?eš?e najavljuje budu?e poteze Aleksandra Vu?i?a.

Dosledna nenadležnost

????????????????????????????????????

????????????????????????????????????

Odgovaraju?i na pitanje više medija da li ?e i kako reagovati na doga?aje u RTV-u, nadležni u REM-u su svim medijima, pa i Cenzolovci, odgovorili potpuno isto:

„Regulatorno telo za elektronske medije donosi odluke na osnovu Zakona o elektronskim medijima i one se odnose na pružanje medijskih usluga. Nije na Savetu REM-a da komentariše poslovodne odluke u medijskim javnim servisima, jer su one isklju?iva nadležnost rukovodstva i organa upravljanja.“

Osim što je dosadio „i bogu i narodu“, pošto to telo na ve?inu upita odgovara pozivanjem na svoju nenadležnost, ovaj odgovor je pre i iznad svega – neta?an.

Iako se Savet REM-a poziva na Zakon o elektronskim medijima, ovo telo se pominje i u Zakonu o javnim medijskim servisima, kojim je zapravo regulisan postupak izbora ?lanova upravnih odbora, kao i nadležnosti REM-a u vezi sa javnim servisima.

Ovaj zakon jasno propisuje situacije u kojima Savet može i mora da donese odluku o razrešenju ?lanova upravnih odbora. Izme?u ostalog, ako kandidat u postupku imenovanja nije dao ta?ne podatke o sebi ili ako je postupao „protivno odredbama zakona, Statuta i drugih propisa koji ure?uju obavljanje delatnosti ustanove javnog medijskog servisa“.

Zapravo, da se neko samo potrudio da „s razumevanjem“ pro?ita šta kažu ovi zakoni, našao bi niz ta?aka na osnovu kojih bi Savet REM-a mogao da reaguje ne samo na ovu ve? i na brojne druge situacije u kojima se proglašavao nenadležnim.

Minimalisti?ka ra?unica

?lanove upravnih odbora javnih servisa dvotre?inskom ve?inom bira Savet Regulatornog tela za elektronske medije. Taj i takav Savet, koji je zapravo duša i telo Regulatornog tela, prema Zakonu o elektronskim medijima, ?ini devetoro ?lanova. Dvoje predlaže Skupština Srbije, a po jednog Skupština Vojvodine, univerziteti, medijska udruženja, udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora, udruženja koja se bave slobodom izražavanja i zaštitom dece, saveti nacionalnih manjina i crkve i verske zajednice.

Imaju?i u vidu da svega troje ?lanova direktno predlažu republi?ka ili pokrajinska skupština, reklo bi se da je samo u tom segmentu prisutan politi?ki uticaj. To, me?utim, nije tako.

Od prvog dana postojanja Saveta, kandidatura svakog pojedina?nog ?lana podrazumevala je seriju dogovora, pregovora, kompromisa i ustupaka. Predstavnici razli?itih udruženja tradicionalno se glože koga ?e kandidovati, dok predstavnici univerziteta, crkve ili saveta nacionalnih manjina teško da mogu da „pro?u“ ukoliko ih nije aminovala politi?ka ve?ina.

Ako se tako nešto i dogodi, „greška“ se brzo ispravlja jer svakog ?lana na kraju biraju poslanici Narodne skupštine, odnosno oni koji u njoj imaju najviše glasova.

Povrh toga, u ovom trenutku u Savetu REM-a nema predstavnika civilnog sektora, Vojvodine i medijskih udruženja. Savet ?ini samo šest ?lanova. Pošto je za neke važnije odluke (kao što je izbor i smena ?lanova upravnih odbora javnih servisa) neophodna dvotre?inska ve?ina, dakle šest ?lanova, to zna?i da bi u trenutnoj situaciji sa takvom odlukom morali da se saglase svi.

Oko izbora predstavnika civilnog sektora krajem prošle godine izbio je pravi skandal. Pošto je ?lanu Saveta Goranu Pekovi?u isticao mandat, predstavnici 38 organizacija koje su imale pravo da predlože kandidate sastali su se 10. decembra da bi izabrali dva imena: na poslanicima bi potom bilo da od predloženih kandidata izaberu jednog, novog ?lana Saveta.

Organizacije civilnog sektora odlu?ile su da predlože Snežanu Stojanovi? Plavši? i Milana Antonijevi?a. Predstavnici predlaga?a su potom svi potpisali zapisnik koji je vodila služba Odbora za kulturu i informisanje Skupštine Srbije.

Me?utim, bukvalno preko no?i – ve? 11. decembra ujutru – isti oni koji su potpisali zapisnik žalili su se na nepravilnosti u proceduri, posle ?ega je Odbor doneo odluku o ponavljanju glasanja. Usledile su nove žalbe, nove vanredne sednice, sveopšti galimatijas u kojem na kraju više nije bilo jasno ko šta ho?e i ko je za šta nadležan.

Posle silnih peripetija, Odbor je 4. februara Skupštini kona?no uputio predlog kandidata za troje ?lanova REM-a: predstavnike Vojvodine, verskih zajednica i civilnog sektora. Me?utim, taj verifikovani predlog nedeljama nije dospevao pred poslanike (mandat Gordane Suše u tom trenutku još nije bio istekao).

Svesni po?etka predizborne kampanje i ?injenice da u tim uslovima važne odluke donosi krnji sastav Saveta REM-a, predstavnici 29 organizacija zahtevali su krajem februara od predsednice Skupštine Maje Gojkovi? da hitno uvrsti na dnevni red odlu?ivanje o toj temi.

Odgovora nije bilo, ali se zato Odbor nanovo probudio. Ve?ina ?lanova tog tela pozvala je 1. marta Skupštinu da sa dnevnog reda izbaci ta?ku koja se odnosi na izbor predstavnika civilnog društva u Savetu. Sednica Odbora je tog dana trajala ?etiri minuta, a predsedavaju?a Odboru Vesna Marjanovi? (DS) prethodno je odbila da je sazove smatraju?i je nelegitimnom. Umesto nje, taj je posao obavio njen zamenik, Aleksandar Jugovi? iz SPO-a.

Skupština tog dana jednostavno nije izabrala nijednog od dva kandidata (Siniša Isakov i Vladimir Barovi?) koje je predložila pokrajinska skupština. Izabrana je samo Aleksandra Jankovi?, na predlog verskih zajednica.

„Oni su izra?unali da im se više isplati da REM radi u skra?enom, odnosno minimalnom sastavu, nego da imaju i jednog jedinog ?lana koga ne mogu direktno da kontrolišu. Uvidom u stenograme i dokumentaciju Odbora za kulturu i informisanje svakome ?e biti jasno da je SNS, zloupotrebljavaju?i procedure i o?iglednim pritiskom na svoje poslanike, imao direktivu da niko od navedenih kandidata ne može da pro?e“, objašnjava za Cenzolovku predsedavaju?a prošlom sazivu Odbora Vesna Marjanovi?.

I šta ?emo sad?

Gordana Suša smatra da je klju?ni problem u vezi sa REM-om to što je ovom telu oduzeta finansijska samostalnost i samostalnost u donošenju odluka, odnosno to što je ono novim Zakonom o elektronskim medijima „pretvoreno u javno preduze?e i što se s njim ponašaju kao da je javno preduze?e“.

Ona isti?e da REM za svaku odluku mora da dobije saglasnost ministarstva, da nema prava da sam kažnjava medije, da je relativizovana mogu?nost ukidanja dozvole za emitovanje programa, da su smanjene naknade zaposlenima, ali i da se u na?inu zapošljavanja tu doga?aju iste zloupotrebe kao u javnim preduze?ima.

„Službe REM-a koje ne finansira država proglašene su državnim“, kaže Suša. Ona razli?ite uticaje na REM ilustruje i tvrdnjom da je Regulator završio monitoring medijskog izveštavanja u predizbornoj kampanji, ali rezultate ne objavljuje jer bi se tu videlo kako se izveštavalo i kako su državne funkcije koriš?ene u izborne svrhe.

Vesna Marjanovi? kaže da nema mnogo nade da ?e se stvari vratiti u normalne tokove:

„Da je REM želeo da osnaži javne medijske servise, ne bi vodio proces izbora ?lanova UO na na?in na koji jeste, ne bi ostajao gluv i nem na svako s pravom postavljeno pitanje javnosti, novinara i gra?ana. Smatram da je ovaj sastav REM-a izgubio svaki kredibilitet, i da naš prvi potez kao poslanika u novom sazivu parlamenta treba da bude zahtev za njihovo razrešenje.“

Po njenom mišljenju, to ipak ne zna?i da aktuelni saziv Saveta REM-a nije dužan da podnese ra?un o svom radu.

„Potrebno je da nadležni odbor zatraži izveštaj Saveta o svim goru?im pitanjima koja su otvorena u poslednjih nekoliko meseci. Insistirati na odgovorima u vezi sa izborom ?lanova UO javnih medijskih servisa, insistirati na ve?oj transparentnosti i javnosti rada REM-a, koji se ponaša kao tajna sinekura a ne kao servis gra?ana, i uvesti bolje mehanizme za ja?anje nezavisnosti rada REM-a.“

NUNSU me?uvremenu, na redovnoj skupštini Nezavisnog udruženja novinara Srbije održanoj 28. maja odbijen je predlog da se traži smena ?lanova Saveta REM-a i posle kra?e diskusije prihva?eno je da se takav zahtev „oro?i“ na još malo vremena.

„Skupština je ocenila da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ne ispunjava funkciju za koju je izabrano. Izvršni odbor NUNS-a je ovlaš?en da od REM-a zatraži objavljivanje izveštaja o monitoringu medija tokom predizborne kampanje, zatim izveštaj o promenama sastava Upravnog odbora Radio-televizije Vojvodine, kao i izveštaj o zloupotrebama državnih funkcija u medijima tokom predizborne kampanje“, navodi se u saopštenju NUNS-a.

Odlu?eno je da se, ukoliko pomenuti zahtevi ne budu ispunjeni, zatraži od Skupštine Srbije da smeni ?lanove Saveta.

?ini se, me?utim, da je smena ?lanova Saveta u ovom trenutku nemogu?a. U ovom trenutku najvažnije je da se što pre izaberu tri ?lana Saveta koja nedostaju. U ovako krnjem sastavu, Savet je svakoj vrsti uticaja i pritiska još podložniji nego ina?e. Devetoro ?lanova mnogo je teže kontrolisati nego petoro.

Jasno je da ?e se i tu pojaviti niz prepreka, pre svega zbog toga što o kona?nom izboru ?lanova Saveta REM-a odlu?uje parlament, a realna parlamentarna mo? svakog ko se protivi naprednja?koj ve?ini skoro je zanemarljiva.

Trenutno je sigurno samo da se regulatorno telo ne?e samo od sebe promeniti nabolje. A to više nije problem samo zbog dalje sudbine RTS-a i RTV-a, koliko god oni bili važni u kontekstu informisanja i javnog interesa.

Kriza u RTV-u i ponašanje svih onih koji su doprineli takvom scenariju pokazuju da je u Srbiji sve postalo mogu?e, a da oni koji zakon gaze više nemaju potrebu ?ak ni da sakriju sopstvene tragove.

Kultura vladaju?e koalicije

Cenzolovka je osim sa Vesnom Marjanovi? kontaktirala i sa Aleksandrom Jugovi?em, koji je predsedavao sednici skupštinskog Odbora za informisanje sa koje je parlament pozvan da ne glasa o kandidatima civilnog sektora.

Iako nije ni ?uo konkretna pitanja, Jugovi? je objasnio da je on „više bio zadužen za kulturu nego za informisanje“ i uputio nas na Dušicu Stojkovi? iz SNS-a.

Nakon vrlo ljubaznog telefonskog kontakta, ona je zamolila da joj se mejlom pošalju pitanja i obe?ala da ?e „do ve?eras“ odgovoriti na njih. Odgovor nije stigao ni u slede?a dva dana, a poslanica Stojkovi? više nije odgovarala ni na poruke, ni na pozive Cenzolovke.

Evo pitanja koja smo joj postavili:

1. Odbor za kulturu i informisanje ima ovlaš?enja da ispita svaku sumnju u nezakonitost postupaka ili pritužbu kada je u pitanju rad REM-a. Da li, kao ?lanica dosadašnjeg saziva Odbora, smatrate da bi to telo trebalo da – nakon formiranja parlamenta i skupštinskih odbora – ispita na?in izbora ?lanova UO RTV-a, odnosno neoglašavanje REM-a povodom problema nastalih u RTV-u?

2. Od samog osnivanja REM-a 2003. godine, konstantno postoje sumnje u objektivnost rada tog tela, odnosno politi?ke uticaje ne samo u procesu izbora ?lanova Saveta ve? i u procesu odlu?ivanja unutar Saveta. Da li je Savet REM-a, po Vašem mišljenju, nezavisan u svom radu ili je svojevrsno „ogledalo“ politi?ke situacije u datom trenutku? Postoji li mogu?nost da mu se na neki na?in pove?a stepen nezavisnog odlu?ivanja?

3. Prošle godine bilo je mnogo problema u vezi s izborom predstavnika civilnog sektora u Savet REM-a. Kako bi i kada ova situacija mogla da se razreši, pošto Savet trenutno radi u sazivu od samo pet ?lanova? Kako izbe?i politi?ke i sve druge uticaje u tom slu?aju?

(Tamara Skrozza, Cenzolovka)

Podelite ovu stranicu!