Politička elita ne želi decentralizaciju

08 Feb 2011

Srbiji je potrebna politička elita koja će decentralizaciju shvatiti kao misiju čiji je krajnji ishod bolji život građana.

Profesorica beogradskog Fakulteta politickcih nauka Snežana Đorđević ocenila je danas da politička elita u Srbiji ne želi da decentralizuje zemlju.

Đorđevićeva je na okruglom stolu u Skupštini Novog Sada, koji je organizovao Nacionalni savet za decentralizaciju, kazala da je Srbiji potrebna politička elita koja će decentralizaciju shvatiti kao misiju čiji je krajnji ishod bolji život građana. „Ali, takva elita kod nas ne postoji. Srbija je zato centralizovana zemlja u kojoj su svi kanali odlučivanja zatvoreni”, kazala je Đorđevićeva.

Prema njenim rečima, proces decentralizacije nezamisliv je bez vraćanja imovine gradovima i opštinama i bez spuštanja velikog broja nadležnosti sa centralnog na lokalni nivo. Ona je ocenila da je za Srbiju ipak dostižan model regionalne države, kakav postoji u Španiji i Italiji, ali je dodala da je veoma neizvesno kada bi takav model mogao biti  ostvaren.

Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov ocenio je da Srbija vapi za nacionalnom strategijom za decentralizaciju. On je ocenio da je za Srbiju najbolji model asimetrične decentralizacije, po kojem će Vojvodina imati više ovlasćenja od ostalih regiona, pre svega zbog činjenice da ova pokrajina ima izgrađene institucionalne mehanizme koji su potrebni jednom regionu, dok ostali budući regioni u Srbiji to nemaju.

Ekonomski analitičar Miroslav Prokopijević ocenio je da je stepen centralizacije u Srbiji izuzetno visok i na ekonomskom i na političkom planu. On je naveo da danas Grad Beograd ostvaruje 40 odsto od ukupnog dohotka Srbije, Vojvodina 32 odsto, dok ostalih 28 odsto ostvaruju ostali delovi Srbije. Ocenio je da je takva raspodela pogubna za razvoj Srbije, u kojoj je i proces političkog odlučivanja centralizovan. Prokopijević je rekao da je proces decentralizacije zapravo najbolja preventiva od dalje dezintegracije zemlje.

Zamenik šefa Misije OEBS-a u Srbiji Tomas Mur kazao je da bi Srbija trebalo da se koristi dobrim iskustvima u drugim zemljama EU u procesu decentralizacije. On je naveo i da istraživanje o modelima decentralizacije u zemljama EU pokazuje da je evropsko iskustvo različito, te da ne postoji gotov model koji bi bio primeren i za Srbiju. „Domaći eksperti koji najbolje poznaju situaciju ovde, treba da procene koji je to model koji će biti najefikasniji za Srbiju”, kazao je Mur.

Direktorica kancelarije Nacionalnog saveta za decentralizaciju Nataša Čorbić kazala je da je Srbija visoko centralizovana zemlja, ali da Savet još nije doneo najbitniju političku odluku kojom bi se definisao cilj ove nacionalne strategije za decentralizaciju.

Predsednik Skupštine grada Zrenjanina Aleksandar Marton rekao je da se u Srbiji svi zahtevi za decentralizacijom svode na kontraoptužbe da je u pitanju želja za separatizmom. „To, naravno, nema veze sa istinom, jer jedino što mi tražimo, kada govorimo o decentralizaciji, jeste bolji život svih građana Srbije”, rekao je Marton i dodao da zbog toga deo odluka mora da počne da se donosi i u centrima regiona i na lokalu.

On je rekao da je u vreme široke vojvođanske autonomije, od 1974. do 1989. godine, ne samo pokrajina imala široka ovlaštenja, nego su takva ovlaštenja imale i lokalne samouprave. „Lokalne samouprave imale su stvarna, široka ovlaštenja i pitali su se za mnogo štošta”, rekao je Marton.

On je dodao da se zalaže za široku autonomioju Vojvodine, ali i za decentralizaciju unutar same Vojvodine, kako se u budućnosti ne bi dešavalo da Novi Sad bude jedini veliki i jaki centar u Vojvodini.

Šef odborničke grupe Srpskog pokreta obnove u Skupštini Novog Sada kritikovao je gradske vlasti zbog toga što ignorišu inicijativu te partije da Novi Sad bude podeljen na osam opština. Prema njegovim rečima, Novi Sad je jedini veliki grad u Srbiji koji nije podeljen na opštine.

(Autonomija)

Podelite ovu stranicu!